Šampioni reformi 2004-2005

Svetski mediji ponovo su u svojim naslovima imali Srbiju, iako nije počeo novi balkanski ili građanski rat. Krivac za to nisu ni haški begunci, već izveštaj Svetske banke koji je Srbiju proglasio za zemlju koja je na celoj planeti prošle godine najviše unapredila uslove za biznis.

Umesto sporadičnih priča iz Srbije sa naslovima «Srbija u problemu», «Povratak nacionalista u Srbiji» ili «Evropski najžešći i najteži komšiluk», poznati svetski ekonomski nedeljnik, The Economist, je 15. septembra prikazao Srbiju kao šampiona reformi! Tekst pod naslovom «Izveštaj Svetske banke o lakoći poslovanja», o Srbiji govori sledeće: «Srbija je zemlja  koja je prošle godine pretekla 154 zemlje u trci poboljšanja uslova poslovanja. Od januara ove godine preduzetnici u Srbiji mogu za petnaest dana da započnu spostveni biznis sa depozitom od 500 evra umesto prošlogodišnjih 51 dan i depozita od 5.000 evra...»

«To će sigurno dovesti do poboljšanja našeg imidža i ubediti strane investitore koji se nećkaju da dođu i investiraju u Srbiju», tvrdi potpredsednik vlade Srbije Miroljub Labus. Predstavnik investitora koji su već u Srbiji, Majk Ahern, se slaže da je u proteklih godinu dana Srbija napredovala, ali tvrdi da nije sve tako sjajno kako izgleda. «Naš stav kao Udruženja stranih investitora, je oprezan optimizam. Ima pomaka napred, ali i stvari koje su loše kao novi Zakon o radu», oprezan je Ahern navodeći da bi u tom slučaju vlasti trebalo više da slušaju predloge poslodavaca. Studija Svetske banke, pak i ovaj zakon navodi kao pozitivan pomak unapred koji je poslodavcima omogućio fleksibilnije zapošljavanje radnika.

Pitanje zapošljavanja i otpuštanja samo je jedan od deset indikatora koje je ocenjivala Svetska banka. Ostali su: uslovi za otvaranje novih preduzeća, registracija imovine, izvršavanje ugovora, mogućnosti za dobijanje novih kredita, zaštita investitora, procedura zatvaranja preduzeća, način plaćanja poreza, trgovina preko granice i postupak za dobijanje dozvola. SCG je u osam oblasti tokom 2004. učinila značajne pomake, a reforme su izostale jedino u oblasti zaštite investitora i spoljnoj trgovini.

Iako nisu složni po pitanju kvaliteta i fleksilnosti novog Zakona o radu, reforma za koju i službenici Svetske banke, srpske Vlade te strani i domaći invetitori imaju samo reči hvale, jeste uvođenje međunarodnih računovodstvenih standarda i poreza na dodatu vrednost. Na vreme su krenule inspekcije Poreske uprave, ali i povraćaj poreza, što je sva preduzeća najviše i brinulo u celoj priči oko PDV.

Druga lokomotiva napretka je nov način registacije firmi koji vrši Agencija za privredne registre čime je skoro četiri puta skraćeno vreme potrebno za početak novog biznisa na svega dve nedelje. Novac koji je potrebno položiti kao depozit je deset puta smanjen, na 500 evra, a takse iznose 50 umesto nekadašnjih 200 evra. Poseban kuriozitet je mogućnost da se preduzeće registruje i preko interneta.

Rezultat ove reforme je 7.000 novoregistrovanih preduzeća u prvih osam meseci ove godine, što predstavlja rekord u poslednjih pet godina. U poređenju sa 2004. godinom to je povećanje od 66 odsto, pošto je u celoj prošloj godini registrovano svega 4.600 privrednih društava. « Ove godine velike su šanse da imamo i celih 10.000 novih preduzeća» prognozira ministar privrede Predrag Bubalo.

Ipak, rast broja novih preduzeća ne znači ništa ako na drugoj strani postoji gašenje velikog broja preduzeća. U tom slučaju nova radna mesta se potiru otpuštanjima na drugoj strani. «Mi imamo suprotnu tendenciju. Broj ugašenih preduzeća se smanjuje, dok broj novih raste. Ono čega smo se najviše plašili jeste da će od 69 hiljada preduzeća koja su bila registrovana kod trgovinskih sudova i koja su sada prevedena u novi registar, veliki broj u tom postupku preregistracije biti izgubljen» kaže Bubalo. Po njegovim rečima, kad se pravio pregled preduzeća koja su podnela završne račune za prošlu godinu, pojavila se ista brojka-69 hiljada preduzeća.

Bez euforije

Sledeći uspeh koji navodi studija je smanjenje vremena sprovođenja ugovora sa 1028 dana na 635. Pomak je evidentan, kao što je evidentno i da je dve godine predugo za izuzetno važan segment biznisa kao što je sprovođenje ugovora. «Nema mesta za opuštanje. Srbija jeste trenutno reformator broj 1, ali mnoge nove reforme su potrebne da bi se intenzivirala trgovina i ohrabrile strane investicije», upozorava šef kancelarije Svetske banke u SCG, Karolin Jungr. Iako prva na listi reformatora ispred Gruzije, Vijetnama, Slovačke, Nemačke, Egipta, Finske, Rumunije, Letonije, Pakistana, Ruande i Holandije koji su takođe dobili pohvale za poboljšanje poslovne klime u prošloj godini, Srbija trenutno zauzima 92. mesto od 155 zemalja. Ta tabela pomalo spušta na zemlju sve one koje je počela da hvata euforija.

Takva pozicija Srbije, iako predstavlja pomak, govori investitorima da ovde ipak ne raste «velika planina od slatkiša». Srbija pored sudskih procedura ima katastrofalan skor po pitanju spoljne trgovine gde drži 123. mesto, izdavanja raznih dozvola iliti birokratskih zavrzlama 130. mesto, i registrovanja imovine gde je 103. u svetu. To su i mesta na koje je ciljala Karolin Jungr kad je upozorila da nema opuštanja i da se u tim oblastima moraju postići «zapanjujući rezultati».

Miroljub Labus odgovara da će ova vlada u sledećoj godini biti fokusirana na ove tri oblasti. Srbiju u oktobru čekaju pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom, a priprema se i nov zakon o spoljnoj trgovini. Ostaje da se reši i težak posao unapređenja rada sudstva, a kad je rešenje problema raspolaganja nepokretnostima u pitanju, Srbija mora da menja i svoj ustav. «To ćemo morati da uradimo da bi potpisali ugovor o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, ali to su neka pravila koja su ispunile i druge zemlje na svom putu ka Evropi» kaže Labus. On tvrdi da izveštaj Svetske banke snažno duva u jedra srpskom brodu ka Evropi i da je 2012, godina kada bi Srbija mogla postati član EU.

«Sa stanovišta našeg puta ka Evropi Srbija je na kraju te regate, jer mi smo samo potencijalni kandidat dok su naši susedi ili članovi ili će biti vrlo brzo u EU. Ali kad vidite koliko smo mi napravili institucionalnih promena, onda ćete shvatiti da mi tu uošte ne zaostajemo. To znači da će početkom oktobra, kad se formalno otvori proces pregovora i priključivanja, nama biti potrebno kraće vreme da obavimo posao koji su naši susedi već obavili» optimista je Labus.

Bubalo je ipak oprezniji i upozorava građane da iako nova preduzeća koja se otvraju donose nova radna mesta, to ne znači da će sa neba padati plate od 1.000 evra. «Građani će pomak osetiti poslednji u nekom materijalnom smislu» kaže on. Strani investitori koji su već u Srbiji, poručuju da ove godine koja je bila obeležena velikim preuzimanjima banka neće biti nekih novih spektakularnih investicija. Labus, tvrdi da će takvi efekti doći na duži rok, ali ukoliko Srbija ne plasira neke nove loše vesti koje će «oduvati» dobre efekte reformi.

Mora se uzeti u obzir i da metodologija koju koristi Svetska banka, ne obuhvata sve aspekte poslovanja važne za biznis. Za investiranje je bitna i ocena političke stabilnosti, makroekonomski indikatori, stopa kriminala, korupcija i slično. Na takvoj listi, kao zemlja gde afere svih vrsta bujaju bez ikakvog epiloga, gde je pre par godina ubijen premijer, a sudije Vrhovnog suda hapse zbog primanja mita, Srbija bi se mnogo lošije provela.

Milan Obradović