NVO po evropskim standardima

Nacrt zakona o udruženjima koji daje dobar normativni okvir za razvoj civilnog sektora u našoj zemlji, zadovoljava evropske standarde i kvalitetan je doprinos razvoju demokratije u Srbiji, ocenili su danas predstavnici međunarodnih i nevladinih organizacija na skupu u Beogradu.

Predstavnici OEBS-a i Saveta Evrope (SE) izrazili su očekivanje da će tekst zakona biti usvojen u postojećoj verziji, koja je, kako su ocenili, "iako ograničena okvirima Ustava, zadovoljavajuća i u skladu sa standardima Evrope".   

Današnja javna rasprava je pokazala da, posle sedam godina pokušaja da se dođe do novog zakona, najnovija verzija ima velike šanse da se u postojećoj formi nađe pred narodnim poslanicima.     

Nacrt tog zakona, koji je pripremilo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a u čijoj izradi su učestvovale i nevladine organizacije, trebalo bi da posle javne rasprave bude pretočen u vladin predlog, a da zakon Narodna skupština usvoji u septembru.

Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković rekao je da bi ovaj zakon trebalo da na sveobuhvatan način reši položaj nevladinog sektora u našoj državi. 

"To je značajno za nevladin sektor, ali i za državu i naše društvo, čiji se razvoj teško može zamisliti bez tog sektora", dodao je on. 

Prema rečima Markovića, iako u odnosu na zemlje u okruženju kasnimo sa donošenjem tog zakona, "mi smo u prednosti, jer smo sve primedbe i nedostatke uočene u zakonima tih zemalja praktično predupredili odredbama našeg zakona".

Ukazavši da je suština demokratije da građani iznose svoje mišljenje, v.d. šefa Misije OEBS-a u Srbiji Entoni Pahigian kazao je da odnos između nevladinog sektora i vlade predstavlja "pravi barometar demokratije tog društva".

"Nacrt ovog zakona poboljšava položaj tog sektora u vašoj zemlji i govori o samoj vladi i njenom poimanju demokratije", istakao je on.

Pahigan je izrazio očekivanje da će zakon u ovoj formi biti uskoro i usvojen u skupštini Srbije. 

Prema rečima specijalnog izaslanika Generalnog sekretara Saveta Evrope i šefa Misije SE u Beogradu, Denisa Hubera, civilno društvo je jedan od stubova svakog demokratskog društva.

On je naglasio da je SE od početka uključen u izdradu zakonskog teksta i da su do sada stručnjaci te međunarodne organizacije dali tri ekspertska mišljenja (2002., 2003. i prošle godine). 

"Što se duže radilo na zakonu tekst je bio sve bolji, a najnoviji nacrt je, po mišljenju stručnjaka SE, u potpunosti zadovoljavajući i zadovoljava evropske standarde", istakao je Huber. 

Prema njegovim rečima, Srbija je jedina u istoriji SE koja je svoj civilni sektor uključila u predsedavanje SE.

Ombudsman Saša Janković je ukazao da je taj zakon "kvalitetan doprinos razvoju demokratije u Srbiji". 

On je najavio da će svoje konačno mišljenje o tom nacrtu dati nakon okončanja javne rasprave.  

Predstavivši novine u novom zakonu, Živka Vasilevska iz Centra za razvoj neprofitnog sektora je navela da je upis udruženja u registar dobrovoljan, da se potreban broj osnivača sa 10 smanjuje na tri, kao i da maloletnici i stranci mogu da budu osnivači udruženja. 

Osim klasičnih načina sticanja imovine udruženja, novina je da se ona može sticati i obavljanjem privredne, poslovne ili druge komercijalne delatnosti kojom se stiče dobit. 

U zakonu je, međutim, predviđena i zabrana raspodele te dobiti i imovine.

Takođe, samo Ustavni sud može da proceni da li nekom udruženju treba zabraniti delovanje, i to samo iz razloga koje predviđa Ustav. 

Postojeća udruženja moraju da usklade svoje statute i druge opšte akte sa novim zakonom. 

Vasilevska je navela da  je iz budžeta Srbije u prošloj godini izdvojeno 42 miliona evra za donacije nevladinim organizacijama, dok je za ovu godinu predviđeno 54 miliona evra.