Rafael Nadal – favorit sa senkom

Dve godine u nizu gubio je u finalu od Federera (2006, 2007), a zatim je u jednom od najboljih mečeva svih vremena savladao Rodžera u finalu 2008. godine. Posle toga je još po jednom osvojio titulu i igrao finale, ali pred ovogodišnji Vimbldon pitanje koje postavlja teniska javnost – hoće li Nadal dobiti više od jednog meča?

Godine 2012. Nadal se u prvom setu prvog kola mučio sa Tomažom Belučijem, na kraju je dobio taj set i rutinski slavio u preostala dva. Niko nije mogao da pretpostavi da nešto nije u redu, pa ni onda kada je Nadal sa teškom mukom u drugoj rundi dobio prvi set protiv malo poznatog Lukaša Rosola (nije bilo prvi put da se Rafa muči i prolazi na startu Vimbldona).

Međutim, u naredna dva i po sata prisustvovali smo jednoj od najvećih senzacija u istoriji Vimbldona – Rosol je šamarao lopticu kao u transu, izazivao prvo zbunjene poglede, a zatim i ekstazu gledalaca, da bi na kraju u pet setova pobedio dvostrukog šampiona.

Ko je gledao taj meč, zna da se Čehu ničim pobeda ne sme umanjiti, ali činjenica jeste da je Nadal posle tog duela pauzirao sedam meseci zbog povrede kolena.

Beta/AP

Vratio se jači nego ikada, dominacijom na šljaci povratio je samopouzdanje i činilo se da sve ide po planu. Ponovo je došao Vimbldon i ponovo je došao šok – poraz od Stiva Darsisa.

Nadal je delovao potpuno nemoćno, bilo je očigledno da ne može da trči maksimalnim intenzitetom, a Belgijanac mu je niskim slajsovima dodatno opterećivao koleno – trava je Nadalu najnezgodnija upravo zbog nižeg odskoka loptica, pa je zato teret na kolenima veći.

Kada se sve navedeno uzme u obzir, zašto bismo ove godine očekivali drugačiji scenario? Pre svega, zato što je sâm Nadal izjavio da mu je stanje kolena bolje i da se nada da će podneti igranje na travi.

Mnogi su već štošta ’učitali’ u Nadalov poraz od Dastina Brauna u Haleu, ali tome ne treba pridavati preveliki značaj. Rafa se tu pojavio samo tri dana posle osvajanja Rolan Garosa jedino kako bi održao reč datu organizatorima i niko ko ozbiljno prati Nadala i tenis od njega tu nije očekivao plasman u završnicu.

Beta/AP

Takođe, učinak Nadala na pripremnim turnirima nikad nije bio pouzdan pokazatelj njegovog nastupa na Vimbldonu – godine 2010, kada je osvojio titulu, ispao je u četvrfinalu na Kvinsu, a 2011, kada je izgubio od Novaka u finalu, takođe je izgubio u četvrfinalu na Kvinsu.

Dalje, važan test za Nadalova kolena bila je i igra na betonu posle poslednje pauze zbog povrede – taj ispit položio je sa najvišom ocenom osvojivši u nizu titule u Montrealu, Sinsinatiju i na US openu, na podlozi koja mu je kolenima najmanje prijala u ranoj fazi karijere.

Sa druge strane, Nadal je uvek ranjiviji na travi na samom početku Vimbldona, u prvoj nedelji – još 2006, kada je igrao prvo finale, gubio je u drugom kolu 2-0 od Roberta Kendrika, čoveka koji je tada bio 237. na svetu. U drugoj nedelji trava postaje sličnija zemlji, a i Nadal obično podigne formu u završnici Gren slem turnira.

Uprkos fijasku u prethodne dve sezone i relativno teškom žrebu na startu, realno je očekivati da Rafa ove sezone uspešno prebrodi ranu fazu turnira. Ako se to dogodi, Nadal će ponovo postati favorit i čovek od kojeg protivnici u Londonu zaziru.

Na našem sajtu možete da čitate dvougao u kojem smo se bavili pitanjem da li je Endi Mari favorit na Vimbldonu, čitajte najavu nastupa Novaka Đokovića i analizu žreba, a do početka turnira očekuje vas i tekst o Rodžeru Federeru.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)