Otvoreni kôd dobar za ekonomiju

Ne mogu da verujem da je moguce izneti toliko pausalnih i neobjektivnih komentara. Prvo Majkrosoft W2003STE server za neupucene u Bgd-u kosta oko 750 evra, a iznajmljivanje trecina te sume na godisnjem nivou. Drugo jedini pravi znaci centralizovan i lak nacin za administriranje cele mreze kao i korisnika, fajl servera, korisnickih racunara te apdejt svih drajvera i programa. Trece, posto radim u jednoj vladinoj instituciji, drage kolege kad Vam nesto ne radi nemate vremena da po NET-u trazite resenje, vec ODMAH reagujete i resavate stvar. Mrezni servisi su esencija svakog poslovanja i trazenje po netu igle u plastu sena je jednostavno neisplativo, dok Vam u firmi svi duvaju za vrat. Linuks je fenomenalna prica za ISP, fajl servere i klasterski rad. Prica se o Office-u, sta cemo sa AutoCAD-om i ostalim programima koji se takodje koriste u drzavnoj upravi. A za neupucene Linuks fanove - svaki Windows server se moze administrirati iz komand prompta ako to nekom znaci za njegov poljuljani ego. Po mom misljenju treba izabrati spram aplikacije i specificnosti svake mreze jedno ili drugo, ili sto ne fuziju oba resenja, kad su serveri u pitanju, a kad su korisnicke masine u pitanju - ma budite realni ljudi koga cete ubediti da koristi Linuks i OpenOffice. Probajte da napisete i pokrenete malo ozbiljnije makroe u CALCU...
pozdrav Zoran

Sklapanjem partnerstva sa Red Hatom se obezbedjuje, ukoliko bude i realizovano, da u drzavnu upravu udju otvoreni standardi i slobodni softver. Iako se ne slazem sa nekim stvarima vezanim za ovu kompaniju, RH je postavio standard kada je poslovni model vezan za GNU/Linux u pitanju, sto zasluzuje respekt. Na kraju, Alan Cox je na njihovom platnom spisku recimo, a on pise slobodni softver...
Slobodni softver je dostupan svima da zarade novac na njemu i to je legitimno pravo svakog pojedinca. Na isti nacin na koji omogucava jednaku participaciju ljudi u IT zivotu, istovetno pruza mogucnost za zaradu novca. Inicijalni tvorac nekog softvera omogucava mu da uvek ostane slobodan (Copyleft) ili ne. Neko, kao ja na primer, smatra da nije eticki praviti neslobodni softver i distribuirati isti, ali neko ne. GNU GPL je Copyleft licenca (kao u puno drugih) i svako ko pokusa da kod objavljen pod takvom licencnom ucini neslobodnim zavrsava na sudu. Makar to bio i Red Hat.

Ono sto bi bilo idealno je situacija u kojoj bi drzava svoj informacioni sistem zasnovala na nekoj od community distribucija (Debian na primer, prvi mi je pao na pamet). Ono sto se od RH trazi nije sam softver, postoje distribucije koje su ekvivalentno ili vise stabilne i pouzdane, vec podrska. Po mom misljenju, optimalnija situacija bi podrazumevala "domacu pamet", odnosno formiranje sopstvenog tima za podrsku i administraciju sistema. Na ovaj nacin bi se realno zaposlili novi ljudi, dok bi to takodje bila odlicna prilika za sticanje neophodne prakse za dobre studente informatike, sto je jos uvek hronicni problem naseg obrazovnog sistema, koji bi mogli da rade na projektima i odrzavanju u okviru skolskog programa cime bi dobili jako dobru referencu. Naravno, pitanje je da li postoji jasna strategija implementacije i kako je ona koncipirana. Pre toga ne vredi ni kuditi ni hvaliti.

Na kraju, iskreno se nadam da se nece ispostaviti da je sva guzva oko RH samo spustanje cene Microsoftu. Ostaje da se vidi sta ce se izdogadjati...

Open Source ima samo jedan veliki problem, a to je Podrska. Jednostavno, ne mogu da zamislim nijednu ozbiljnu vladu koja fura recimo Debian, sa Open Office-om i sl. I sad zamislite pronadje se problem ili bug u softveru(a to se zaislite i u Open Souce softveru desava veoma cesto) i sta onda ? Cekate da se neki programer koji to radi u slobodno vreme i to besplatno nakani da taj bug ispravi, a koga da vi jurite u medjuvremenu? Podrska vam se svodi na mailing liste i forume, sto ruku na srce moze ponekad da bude cak i bolje od zvanicne podrske firme od koje ste kupili softver, ali postoje slucajevi kada nece biti resenja za vas problem, i sta onda? Znam, neko ce sad reci da mozete kupiti podrsku od firmi (Red Hat, Novel SuSE, konkretno recimo za Linux itd.), ali koja je onda poenta koriscenja Open Source aplikacija kad te:

1) Kompanije svejedno oderu
2) Opet ste van poslovnog sveta, jer svidjalo se to nama ili ne, closed source resenja (Microsoft Office npr.) su u korporacijskom svetu de fakto standard.
3) Ne zelite da znate "kvalitet" podrske u SuSE-u i RedHat-u (posto sam itekako koristio i njihova zvanicna resenja)

Da se razumemo, Open Source softver ima svoju oblast primene, pre svega u obrazovnim institucijama, kao i kod servera (linux, freebsd), ali ne mogu da zamislim da vladine institucije koriste na desktopu Linux i Open Office a ne MS resenja. Na stranu sto i besplatno ponekad moze biti veoma skupo, ako imate neobucen kadar za odredjena aplikativna resenja koje nudi Open Source i sl.

Sve u svemu, mislim da bi svaka vlada(pa i nasa) morala prvo da napravi jednu "cost effectiveness" analizu pre nego se upustu u avanturu zvanu Open Source.

@Dragan Dinić
Kompanije mogu da deru, ali barem postoji konkurencija. Ako imaš bug i Windowsu, samo Microsoft može da ga ispravi kada i ako to njemu odgovara. Ako im nisi interesantan, neće ga ni ispravljati. Koliko je godina trebalo Microsoftu da pristane da lokalizuje Windows na srpski? Kod Open source softvera, uvek možeš da angažuješ firmu koja ti nudi najpovoljnije uslove. Siguran sam da bi, u slučaju da naše institucije koriste OSS, i kod nas bilo više firmi koje bi nudile podršku, usluge prepravki i ispravljanja bugova u softveru.

Što se tiče standarda, tačno je da je MS Office, de-facto standard, ali za ono što prosečni službenik koristi od tog paketa, Open Office je više nego dobra zamena, jer dovoljno dobro čita i snima MS Office formate.

Takođe, imaj u vidu da kod closed-software aplikacija, proizvođač može i da te tera na upgrade, jer može rešiti da odustane od dalje podrške za određeni softver. Činjenica da je Microsoft prestao da daje podršku za Windows 98 je i nagnao neke administracije u zapadnoj Evropi da pređu ili razmišljaju o prelasku na open source softver.

Poenta OSS nije u ceni već slobodi. U Engleskom jeziku reč free označava i besplatan i slobodan, pa se zato mora dodatno objašnjavati (free beer/free speech). Kod nas nema te nedoumice i ne znam zašto se očekuje da je OSS besplatan i da će samo dokoni programeri da rade na ispravkama. Postoje firme koje zarađuju od OSS i koje je moguće angažovati u slučaju da nešto treba popraviti.

Slažem se da svaka firma treba da napravi cost-benefit analizu pre odluke da koriste OSS. Pogotovo ako su u pitanju institucije koje se finasiraju od naših para.

Dinke, zašto ti je prirodno da državne institucije koriste Microsoft rešenja, ali je nezamislivo da koriste OSS rešenja? Upravo smatram da je šablonska upotreba softvera pogubna za efikasno funkcionisanje državne uprave. Kada službeniku vlade nešto zapne u Wordu (banalan primer: ne može da štampa) on ne poziva podršku Microsofta, već poziva IT sektor u svojoj instituciji.

Navika je čudo. Imam priliku da razmenjujem e-dokumente sa raznim službana Skupštine Grada Kragujevca, i mogu samo reći da se zgranem kada vidim da traže podatke dosavljene na disketi, a nemali broj puta dobijem dokument u YUSCII-ju. Čemu onda Internet i UNICODE?

U firmi u kojoj radim uspešno se već par godina koristi OpenOffice kancelarijski paket na Windows mašinama, i ništa ne manjka. Verujem da su zahtevi naše firme manji nego zahtevi Vlade RS, ali koliko?

Istina, rešavanje problema u softveru zatvorenog kôda rade plaćeni programeri kompanija koje proizvode taj softver, ali to ne znači da će problem biti otklonjen išta brže nego što će to u softveru otvorenog kôda učiniti neki slobodni programer koji to radi iz hobija. Čak, na protiv, čini mi se da će problem biti otklonjen čak i pre. Ovde mislim na odziv Microsofta, a ne na recimo Adobe ili Autodesk koji posao podrške odrađuju urgentno i kvalitetno.

Da zaključim, nadam se da će se RH priča završiti pozitivno - primenom OSS rešenja u ekonomiji Srbije.

Iskreno, jedina stvar koja mene lično nervira oko čitave Open Source priče je količina komunističke ideologije koja se nenapadno (ili napadno) mota okolo i gomila sumnjivih tipova koji bi kroz nešto što je u suštini čisto tehnička, organizaciona i pravna priča po svaku cenu da isteruju svoje sulude i bankrotirane ekstremističke dogme. Može taj softver da bude dobar koliko god hoćete (a veliki njegov deo i jeste bolji od adekvatnih vlasničkih rešenja), sve dok se takvi repovi vuku za njim malo ozbiljnih vlada ili kompanija će hteti da ga koriste, i u tome će biti potpuno u pravu, jer nije dovoljno samo da je softver pouzdan - to moraju biti i ljudi i firme koji ga pišu i održavaju, a u Open Source svetu je to dosta redak slučaj. Ili mislite da će oni koji misle da je savremeni liberalni kapitalizam jedan uspešan, dobar i fer sistem da požure da angažuju na održavanju vitalnih informacionih sistema gomilu nekakvih anarhista, neokomunista, antiglobalista i ostalih sumnjivih političkih smutljivaca i mračnjaka? Neće i dobro je što neće, a stvari će se tu promeniti tek kada Open Source odraste, oslobodi se crvenog smeća i kad ga se, zahvaljujući tome, prihvati kritična masa ozbiljnih ljudi i kompanija, a u tom smislu su Red Hat i slične firme ipak tek prve laste.

Izveštaj je pored nekih novih ideja, potvrdio i sve ranije zaključke iDABC inicijative pri EK.

Raduje me što je Vlada odgovorila zainteresovano na, anadam se da će naredni saziv skupštine usvojiti politiku razvoja zasnovanu na otvorenom kodu i otvorenim formatima kao što je to 2003. godine učinila Slovenija, a u julu 2006. i Hrvatska.

Primena rešenja zasnovanih na slobodnom softveru pomažu razvoj domaće industrije, obogaćuju obrazovanje, čine softver pristupačan svima i prilagodljiv svakome.

Imajte na umu da Red Hat nije niti ce ikad biti neprofitna organizacija. To je kompanija kao i svaka druga, glavni cilj joj je profit. To sto iskoriscava open source software, to je druga prica. Samo se nemojte zavaravati da je Red Hat = Open Source, jer je upravo suprotno.

Khm, to što je RedHat profitna organizacija ne znači na nisu istovremeno i Open Source firma. Em zapošljavaju gomilu ljudi koja radi na kernelu (Alan Cox radi tamo), em su aktivni i u razvoju GCC-a, em prave JBoss (jedan od popularnijih JEE application servera). Sve to je Open Source.

Činjenica da RedHat zarađuje na softveru otvorenog koda se ni najmanje ne kosi sa principima razvoja tog tipa softvera. RedHat plaća ljude koji rade na raznim projektima, naravno prvenstveno u svom interesu, ali rezultate tog rada mogu da koriste svi. Sa druge strane postoji toliko alternativa RedHat-u (čak i poneka domaća) da to što oni zarađuju na OSS-u i nije preterano važno.

Mnogo ljudi koristi OSS kako bi zaradili za život. Oćigledan primer je LAMP skup programa za razvoj internet softvera koje jako mnogo ljudi koristi bez da i malo pomogne u razvoju bilo kojeg od tih projekata.

Ne propagiram sveukupan prelaz na OSS jer još uvek ima programa koji nemaju odgovarajuću OSS zamenu, ali postoji jako veliki broj situacija gde se OSS programi mogu veoma uspešno upotrebiti sa značajnom uštedom i vremena i novca.

Red Hat je open source ali nije besplatan, oni sakupe softver, istestiraju ga, iskompaliraju i isporuce korisniku. I naravno odgovaraju za kvalitet i pouzdanost svog koda.
A ko hoce besplatan softver onda nek uzme Fedoru, sto je takodje proizvod Red Hata.

Godisnja pretplata za Red Hat Enterprise Linux server je 300$, bez ogranicenja broja korisnika (ili postoji neko veliko ogranicenje, nisam siguran), a za takav Windows server treba izdvojiti par hiljada $, a uz to je Linux bezbedniji, pouzdaniji, brzi...

Mi se nalazimo u vrlo dobroj situaciji kada je obuka u pitanju, jer vecina ljudi u drzavnoj upravi uopste nije prosla edukovaciju. Ovo govorim iz licnog iskustva, posto sam vise puta bio svedok trazenja u knjizi sta treba uraditi. Dakle, trosak koji je Minhen recimo imao, a tice se nove obuke, mi vrlo verovatno ne bismo imali.
Dalje, vrlo je bitno znati realne potrebe, kako bi odabir softvera bio valjan. Nisam dovoljno upucen u to kakvi se poslovi, tacnije koliko kompleksni i karakteristicni, danas obavljaju na MS Officeu. U svakom slucaju, mislim da je tranzicija moguca.
Drzavna uprava (pri tom mislim i na lokalnu) nije isto sto i poslovni sektor. Drugim recima, kompanija moze kupiti koji god softver zeli, bez obzira da li joj je potreban i da li postoji bolje resenje.
Drzavna uprava je pak druga stvar, za softver koji ce se tamo koristiti placamo svi mi, pa shodno tome veze, lose analize ili nesto trece jednostavno ne smeju biti osnove za zakljucivanje partnerstava koja mi kao gradjani placamo.
Na kraju, kao gradjanin se necu osecati dobro ako budem znao da je informacioni sistem drzave zasnovan na vlasnickim resenjima i da neko treci diktira kada ce se obavljati upgrade (setite se Minhena) ili kada ce se objavljivati zakrpe za taj isti softver, na primer. Mislim da sa druge strane, nasi univerziteti i drzava uopste poseduju dovoljno strucnog kadra koji moze da prilagodjava i odrzava softver u drzavnoj administraciji.
Naravno, ovo je samo vrh ledenog brega, problematika seze mnogo dublje...

Sa Red Hatom su se predstavnici vlade "mirisali" iz cisto politickih razloga... Napravite malo bolju analizu, gospodine autore, pa ce vam biti jasnije koju stranku moralno i materijalno podrzava kancelarija Microsofta u BG i zasto se ona zastrasuje Red Hatom... Nema to veze ni za cost effectivenessom ni sa otvorenim kodom... A ide i obnova ugovora Vlade sa M$... Mislite o tome!

Redhat и Open Source софтвер су јако повезани, независно што Redhat је комерцијална компанија. Сви пакети од којих се састављају њихове комерцијалне Redhat Enterprise Linux верзије су под GPL-ом и изворни пакети srpm су доступни за преузимање. Симбиоза је веома једноставна, јер Redhat комерцијална дистрибуција је скуп програма који су под GPL лиценцом.

На основу тога, направњени су клонови који су 100% компатибилни као на пример Centos, Whitebox и сличне. Једино што се избаци су Redhat логоа и други садржај који подлеже копирајту.

Вест о Redhat-у је фантастична, и искрено се надам да ће доћи до пуне реализације. То је добро за Србију а и за регион. Поново искрено се надам да ће држава пре свега имати водећу улогу у афирмисању Open Source софтвера, јер је то у њеном интересу и у интерсу њених грађана.

Што се тиче Debian-a и OpenOffice-a апсолутно није тачно да се не користе у државним органима. На следећем линку http://wiki.services.openoffice.org/wiki/Major_OpenOffice.org_Deployments ко жели може да види где се у свету потврђено користи OpenOffice.

Што се тиче стандарда, OpenOffice користи формат записа ISO/IEC 26300, ја лично не знам шта би могло бити стандардније.

Као поткрепу мојих ставова такође може да послужи следећи линк http://ec.europa.eu/idabc/en/document/6323/469, наравно и факат да Microsoft такође индиректно ради на конвертору између I SO/IEC 2630 OpenXML за MS Office.

И коначно, пошто живим у Македонији, могу да потврдим да у Министарству финансија успешно користе преко 150 инсталација OpenOffice-a, а ове године ће етапно мигрирати још 150 нових инсталација овог канцеларијског пакета.

Што се тиче Linux-a на desktop-у, поново морам да демантирам, тренутно такође у Министарству финансија има 10-ак чистих Ubuntu ( а то је Debian рођак) радних станица,а 150 станица су dual boot (Win XP и Ubuntu ).

Ѕа аналиѕе следећи линк http://www.odfalliance.org/resources.php

И коначно, сматрам да Debian као серверска платформа је одличан избор.

За земље као што су наше, нажалост подршка је генерално очајна (то важи и за Microsoft).

С поштовањем,

Radim u javnom preduzeću u delu sa 1200 zaposlenih i oko 400 umreženih računara.
SVI serveri, a ima ih desetak, su pod Linuxom (Debian). Već više godina sve funkcioniše veoma dobro. Kada su serveri u pitanju, MS OS-ovi ne mogu da "opepele" u odnosu na Linux. Zašto, je to tako - to je za neki drugi članak. Samo nekoliko misli - "na brzaka":
Što se tiče širenja Linux-a,
saglasan sam da ima više "znalaca" MS OS-ova nego poznavaoca Linux-a. Moje iskustvo je da su, u proseku, ovi drugi su ZNAČAJNO "potkovaniji". Ali smo imali sjajnu šansu do pre dve-tri godine kada smo imali, uglavnom, nelicenciran MS softver, da "počnemo ispočetka".
Što se tiče (najčešćeg) tj "office" poslovanja (text, spreadsheet, presentation itd) tu Linux ne zaostaje za MS. Naravno da nema svih aplikacija za Linux. Ali kada su u pitanju "krojene po meri" aplikacije nema razloga da Linux bude inferioran.
I ne videh da je neko primetio, da osim stabilnosti,fleksibilnosti itd. u Linuxu nema ništa "iza leđa". A, bogami u MS OS-ovima je bilo, definitivno, a možda i sada ima.
Anegdota: adminu koji administrira MS pokažu ekran(e) linux servera a on pita:
- "A koje su ti serveri?"
- "Pa ovo."
- "A što ti NE RADI grafika?!"
:)))
Naravno, znalci će razmeti. :)

Moram da prokomentarisem vas clanak iz sljedeceg razloga;
Free Software Ne Znaci Besplatan Software. Dakle pod terminom free software znaci da je kod dostupan i slobodan za modifikaciju sto ne znaci da ga necete platiti. Pitajte kompaniju ciji ste logo stavili gore koliko kosta licenca njihovog software-a. Ovo je cisto da se ne stekne dojam o tome kako cete proci bas tako jeftino...
Pozdrav

Zahvaljujem se svima koji su dali svoje komentare na ovaj tekst i to kako sa tehničko/tehnološke strane tako i sa aspekta ekonomskih koristi ili posledica. Kao što i na samom početku teksta piše, vest će svakako izazvati još komentara i diskusije.
Ovom prilikom želim samo da odgovorim čitaocima/kolegama potpisanim sa Frenk i doa.
Pre svega, sem pominjanja imena ministra Popovića, i naznake da će se možda neko od političara na samom kraju kampanje (tekst je napisan i poslat redakciji Tehnopolisa) pre početka izborne tišine) osvrnuti na vest o sastanku i načelnom sporazumu, politika i političari nisu bili "u igri". To kako će stara i nova Vlada i državna uprava voditi priču oko dalje informatizacije Srbije, da li će škole ipak ma kraju dobiti predviđene računare, da li će pobediti MS ili otvoreni kôd, ostavljam da odluče upravo političari. Naravno, oni će morati, ako se ozbiljno bave svojim poslom, da uzmu u obzir mišljenja i stavove svih onih koji se stručno i posvećeno bave informatičkim tehnologijama.
Kada je reč o poduci šta znači izraz "free software", ako pažljivije pročitate tekst videćete da se reč besplatno pominje samo u izrazu "U formi BESPLATNO OTVORENOG KODA..." Slažem se da je formulacija možda mogla biti drugačija (u formi otvorenog koda...), ali se nigde u tekstu ne kaže da je sam softver besplatan (da se ne plaća) već da je reč o SOFTVERU OTVORENOG KODA. Što se tiče logotipa kompanije Red Hat, oprema je redakcijska i logotip je tu jer su se sastali ministar u Vladi Srbije i jedan od visokih rukovodilaca kompanije Red Hat. Dakle, da je (ili kada bude došlo do sastanka) ministra i predstavnika Microsofta, sigurno je da će tu vest pored fotografije sa sastanka, redakcija Tehnopolisa i sajta B92 propratiti logotipom Microsofta.

Milan Đukić

Dobrobit od dolaska Red Hat-a bi imala celokupna Linux zajednica. Sto se tice ekonomije drzava bi mnogo bolje finansiski prosla ako bi koristila domacu linux distribuciju Atomix koja u potpunosti moze da se meri sa Red Hat-om jer im je baza ista, a i "domaca pamet" i preduzece stoje iza. Ako analiziramo primenu linux-a u drzavnom aparatu onda su to uglavnom "DOMACE" distribucije npr. Kina. Francuska, Brazil... Sto se cene tice neko je rekao da RHE (Red Hat Enterprise) kosta oko US$300 to je samo osnovna podrska, dok cena podrske ide i do US$2500 po serveru, zavisi od nivoa podrske. Preduzeca koja svoje poslovanje zasnivaju na Open Source tehnologijama zaradjuju prodajom "pameti" (tehnicka podrska, obuka, implementacija, konsalting i odrzavanje) sto u vecini slucajeva platite i kad kupujete licencirani software ali ste u slucaju koriscenja Open Source Software-a ustedeli na licencama sto predstavlja ustedu od 0 do MNOGO zelenih novcanica na godisnjem nivou zavisi od primene, postoje slucvcajevi da je Microsoft resenje cak i jeftinije (na papiru) ali za konkretnu primenu nije adekvatno. Mnoge velike kompanije pomazu razvoj Open Source software-a jer time sebi resavaju probleme i smanjuju troskove razvoja. Document Format-u.

Ako se programi za kancelarijsko poslovanje koriste na nivou koji je postojao u MS Office 97, onda je OpenOffice sasvim OK. Medjutim, ako dodjemo do kolaboracije, automatizacije i kontrole pristupa dokumentima, onda OpenOffice jednostavno nema sta da trazi. Odnosno, trebalo bi da se radi okolo da se dobije resenje koje je ugradjeno u MS pakete.
Moje iskustvo sa open source softverom je da je u startu jeftiniji (jer je najcesce besplatan), ali na duze staze kosta vise radi skuplje podrske i tehnickog odrzavanja. (Mozda je ovo specificno za razvijene zemlje gde je radna snaga skuplja.)
Kada je Microsoft u Srbiji u pitanju, mislim da su otvorili i neki razvojni centar. Tako da je pitanje da li bi za srpsku ekonomiju bilo dobro da Microsoft ode.

Neko je vec pomenuo i ja verujem da su ovi pregovori vlade sa RH imali i politicku konotaciju. Jasno se zna ko je potpisao ugovor sa MS i doveo ga u Srbiju.

... kao sto se tacno zna ko sada pokusava da ga reketira "dolaskom" RedHata i koga boli djon da li se na racunarima vrti MS ili Linux... dokle god je namiren.

Za veliku vecinu servera je dovoljna osnovna podrska za Red Hat Enterprise server tj 300$ godisnje, jer se racuna da administrator zna linux i ako naidje na neki problem koji ne zna da resi, brzo ce ga otkloniti uz pomoc foruma i interneta. Full podrska je samo za high availibility servere sto ce reci u bankama i sl.

Inace da zakljucim ovu raspravu:
Linux - serveri, univerziteti, hakeri, linuxasi, mrzitelji MS
Windows - desktop, pogotovo u kancelarijama.
Kraj price.

drago mi je da je ovaj članak izazvao ovoliko polemike. obzirom da s ebavim IT-sektorom, mislim da imam obavezu da razbijem još jednu pomenutu predrasudu. To što je neko kupio MS serverski OS, NE ZNAČI da je dobio i tehničku podršklu za isti. Naprotiv! Dobio je bespaltnih par poziva, ali verovatno povodom nekih trivijalnih stvari, atako da ako korisniku zaista treba tehnička podrška, morao bi da razmisli o angažovanju neke lokalne firme, koja ima MS obučene ljude. Dakle, razlika u ceni ostaje. Podrška se plaća u svakom slučaju (onome kome treba prava profesionalna podrška)!

Problem sa Microsoftom je sto su ti ljudi nemaju moral uopste. Od njih se moze ocekivati podmetanje tockova konkurenciji, da namerno u svoj softver ugrade nesto sto ce ograniciti razmenu dokumenata sa tudjim programima. Dalje, u njihovoj licenci za Vistu (EULA) stoji da Microsoft ima pravo kad mu padne na pamet da daljinski pregleda vas hard disk i iskljuci ili ukljuci programe koji mu se ne svidjaju, da pregleda vase podatke kad im se cefne. U cenu microsoft proizvoda treba da se uracunaju i gubici koje cete imati kada vam virus napravi cirkus na masini i sve mora da se zaustavi dok se greska ne ispravi. Glavna strategija im je da korisnike nekako primoraju da kupuju njihov softver, ne da naprave kvalitetan i jeftin program. Uostalom, kako drugacije da odrzavaju 85% stopu profita koji imaju na windows i office programima.

Uz svo duzno postovanje prema Microsoftu, za kancelarijske upotrebe tipa ospreadsheet, word processing i internet surfing linux je daleko jeftinije i bezbednije resenje, ima mnogo vise izbora i u krajnjem slucaju se moze platiti domacim programerima da nesto dorade i prilagode lokalnim potrebama, sto onda ostaje besplatno i dostupno svima.

Kažete fali podrška. Pa ako fali (podrška, usluga, proizvod), to valjda treba shvatiti kao poslovnu priliku a ne kukati. Ljudi izgleda baš ne kontaju celu poentu otvrenog koda - pošto nema monopolističkog ponašanja, u tom poslu ima mesta za svakog ko želi da se potrudi i izbori za neko tržište (veliko kao Red Hat za banke, malo kao Perina IT podrška za školicu gde mi ide dete) svojim znanjem i kvalitetom. Ali uvek je lakše pustiti nekog drugog da radi bilo kako i kritikovati sa linije nego preuzeti sudbinu u svoje ruke.

Ово је одлична вест. Коначно да и у Србији заживи оно што је де факто постало стандард у Еу.

Наиме у Еу администрацији ће од скора, или је већ почело, бити могуће размањивање података само путем формата отвореног кода. Већина администрација је и прешла на софтвер отвореног кода, а остале се спремају за то.

Пре свега, није истина да ОСС има превише багова, напротив. Сваки баг који се пронађе скоро преко ноћи буде исправљен и избаци се нова верзија програма.

Најбољи пример за то је можда Фајерфокс, који је установио нове стандарде и ишао пет корака испред Интернет Експлорера, чија се нова верзија појавила тек недавно, ал' 90% корисника старог Експлорера га још није инсталирала нити зна да постоји. За то време Мозила фондација је избацила велики број сигурних решења за веб.

Опен Офис је такође добар пример. Код мог ћалета на послу сам им свима инсталирао ОО уместо МО и људи не примећују драстичне разлике, компатибилност је висока, а багова готово да и нема. Мајкрософт Офис је препун багова и има их много више него ОО нпр. 2.1.

Био сам пре неки дан у једној НВО, која цео свој рад заснива на Опен Офису и немају ни најмањих проблема, напротив.

Још један интересантан пример. Мом ћалету је тотално свеједно постало да ли ради на Линуксу или Виндосу, јер за оно што му треба, а то је куцање и штампање, сурфовање вебом и пасијанс, нема никакве разлике. Шта више, по сопственом признању, Линукс му је лакши и логичнији за коришћење, јер пре тога није имао претераног искуства са Виндоусом па није имао где да стекне "лоше" навике.

Највише му се свиђа комплет игрица на Убунту (Линуксу), а поготово пасијанс који може да се развуче преко целог екрана. :)

Izveštaj je pored nekih novih ideja, potvrdio i sve ranije zaključke iDABC inicijative pri EK.

Raduje me što je Vlada odgovorila zainteresovano na, anadam se da će naredni saziv skupštine usvojiti politiku razvoja zasnovanu na otvorenom kodu i otvorenim formatima kao što je to 2003. godine učinila Slovenija, a u julu 2006. i Hrvatska.

Primena rešenja zasnovanih na slobodnom softveru pomažu razvoj domaće industrije, obogaćuju obrazovanje, čine softver pristupačan svima i prilagodljiv svakome.

Imajte na umu da Red Hat nije niti ce ikad biti neprofitna organizacija. To je kompanija kao i svaka druga, glavni cilj joj je profit. To sto iskoriscava open source software, to je druga prica. Samo se nemojte zavaravati da je Red Hat = Open Source, jer je upravo suprotno.

Sklapanjem partnerstva sa Red Hatom se obezbedjuje, ukoliko bude i realizovano, da u drzavnu upravu udju otvoreni standardi i slobodni softver. Iako se ne slazem sa nekim stvarima vezanim za ovu kompaniju, RH je postavio standard kada je poslovni model vezan za GNU/Linux u pitanju, sto zasluzuje respekt. Na kraju, Alan Cox je na njihovom platnom spisku recimo, a on pise slobodni softver...
Slobodni softver je dostupan svima da zarade novac na njemu i to je legitimno pravo svakog pojedinca. Na isti nacin na koji omogucava jednaku participaciju ljudi u IT zivotu, istovetno pruza mogucnost za zaradu novca. Inicijalni tvorac nekog softvera omogucava mu da uvek ostane slobodan (Copyleft) ili ne. Neko, kao ja na primer, smatra da nije eticki praviti neslobodni softver i distribuirati isti, ali neko ne. GNU GPL je Copyleft licenca (kao u puno drugih) i svako ko pokusa da kod objavljen pod takvom licencnom ucini neslobodnim zavrsava na sudu. Makar to bio i Red Hat.

Ono sto bi bilo idealno je situacija u kojoj bi drzava svoj informacioni sistem zasnovala na nekoj od community distribucija (Debian na primer, prvi mi je pao na pamet). Ono sto se od RH trazi nije sam softver, postoje distribucije koje su ekvivalentno ili vise stabilne i pouzdane, vec podrska. Po mom misljenju, optimalnija situacija bi podrazumevala "domacu pamet", odnosno formiranje sopstvenog tima za podrsku i administraciju sistema. Na ovaj nacin bi se realno zaposlili novi ljudi, dok bi to takodje bila odlicna prilika za sticanje neophodne prakse za dobre studente informatike, sto je jos uvek hronicni problem naseg obrazovnog sistema, koji bi mogli da rade na projektima i odrzavanju u okviru skolskog programa cime bi dobili jako dobru referencu. Naravno, pitanje je da li postoji jasna strategija implementacije i kako je ona koncipirana. Pre toga ne vredi ni kuditi ni hvaliti.

Na kraju, iskreno se nadam da se nece ispostaviti da je sva guzva oko RH samo spustanje cene Microsoftu. Ostaje da se vidi sta ce se izdogadjati...

Khm, to što je RedHat profitna organizacija ne znači na nisu istovremeno i Open Source firma. Em zapošljavaju gomilu ljudi koja radi na kernelu (Alan Cox radi tamo), em su aktivni i u razvoju GCC-a, em prave JBoss (jedan od popularnijih JEE application servera). Sve to je Open Source.

Činjenica da RedHat zarađuje na softveru otvorenog koda se ni najmanje ne kosi sa principima razvoja tog tipa softvera. RedHat plaća ljude koji rade na raznim projektima, naravno prvenstveno u svom interesu, ali rezultate tog rada mogu da koriste svi. Sa druge strane postoji toliko alternativa RedHat-u (čak i poneka domaća) da to što oni zarađuju na OSS-u i nije preterano važno.

Mnogo ljudi koristi OSS kako bi zaradili za život. Oćigledan primer je LAMP skup programa za razvoj internet softvera koje jako mnogo ljudi koristi bez da i malo pomogne u razvoju bilo kojeg od tih projekata.

Ne propagiram sveukupan prelaz na OSS jer još uvek ima programa koji nemaju odgovarajuću OSS zamenu, ali postoji jako veliki broj situacija gde se OSS programi mogu veoma uspešno upotrebiti sa značajnom uštedom i vremena i novca.

Red Hat je open source ali nije besplatan, oni sakupe softver, istestiraju ga, iskompaliraju i isporuce korisniku. I naravno odgovaraju za kvalitet i pouzdanost svog koda.
A ko hoce besplatan softver onda nek uzme Fedoru, sto je takodje proizvod Red Hata.

Godisnja pretplata za Red Hat Enterprise Linux server je 300$, bez ogranicenja broja korisnika (ili postoji neko veliko ogranicenje, nisam siguran), a za takav Windows server treba izdvojiti par hiljada $, a uz to je Linux bezbedniji, pouzdaniji, brzi...

Open Source ima samo jedan veliki problem, a to je Podrska. Jednostavno, ne mogu da zamislim nijednu ozbiljnu vladu koja fura recimo Debian, sa Open Office-om i sl. I sad zamislite pronadje se problem ili bug u softveru(a to se zaislite i u Open Souce softveru desava veoma cesto) i sta onda ? Cekate da se neki programer koji to radi u slobodno vreme i to besplatno nakani da taj bug ispravi, a koga da vi jurite u medjuvremenu? Podrska vam se svodi na mailing liste i forume, sto ruku na srce moze ponekad da bude cak i bolje od zvanicne podrske firme od koje ste kupili softver, ali postoje slucajevi kada nece biti resenja za vas problem, i sta onda? Znam, neko ce sad reci da mozete kupiti podrsku od firmi (Red Hat, Novel SuSE, konkretno recimo za Linux itd.), ali koja je onda poenta koriscenja Open Source aplikacija kad te:

1) Kompanije svejedno oderu
2) Opet ste van poslovnog sveta, jer svidjalo se to nama ili ne, closed source resenja (Microsoft Office npr.) su u korporacijskom svetu de fakto standard.
3) Ne zelite da znate "kvalitet" podrske u SuSE-u i RedHat-u (posto sam itekako koristio i njihova zvanicna resenja)

Da se razumemo, Open Source softver ima svoju oblast primene, pre svega u obrazovnim institucijama, kao i kod servera (linux, freebsd), ali ne mogu da zamislim da vladine institucije koriste na desktopu Linux i Open Office a ne MS resenja. Na stranu sto i besplatno ponekad moze biti veoma skupo, ako imate neobucen kadar za odredjena aplikativna resenja koje nudi Open Source i sl.

Sve u svemu, mislim da bi svaka vlada(pa i nasa) morala prvo da napravi jednu "cost effectiveness" analizu pre nego se upustu u avanturu zvanu Open Source.

Mi se nalazimo u vrlo dobroj situaciji kada je obuka u pitanju, jer vecina ljudi u drzavnoj upravi uopste nije prosla edukovaciju. Ovo govorim iz licnog iskustva, posto sam vise puta bio svedok trazenja u knjizi sta treba uraditi. Dakle, trosak koji je Minhen recimo imao, a tice se nove obuke, mi vrlo verovatno ne bismo imali.
Dalje, vrlo je bitno znati realne potrebe, kako bi odabir softvera bio valjan. Nisam dovoljno upucen u to kakvi se poslovi, tacnije koliko kompleksni i karakteristicni, danas obavljaju na MS Officeu. U svakom slucaju, mislim da je tranzicija moguca.
Drzavna uprava (pri tom mislim i na lokalnu) nije isto sto i poslovni sektor. Drugim recima, kompanija moze kupiti koji god softver zeli, bez obzira da li joj je potreban i da li postoji bolje resenje.
Drzavna uprava je pak druga stvar, za softver koji ce se tamo koristiti placamo svi mi, pa shodno tome veze, lose analize ili nesto trece jednostavno ne smeju biti osnove za zakljucivanje partnerstava koja mi kao gradjani placamo.
Na kraju, kao gradjanin se necu osecati dobro ako budem znao da je informacioni sistem drzave zasnovan na vlasnickim resenjima i da neko treci diktira kada ce se obavljati upgrade (setite se Minhena) ili kada ce se objavljivati zakrpe za taj isti softver, na primer. Mislim da sa druge strane, nasi univerziteti i drzava uopste poseduju dovoljno strucnog kadra koji moze da prilagodjava i odrzava softver u drzavnoj administraciji.
Naravno, ovo je samo vrh ledenog brega, problematika seze mnogo dublje...

Sa Red Hatom su se predstavnici vlade "mirisali" iz cisto politickih razloga... Napravite malo bolju analizu, gospodine autore, pa ce vam biti jasnije koju stranku moralno i materijalno podrzava kancelarija Microsofta u BG i zasto se ona zastrasuje Red Hatom... Nema to veze ni za cost effectivenessom ni sa otvorenim kodom... A ide i obnova ugovora Vlade sa M$... Mislite o tome!

@Dragan Dinić
Kompanije mogu da deru, ali barem postoji konkurencija. Ako imaš bug i Windowsu, samo Microsoft može da ga ispravi kada i ako to njemu odgovara. Ako im nisi interesantan, neće ga ni ispravljati. Koliko je godina trebalo Microsoftu da pristane da lokalizuje Windows na srpski? Kod Open source softvera, uvek možeš da angažuješ firmu koja ti nudi najpovoljnije uslove. Siguran sam da bi, u slučaju da naše institucije koriste OSS, i kod nas bilo više firmi koje bi nudile podršku, usluge prepravki i ispravljanja bugova u softveru.

Što se tiče standarda, tačno je da je MS Office, de-facto standard, ali za ono što prosečni službenik koristi od tog paketa, Open Office je više nego dobra zamena, jer dovoljno dobro čita i snima MS Office formate.

Takođe, imaj u vidu da kod closed-software aplikacija, proizvođač može i da te tera na upgrade, jer može rešiti da odustane od dalje podrške za određeni softver. Činjenica da je Microsoft prestao da daje podršku za Windows 98 je i nagnao neke administracije u zapadnoj Evropi da pređu ili razmišljaju o prelasku na open source softver.

Poenta OSS nije u ceni već slobodi. U Engleskom jeziku reč free označava i besplatan i slobodan, pa se zato mora dodatno objašnjavati (free beer/free speech). Kod nas nema te nedoumice i ne znam zašto se očekuje da je OSS besplatan i da će samo dokoni programeri da rade na ispravkama. Postoje firme koje zarađuju od OSS i koje je moguće angažovati u slučaju da nešto treba popraviti.

Slažem se da svaka firma treba da napravi cost-benefit analizu pre odluke da koriste OSS. Pogotovo ako su u pitanju institucije koje se finasiraju od naših para.

Dinke, zašto ti je prirodno da državne institucije koriste Microsoft rešenja, ali je nezamislivo da koriste OSS rešenja? Upravo smatram da je šablonska upotreba softvera pogubna za efikasno funkcionisanje državne uprave. Kada službeniku vlade nešto zapne u Wordu (banalan primer: ne može da štampa) on ne poziva podršku Microsofta, već poziva IT sektor u svojoj instituciji.

Navika je čudo. Imam priliku da razmenjujem e-dokumente sa raznim službana Skupštine Grada Kragujevca, i mogu samo reći da se zgranem kada vidim da traže podatke dosavljene na disketi, a nemali broj puta dobijem dokument u YUSCII-ju. Čemu onda Internet i UNICODE?

U firmi u kojoj radim uspešno se već par godina koristi OpenOffice kancelarijski paket na Windows mašinama, i ništa ne manjka. Verujem da su zahtevi naše firme manji nego zahtevi Vlade RS, ali koliko?

Istina, rešavanje problema u softveru zatvorenog kôda rade plaćeni programeri kompanija koje proizvode taj softver, ali to ne znači da će problem biti otklonjen išta brže nego što će to u softveru otvorenog kôda učiniti neki slobodni programer koji to radi iz hobija. Čak, na protiv, čini mi se da će problem biti otklonjen čak i pre. Ovde mislim na odziv Microsofta, a ne na recimo Adobe ili Autodesk koji posao podrške odrađuju urgentno i kvalitetno.

Da zaključim, nadam se da će se RH priča završiti pozitivno - primenom OSS rešenja u ekonomiji Srbije.

Redhat и Open Source софтвер су јако повезани, независно што Redhat је комерцијална компанија. Сви пакети од којих се састављају њихове комерцијалне Redhat Enterprise Linux верзије су под GPL-ом и изворни пакети srpm су доступни за преузимање. Симбиоза је веома једноставна, јер Redhat комерцијална дистрибуција је скуп програма који су под GPL лиценцом.

На основу тога, направњени су клонови који су 100% компатибилни као на пример Centos, Whitebox и сличне. Једино што се избаци су Redhat логоа и други садржај који подлеже копирајту.

Вест о Redhat-у је фантастична, и искрено се надам да ће доћи до пуне реализације. То је добро за Србију а и за регион. Поново искрено се надам да ће држава пре свега имати водећу улогу у афирмисању Open Source софтвера, јер је то у њеном интересу и у интерсу њених грађана.

Што се тиче Debian-a и OpenOffice-a апсолутно није тачно да се не користе у државним органима. На следећем линку http://wiki.services.openoffice.org/wiki/Major_OpenOffice.org_Deployments ко жели може да види где се у свету потврђено користи OpenOffice.

Што се тиче стандарда, OpenOffice користи формат записа ISO/IEC 26300, ја лично не знам шта би могло бити стандардније.

Као поткрепу мојих ставова такође може да послужи следећи линк http://ec.europa.eu/idabc/en/document/6323/469, наравно и факат да Microsoft такође индиректно ради на конвертору између I SO/IEC 2630 OpenXML за MS Office.

И коначно, пошто живим у Македонији, могу да потврдим да у Министарству финансија успешно користе преко 150 инсталација OpenOffice-a, а ове године ће етапно мигрирати још 150 нових инсталација овог канцеларијског пакета.

Што се тиче Linux-a на desktop-у, поново морам да демантирам, тренутно такође у Министарству финансија има 10-ак чистих Ubuntu ( а то је Debian рођак) радних станица,а 150 станица су dual boot (Win XP и Ubuntu ).

Ѕа аналиѕе следећи линк http://www.odfalliance.org/resources.php

И коначно, сматрам да Debian као серверска платформа је одличан избор.

За земље као што су наше, нажалост подршка је генерално очајна (то важи и за Microsoft).

С поштовањем,

Radim u javnom preduzeću u delu sa 1200 zaposlenih i oko 400 umreženih računara.
SVI serveri, a ima ih desetak, su pod Linuxom (Debian). Već više godina sve funkcioniše veoma dobro. Kada su serveri u pitanju, MS OS-ovi ne mogu da "opepele" u odnosu na Linux. Zašto, je to tako - to je za neki drugi članak. Samo nekoliko misli - "na brzaka":
Što se tiče širenja Linux-a,
saglasan sam da ima više "znalaca" MS OS-ova nego poznavaoca Linux-a. Moje iskustvo je da su, u proseku, ovi drugi su ZNAČAJNO "potkovaniji". Ali smo imali sjajnu šansu do pre dve-tri godine kada smo imali, uglavnom, nelicenciran MS softver, da "počnemo ispočetka".
Što se tiče (najčešćeg) tj "office" poslovanja (text, spreadsheet, presentation itd) tu Linux ne zaostaje za MS. Naravno da nema svih aplikacija za Linux. Ali kada su u pitanju "krojene po meri" aplikacije nema razloga da Linux bude inferioran.
I ne videh da je neko primetio, da osim stabilnosti,fleksibilnosti itd. u Linuxu nema ništa "iza leđa". A, bogami u MS OS-ovima je bilo, definitivno, a možda i sada ima.
Anegdota: adminu koji administrira MS pokažu ekran(e) linux servera a on pita:
- "A koje su ti serveri?"
- "Pa ovo."
- "A što ti NE RADI grafika?!"
:)))
Naravno, znalci će razmeti. :)

Moram da prokomentarisem vas clanak iz sljedeceg razloga;
Free Software Ne Znaci Besplatan Software. Dakle pod terminom free software znaci da je kod dostupan i slobodan za modifikaciju sto ne znaci da ga necete platiti. Pitajte kompaniju ciji ste logo stavili gore koliko kosta licenca njihovog software-a. Ovo je cisto da se ne stekne dojam o tome kako cete proci bas tako jeftino...
Pozdrav

Zahvaljujem se svima koji su dali svoje komentare na ovaj tekst i to kako sa tehničko/tehnološke strane tako i sa aspekta ekonomskih koristi ili posledica. Kao što i na samom početku teksta piše, vest će svakako izazvati još komentara i diskusije.
Ovom prilikom želim samo da odgovorim čitaocima/kolegama potpisanim sa Frenk i doa.
Pre svega, sem pominjanja imena ministra Popovića, i naznake da će se možda neko od političara na samom kraju kampanje (tekst je napisan i poslat redakciji Tehnopolisa) pre početka izborne tišine) osvrnuti na vest o sastanku i načelnom sporazumu, politika i političari nisu bili "u igri". To kako će stara i nova Vlada i državna uprava voditi priču oko dalje informatizacije Srbije, da li će škole ipak ma kraju dobiti predviđene računare, da li će pobediti MS ili otvoreni kôd, ostavljam da odluče upravo političari. Naravno, oni će morati, ako se ozbiljno bave svojim poslom, da uzmu u obzir mišljenja i stavove svih onih koji se stručno i posvećeno bave informatičkim tehnologijama.
Kada je reč o poduci šta znači izraz "free software", ako pažljivije pročitate tekst videćete da se reč besplatno pominje samo u izrazu "U formi BESPLATNO OTVORENOG KODA..." Slažem se da je formulacija možda mogla biti drugačija (u formi otvorenog koda...), ali se nigde u tekstu ne kaže da je sam softver besplatan (da se ne plaća) već da je reč o SOFTVERU OTVORENOG KODA. Što se tiče logotipa kompanije Red Hat, oprema je redakcijska i logotip je tu jer su se sastali ministar u Vladi Srbije i jedan od visokih rukovodilaca kompanije Red Hat. Dakle, da je (ili kada bude došlo do sastanka) ministra i predstavnika Microsofta, sigurno je da će tu vest pored fotografije sa sastanka, redakcija Tehnopolisa i sajta B92 propratiti logotipom Microsofta.

Milan Đukić

Dobrobit od dolaska Red Hat-a bi imala celokupna Linux zajednica. Sto se tice ekonomije drzava bi mnogo bolje finansiski prosla ako bi koristila domacu linux distribuciju Atomix koja u potpunosti moze da se meri sa Red Hat-om jer im je baza ista, a i "domaca pamet" i preduzece stoje iza. Ako analiziramo primenu linux-a u drzavnom aparatu onda su to uglavnom "DOMACE" distribucije npr. Kina. Francuska, Brazil... Sto se cene tice neko je rekao da RHE (Red Hat Enterprise) kosta oko US$300 to je samo osnovna podrska, dok cena podrske ide i do US$2500 po serveru, zavisi od nivoa podrske. Preduzeca koja svoje poslovanje zasnivaju na Open Source tehnologijama zaradjuju prodajom "pameti" (tehnicka podrska, obuka, implementacija, konsalting i odrzavanje) sto u vecini slucajeva platite i kad kupujete licencirani software ali ste u slucaju koriscenja Open Source Software-a ustedeli na licencama sto predstavlja ustedu od 0 do MNOGO zelenih novcanica na godisnjem nivou zavisi od primene, postoje slucvcajevi da je Microsoft resenje cak i jeftinije (na papiru) ali za konkretnu primenu nije adekvatno. Mnoge velike kompanije pomazu razvoj Open Source software-a jer time sebi resavaju probleme i smanjuju troskove razvoja. Document Format-u.

Ako se programi za kancelarijsko poslovanje koriste na nivou koji je postojao u MS Office 97, onda je OpenOffice sasvim OK. Medjutim, ako dodjemo do kolaboracije, automatizacije i kontrole pristupa dokumentima, onda OpenOffice jednostavno nema sta da trazi. Odnosno, trebalo bi da se radi okolo da se dobije resenje koje je ugradjeno u MS pakete.
Moje iskustvo sa open source softverom je da je u startu jeftiniji (jer je najcesce besplatan), ali na duze staze kosta vise radi skuplje podrske i tehnickog odrzavanja. (Mozda je ovo specificno za razvijene zemlje gde je radna snaga skuplja.)
Kada je Microsoft u Srbiji u pitanju, mislim da su otvorili i neki razvojni centar. Tako da je pitanje da li bi za srpsku ekonomiju bilo dobro da Microsoft ode.

Neko je vec pomenuo i ja verujem da su ovi pregovori vlade sa RH imali i politicku konotaciju. Jasno se zna ko je potpisao ugovor sa MS i doveo ga u Srbiju.

... kao sto se tacno zna ko sada pokusava da ga reketira "dolaskom" RedHata i koga boli djon da li se na racunarima vrti MS ili Linux... dokle god je namiren.

Za veliku vecinu servera je dovoljna osnovna podrska za Red Hat Enterprise server tj 300$ godisnje, jer se racuna da administrator zna linux i ako naidje na neki problem koji ne zna da resi, brzo ce ga otkloniti uz pomoc foruma i interneta. Full podrska je samo za high availibility servere sto ce reci u bankama i sl.

Inace da zakljucim ovu raspravu:
Linux - serveri, univerziteti, hakeri, linuxasi, mrzitelji MS
Windows - desktop, pogotovo u kancelarijama.
Kraj price.

drago mi je da je ovaj članak izazvao ovoliko polemike. obzirom da s ebavim IT-sektorom, mislim da imam obavezu da razbijem još jednu pomenutu predrasudu. To što je neko kupio MS serverski OS, NE ZNAČI da je dobio i tehničku podršklu za isti. Naprotiv! Dobio je bespaltnih par poziva, ali verovatno povodom nekih trivijalnih stvari, atako da ako korisniku zaista treba tehnička podrška, morao bi da razmisli o angažovanju neke lokalne firme, koja ima MS obučene ljude. Dakle, razlika u ceni ostaje. Podrška se plaća u svakom slučaju (onome kome treba prava profesionalna podrška)!

Problem sa Microsoftom je sto su ti ljudi nemaju moral uopste. Od njih se moze ocekivati podmetanje tockova konkurenciji, da namerno u svoj softver ugrade nesto sto ce ograniciti razmenu dokumenata sa tudjim programima. Dalje, u njihovoj licenci za Vistu (EULA) stoji da Microsoft ima pravo kad mu padne na pamet da daljinski pregleda vas hard disk i iskljuci ili ukljuci programe koji mu se ne svidjaju, da pregleda vase podatke kad im se cefne. U cenu microsoft proizvoda treba da se uracunaju i gubici koje cete imati kada vam virus napravi cirkus na masini i sve mora da se zaustavi dok se greska ne ispravi. Glavna strategija im je da korisnike nekako primoraju da kupuju njihov softver, ne da naprave kvalitetan i jeftin program. Uostalom, kako drugacije da odrzavaju 85% stopu profita koji imaju na windows i office programima.

Uz svo duzno postovanje prema Microsoftu, za kancelarijske upotrebe tipa ospreadsheet, word processing i internet surfing linux je daleko jeftinije i bezbednije resenje, ima mnogo vise izbora i u krajnjem slucaju se moze platiti domacim programerima da nesto dorade i prilagode lokalnim potrebama, sto onda ostaje besplatno i dostupno svima.

Kažete fali podrška. Pa ako fali (podrška, usluga, proizvod), to valjda treba shvatiti kao poslovnu priliku a ne kukati. Ljudi izgleda baš ne kontaju celu poentu otvrenog koda - pošto nema monopolističkog ponašanja, u tom poslu ima mesta za svakog ko želi da se potrudi i izbori za neko tržište (veliko kao Red Hat za banke, malo kao Perina IT podrška za školicu gde mi ide dete) svojim znanjem i kvalitetom. Ali uvek je lakše pustiti nekog drugog da radi bilo kako i kritikovati sa linije nego preuzeti sudbinu u svoje ruke.

Ово је одлична вест. Коначно да и у Србији заживи оно што је де факто постало стандард у Еу.

Наиме у Еу администрацији ће од скора, или је већ почело, бити могуће размањивање података само путем формата отвореног кода. Већина администрација је и прешла на софтвер отвореног кода, а остале се спремају за то.

Пре свега, није истина да ОСС има превише багова, напротив. Сваки баг који се пронађе скоро преко ноћи буде исправљен и избаци се нова верзија програма.

Најбољи пример за то је можда Фајерфокс, који је установио нове стандарде и ишао пет корака испред Интернет Експлорера, чија се нова верзија појавила тек недавно, ал' 90% корисника старог Експлорера га још није инсталирала нити зна да постоји. За то време Мозила фондација је избацила велики број сигурних решења за веб.

Опен Офис је такође добар пример. Код мог ћалета на послу сам им свима инсталирао ОО уместо МО и људи не примећују драстичне разлике, компатибилност је висока, а багова готово да и нема. Мајкрософт Офис је препун багова и има их много више него ОО нпр. 2.1.

Био сам пре неки дан у једној НВО, која цео свој рад заснива на Опен Офису и немају ни најмањих проблема, напротив.

Још један интересантан пример. Мом ћалету је тотално свеједно постало да ли ради на Линуксу или Виндосу, јер за оно што му треба, а то је куцање и штампање, сурфовање вебом и пасијанс, нема никакве разлике. Шта више, по сопственом признању, Линукс му је лакши и логичнији за коришћење, јер пре тога није имао претераног искуства са Виндоусом па није имао где да стекне "лоше" навике.

Највише му се свиђа комплет игрица на Убунту (Линуксу), а поготово пасијанс који може да се развуче преко целог екрана. :)

Iskreno, jedina stvar koja mene lično nervira oko čitave Open Source priče je količina komunističke ideologije koja se nenapadno (ili napadno) mota okolo i gomila sumnjivih tipova koji bi kroz nešto što je u suštini čisto tehnička, organizaciona i pravna priča po svaku cenu da isteruju svoje sulude i bankrotirane ekstremističke dogme. Može taj softver da bude dobar koliko god hoćete (a veliki njegov deo i jeste bolji od adekvatnih vlasničkih rešenja), sve dok se takvi repovi vuku za njim malo ozbiljnih vlada ili kompanija će hteti da ga koriste, i u tome će biti potpuno u pravu, jer nije dovoljno samo da je softver pouzdan - to moraju biti i ljudi i firme koji ga pišu i održavaju, a u Open Source svetu je to dosta redak slučaj. Ili mislite da će oni koji misle da je savremeni liberalni kapitalizam jedan uspešan, dobar i fer sistem da požure da angažuju na održavanju vitalnih informacionih sistema gomilu nekakvih anarhista, neokomunista, antiglobalista i ostalih sumnjivih političkih smutljivaca i mračnjaka? Neće i dobro je što neće, a stvari će se tu promeniti tek kada Open Source odraste, oslobodi se crvenog smeća i kad ga se, zahvaljujući tome, prihvati kritična masa ozbiljnih ljudi i kompanija, a u tom smislu su Red Hat i slične firme ipak tek prve laste.

Ne mogu da verujem da je moguce izneti toliko pausalnih i neobjektivnih komentara. Prvo Majkrosoft W2003STE server za neupucene u Bgd-u kosta oko 750 evra, a iznajmljivanje trecina te sume na godisnjem nivou. Drugo jedini pravi znaci centralizovan i lak nacin za administriranje cele mreze kao i korisnika, fajl servera, korisnickih racunara te apdejt svih drajvera i programa. Trece, posto radim u jednoj vladinoj instituciji, drage kolege kad Vam nesto ne radi nemate vremena da po NET-u trazite resenje, vec ODMAH reagujete i resavate stvar. Mrezni servisi su esencija svakog poslovanja i trazenje po netu igle u plastu sena je jednostavno neisplativo, dok Vam u firmi svi duvaju za vrat. Linuks je fenomenalna prica za ISP, fajl servere i klasterski rad. Prica se o Office-u, sta cemo sa AutoCAD-om i ostalim programima koji se takodje koriste u drzavnoj upravi. A za neupucene Linuks fanove - svaki Windows server se moze administrirati iz komand prompta ako to nekom znaci za njegov poljuljani ego. Po mom misljenju treba izabrati spram aplikacije i specificnosti svake mreze jedno ili drugo, ili sto ne fuziju oba resenja, kad su serveri u pitanju, a kad su korisnicke masine u pitanju - ma budite realni ljudi koga cete ubediti da koristi Linuks i OpenOffice. Probajte da napisete i pokrenete malo ozbiljnije makroe u CALCU...
pozdrav Zoran