Ima li kraja Novakovoj seriji?

Đoković je turnir počeo lakom pobedom nad Kubotom, a zatim je u naredna dva kola imao potencijalno vrlo teške rivale – Vavrinku i Soderlinga. Obojica su u prvim setovima pružili snažan otpor, bili su jednaki sa rivalom u tehničkim elementima igre, ali Đoković je, što je posebno značajno, oba puta izašao kao pobednik najviše zahvaljujući ’glavi’ i autoritetu koji mu je doneo niz trijumfa od početka sezone.

U drugom setu Vavrinki je prepustio jedan, Soderlingu nijedan gem, pa je na red došao polufinalni dvoboj sa Marijem.

Koliko god bio u lošoj formi, činjenica je da Škot ima potreban kvalitet da se nadmeće sa svima iz svetskog vrha, pa i sa Đokovićem. Takvu izjavu dao je i sam Mari pred meč, a ispostavilo se da to nisu bile prazne reči jer smo uživali u verovatno najboljem meču ove sezone.

Posle relativno lako izgubljenog prvog seta, Mari je počeo da igra onako kako ume, a na Đokovićevom licu mogla se videti izvesna doza zasićenosti tenisom.

Škot jeste vraćao u teren sve moguće (i nemoguće) loptice i to nije problem, on to stalno čini i to mu je najveća vrlina. Međutim, ono što mu je donelo kvalitativni skok jeste servis, koji ga je služio fantastično. Dalje, Mari uz Novaka ima najbolji ritern na svetu i na pravi način je koristio činjenicu da Đoković u najvećem delu meča nije uspevao da veže nekoliko preciznih prvih servisa. Upravo dvama ’vinerima’ iz riterna u nizu Mari vratio brejk početkom trećeg seta, a konstantno je dubokim lopticama remetio Đokovićev ritam. To je ozbiljna razlika u odnosu na Nadalovu igru, koji sjajno anticipira servise, ali nije naročito agresivan pri riternu.

Gorenavedeno omogućilo je Škotu da igra ravnopravno sa Novakom. Ne računajući servis, i srpski teniser igrao je na prilično visokom nivou, mada ne na samom maksimumu. Kako je duel odmicao, a Đoković uviđao da ne ide sve baš glatko, vraćao mu se motiv i želja za pobedom.

Na kraju su odlučivale nijanse, Mari je čak i servirao za meč, ali Novak je ponovo pronašao put do trijumfa. Meč sa Škotom takođe je ’dobila’ psihička stabilnost – Mari je u presudnom gemu odservirao dve duple greške i poslao forhend u sredinu mreže, a Đoković je to iskoristio manirom najboljeg na svetu. Taj brejk je Novak odigrao savršeno (dovoljno je da pogledate poslednja dva poena) i došao do pobede od 6:1, 3:6, 7:6 (7-2) iako, da se poslužim izlizanom floskulom, ne bi bilo nezasluženo ni da je slavio Škot.



Upravo je polufinalni okršaj pokazatelj da je Đoković definitivno stekao šampionski oreol. Jednostavno, Mari je uradio sve što je bilo u njegovoj moći, igrao je briljantno, a ipak nije pobedio, što su konstatovali čak i neki od uvek kritički nastrojenih britanskih medija. Slično smo se i mi osećali posle Madrida 2009. godine i duela Đoković – Nadal, zar ne?

„U redu, savladao je Marija, ali igrao je tri sata i nema šanse da se oporavi za tako kratko vreme i dobije Nadala“, takvo je otprilike bilo rezonovanje najvećeg dela teniske javnosti, uključujući i Novakove navijače. Čak su i kladionice davale mnogo veće šanse Špancu – na Nadalov trijumf kvota je bila oko 1.40, a na Novakov se kretala od 2.50 do 2.75.

Ja sam se trudio da uopšte ne razmišljam o tome, a prilično me je obradovao i kolega Igor Vujičin, koji mi je nekoliko sati pre meča saopštio pouzdanu informaciju da je Novak ’kao nov’. Svaka čast zaslužnima u Đokovićevom timu koji su uspeli da ga osveže.

Bojazan je postojala na startu meča, koji je doduše i kasnio zbog kiše, ali već u prvim gemovima videlo se da je Novak fizički u odličnom stanju i da u novo nadmudrivanje sa Nadalom ulazi sa iste startne pozicije.

Maljorčanin je u prvom setu pokušao da promeni taktiku u odnosu na madridski okršaj, više je ulazio u teren i napadao forhendom. Dok je, čini mi se, povlačenje iza osnovne linije u Madridu bio svestan taktički izbor Nadala, dotle ga je u Rimu već krajem prvog seta Đoković ’oterao’ iza bazne linije. To je učinio neuporedivo preciznijim servisom nego u duelu sa Marijem, ali još više toliko puta spominjanom vrlinom da jednim udarcem pređe iz odbrane u napad.

Đoković je na Australijan openu to najbolje činio forhend dijagonalama, a sada mu u istu svrhu jednako dobro služi i bekhend dijagonala. Tako je srpski teniser ponovo kontrolisao meč i učinio da ishod većine poena zavisi od njega.

Utisak je da je Novak igrao još agresivnije nego u Madridu i da je, za razliku od finala pre nedelju dana, više napadao forhendom. Često se izvlačio kako bi se namestio na ’insajd in’ ili ’insajd aut’ forhend, a upravo na taj način stvorio je presudnu, četvrtu meč loptu.

I bekhend je igrao značajnu napadačku ulogu, njime je npr. realizovao set loptu za prvi set, a potvrdilo mi se i uverenje da je Novakova bekhend dijagonala za nijansu napadački opasnija od paralele. Dok mu je za napad paralelom potrebno da se idealno pozicionira za udarac, nekoliko dijagonala pogodio je i kada nije bio baš adekvatno namešten ili iz punog trka.

Kretanje, koje je neophodna podloga za sve ostalo, ponovo je bilo perfektno, a želeo bih da istaknem jedan detalj kada je reč o servisu – obratite pažnju na ubojitost Novakovog slajs servisa sa desne strane, njime je osvojio ili kreirao mnogo poena u Rimu. Istim takvim servisom, recimo, Nadal konstantno muči Federera, samo sa leve strane.

Posebno ohrabruje činjenica da Novak nije savladao Nadala savršenom igrom, uz pomoć ekstrainspiracije ili tako što je neprestano pogađao linije. Naprotiv, imao je i dosta grešaka, igrao je u okviru svojih realnih mogućnosti i opet je pobedio – 6:4, 6:4 za dva časa i 12 minuta igre.



Sledi Rolan Garos, Nadal je u Parizu osvojio titulu na pet od poslednjih šest turnira, a Novak još nije igrao u finalu. Ipak, Đoković ima niz od 37 pobeda i sada je rame uz rame sa Nadalom kada je reč o šansama za trofej.

Rafael je momak koji je apsolutno posvećen tenisu i nema sumnje da će žestoko trenirati do Rolan Garosa. Pretpostavljam da će u sledećem okršaju sa Đokovićem mnogo više rizikovati pri servisu i da će baš zato početni udarac najviše vežbati do početka turnira. Na osnovu ranijih sličnih iskustava, uveren sam da će Nadal poboljšati servis, što bi srpskom teniseru umnogome otežalo posao. Špancu na ruku ide i činjenica da se na drugom Grend slem turniru u sezoni oseća kao kod kuće.

Ipak, za Nadalovu igru samopouzdanje je, kako i sam ističe, jedna od glavnih stavki. Obično uspe da ga generiše tokom sezone na šljaci i da potom na Garos dođe sa titulom „nezaustavljivog“. Tako se npr. ’podigao iz mrtvih’ prošle sezone posle godinu dana bez titula Sada u Pariz dolazi sa poljuljanim samopouzdanjem i videćemo kako će se Rafael snaći u tome.

Kada je reč o Novaku, pitanje je do kada će uspeti da zadrži fascinantni nivo forme u kojoj je sada i koliko će ga trenutna očekivanja javnosti opteretiti. Đoković je potpuno sazreo kao osoba, mentalno je čvrst i smatram da neće imati problema da se izbori sa pritiskom. Međutim, forma je promenljiva stvar i u nekom momentu Novak neće igrati na maksimumu. Tu do izražaja mora da dođe autoritet i šampionski oreol, koje sam spominjao u prethodnom delu teksta.

Dakle, da Đoković i uz slab dan uspe da izgura do pobede, verovatno u nekom od početnih kola Rolan Garosa ili Vimbldona. Sa druge strane, mislim da je već stigao do stepena na kojem se ne postavlja pitanje hoće li odigrati na visokom nivou u završnici turnira. Kao što se ne postavlja ni sa Nadalom i Federerom.

Ipak, jedno pitanje tek treba da dobije odgovor – ko će osvojiti Rolan Garos 2011. godine?