Vamos, Toro

Ono što se moglo naslutiti još pre nekoliko godina, sada je svakodnevnica, momak iz El Palmara kraj Mursije je suvereno preuzeo volan i Alkarasmanija je sa Barselone ovog proleća, polako prešla i na publiku u Madridu.

Alkarasov teniski virus je vrlo kontaminoznog karaktera: lako se širi, brzo osvaja, podiže temperaturu svim istinskim ljubiteljima tenisa. Ali nije nezdrav, naprotiv!

Nema ništa lepše za samu igru od toga kada se na horizontu pojavi mlada zvezda, koja snagom svoga svetla osvatljava put i jasno nagoveštava da se magija same igre širi i da svi oni, koji su strahovali šta će se dogoditi kada rekete u torbu definitivno spakuju članovi velike trojke Đoković - Federer - Nadal, mogu mirno da nakrive šešir.

Alkaras se svojom šampionskom aurom još pre nedavno proslavljenog 20. rođendana, izdvojio iz grupe mlečnih zvezda Teniskog puta. I njegov sjaj, nesumnjivo je, može da bude samo još jači.

Foto: Profimedia

Karlitos, kako mu već sada tepaju mnogi, nije od onih mladih igrača koji se uplaše velike scene - o tome ne govori samo to što je sa 19 godina osvojio US Open, turnir koji su se mučili da osvoje mnogi osvedočeni velikani igre (Bjern Borg npr.).

Ni to što je već pospremio četvrtu masters krunu u karijeri, ni što je sa 20 godina osvojio već deset ATP titula.

Što je scena veća, što je groznica izazova jača, on sve više uživa!

Alkaras je imao od koga da uči, imao je od koga da čuje da se veliki šampion ne postaje samo grozomornim, mukotrpnim radom i satima na terenu, ispaljujući udarce gotovo mašinski. Ne! On je svestan da mora jasno da neguje tu romantičnu nit, ljubavi prema samoj igri i maksimalnom uživanju u noj.

"Postoje udarci koji se treniraju, mi provodimo sate na terenu svakog dana, ali tu su i oni koji dolaze iznutra, iz nas. Ima tih udaraca koje obično ne radim na treningu, koji se samo pojave. Mnogo puta kažem sebi, 'Čarli, pokreni magiju' i to što imam u sebi izađe napolje", rekao je Alkaras posle trijumfa u Madridu.

Može se to zvati i magijom, može to biti i neki Hari Poter potez reketom, umesto čarobnog štapića, kako god - uživanje je zagarantovano.

Jer Alkaras je već od jednog ne tako često gledanog udarca poslednjih godina, već napravio svoj potpis - taj drop-šot iz forhenda, koji koristi tako često, a opet vispreno, šmekerski, da protivnik najčešće ne može ni da nasluti da on stiže, a kada krene da ga uzvrati, obično je već kasno.

Uostalom, teško je u tenisu posle svih ovih vekova i decenija nešto izmisliti, ali ono što je moguće jeste nadograditi, izvući sa dna magične torbe, osvežiti u sećanju gledalaca, to iskoristiti da se stvori ubitačno oružje.

Alkaras je to već uradio sa ovim udarcem, ali ubeđen sam da će biti još toga. Jer kažu, mlada mašta, radi svašta... Već sada, mnogi stručnjaci su ubeđeni da je reč o igraču koji ima kompletnu igru, čvrstog, betonskog osnova, po uzoru na Rafaela Nadala, Novaka Đokovića, pa i Rodžera Federera.

Zaista, Alkaras je sve to pomalo, ali i nešto svojstveno, posebno. I ne treba mu zameriti što se svojski trudi da se otgrne tim neminovnim poređenjima sa takva tri virtozua teniske igre.

Njegova igra mora da sadrži posebne mirise i ukuse, začine skupe poput šafrana, koji će užitku "specijaliteta Alkaras", dati poseban ukus i notu.

Uostalom, gledajući ga ovog proleća u Barseloni i Madridu, teško je bilo oteti se utisku da je pred nama jedan specifičan teniski matador, mada on više voli poređenja sa bikom!

Strast, dinamika, drskost, vatra koji izbija iz pogleda usmerenog na protivnika, on zaista podseća na "mladog tora", koji trči na crveno i ništa, baš ništa ne može da ga zaustavi.

"Bilo je momenata kada sam sebi ponavljao ono što sam rekao na US Openu, da sam bik i da to mogu", rekao je posle pobede u Madridu protiv Borne Ćorića.

Foto: Profimedia

Ono što je mladim igračima često nesvojstveno, Alkarasa već sad čini ozbiljnim - čini se da ima formiran jak mentalni sklop i da što je izazov veći, to na njega odgovara bolje.

Mladi igrači obično se slome u tom psihološkom smislu, uostalom, svih ovih godina imali smo vrlo jasne demonstracije toga kako su se mladi povijali pred mentalnim gromadama Novaka Đokovića i Rafaela Nadala i ostajali duboko u njihovoj senci.

Alkaras je spreman na sve, samo ne da boravi u senci. On nije poput "bika" koji voli da planduje u hladovini i žvaće bačene mu travčice. On je već sad spreman ozbiljno da povuče za sobom velika kola, teret slave, da svemu da neki svoj posebni, mediteranski, južnjački pečat neodoljivog šarma.

Jer igrač, koji istovremeno može da udara kao iz topa, a da ima takav istančan osećaj za igru, taj "silky touch", neviđeno meku ruku da njom izvaja udarce iz palete umetnosti tenisa, to se ne viđa tako često.

Ovo proleće 2023. godine, možda jasnije nego ikad pre ocrtava taj tranzicioni, put neminovnosti, kada jedni polako odlaze, a dolaze novi, mladi.

Mučenje Rafaela Nadala sa povredama tako je da se već u pitanje dovodi i njegov suverenitet u Bulonjskoj šumi, gde je u protekle dve decenije bio superioran sa 14 titula.

Ni rovitost Novaka Đokovića, koji od januara i osvajanja Australijan opena, nije igrao finale, ne obećava mnogo.

Portadas pic.twitter.com/rD3sXv83Uk

— José Morgado (@josemorgado) May 8, 2023

Zato Alkaras koristi trenutak. Titulama u Indijan Velsu, a posebno u Barseloni i Madridu, ozbiljno je zapretio velikanima igre, pod uslovom da se svi oni sretnu u tom magičnom trouglu na zapadnom obodu Pariza.

Ne budu li tamo sva trojica, što nikako ne možemo isključiti, iako je do početka ostalo još tri nedelje, Alkarasu će se samo još više otvoriti prostor za novi juriš.

Pod uslovom da i on sam ne prizove svoje demone - povreda. A bilo ih je, neobično mnogo za jednog mladog igrača.

Možda još nije naučio kako da dozira taj intenzitet, jer uvek daje odmah i sve.

Iako je, što se pokazalo i u finalu Madrida, ovladao poljem taktike, mora još da uči kako da sačuva svoje telo i ne izloži ga prevelikom riziku.

Zato će Rim i Pariz, posle 29-2 u ovoj sezoni i strahovitog naleta, koji će mu pred dolazak na drugi slem sezone doneti povratak na ATP tron, biti važan test za Karlitosa.

Mada, bik ne mari za zeleno na semaforu, jer ni kada vidi jasno crveno, ne zaustavlja se.

Autor: Zoran Kecman