Otvoreni kôd dobar za ekonomiju

Vest je zanimljiva iz više razloga i sigurno je da će narednih dana o tome svoje mišljenje i stavove izneti naši IT stručnjaci, ekonomisti i analitičari a možda i političari na kraju izborne kampanje.

Interesantno je, međutim, videti šta u EU o softveru otvorenog koda misle njegovi zagovornici ali i protivnici. U upravo objavljenom izveštaju Evropske komisije piše da evropski zakonodavci moraju da "isprave" zakone i uredbe koje "implicitno ili eksplicitno" prednost daju korišćenju zatvorenog, vlasničkog softvera.

Evropska komisija je holandskom istraživačkom i centru za obuku UNU-MERIT, koji su zajednički osnovali Univerzitet Ujedinjenih nacija i Univerzitet u Mastrihtu, poverila istraživanje ekonomskog uticaja softvera otvorenog koda u Evropi. Istraživači su zaključili da je taj softver svake godine za evropsku ekonomiju vredan dve milijarde evra. Njihov zaključak je i da tehnologija "cveta", pa je sve veći broj javnih i privatnih preduzeća i kompanija koje na ovaj ili onaj način koriste softver otvorenog koda.

Istraživači su došli do podatka da je postojeća baza otvorenog programskog koda u Evropi ekvivalentna 131.000 besplatnih čovek/godina, "zarađenih" na osnovu dobrovoljnog rada programera. Na godišnjem nivou to za evropsku ekonomiju znači osamsto miliona evra, kaže vodeći istraživač Rišab Ajer Goš.

U formi besplatno dostupnog koda kompanije su "isporučile" softver vredan dodatnih 1,2 milijarde evra, što odgovara uposlenosti 565.000 programera godišnje.

Goš smatra da bi, sa stanovišta poreske politike, donacije u vidu softvera otvorenog koda trebalo smatrati dobrotvornim prilozima.

U izveštaju se preporučuje i da tehničko obrazovanje i obuka moraju biti nezavisni od proizvođača i prodavaca softvera. Studente treba učiti veštinama, ne korišćenju aplikacija, a trebalo bi i ohrabrivati ih da učestvuju u životu zajednice otvorenog koda.

U oktobru prošle godine proizvođači "zatvorenog" softvera, koje je predstavljao Hugo Luders sa Instituta za izbor softvera, uputili su žalbu Evropskoj komisiji u kojoj su naveli da im nije ostavljeno dovoljno vremena da pregledaju izveštaj pre objavljivanja.

Luders je tada rekao da ograničeno vreme koje je druga strana imala da odgovori na rezultate istraživanja ukazuje na činjenicu da je "Komisija netolerantna prema negativnim komentarima... i da je pokrenut zatvoren proces koji jasno ograničava iznošenje suprotnih stavova".

On je istakao da upravo uspeh softvera otvorenog koda treba da bude razlog zašto mu ne treba davati povlašćen tretman, kao što je predloženo ukidanje poreza.

Kliknite ovde za kompletan izveštaj (PDF, 1,8 MB).