En Hatavej i Dakota Džonson otkrile kako je nastala kultna scena ugriza u filmu "Veriti" VIDEO

Džoš Hartnet otkrio je za "Entertainment Weekly" da je on mogao da ode kući, dok su njegove koleginice na setu provodile vreme pokušavajući da savršeno izvedu tragove ugriza na drvenom uzglavlju kreveta.

"Bile smo samo Eni i ja, različitim danima, i grizle drvo", prisetila se Džonson. Hartnet bi se potom pojavio na setu i gledao "čitavu kolekciju različitih tragova ugriza".

U romanu Kolin Huver, kao i u filmskoj adaptaciji koja je upravo stigla u bioskope, pod nazicom "Veriti", prvi tragovi ugriza nastaju tokom intimnog odnosa Veriti (En Hatavej) i njenog supruga Džeremija (Džoš Hartnet). Kada se Louen (Dakota Džonson) useli u njihov dom kako bi nastavila Veritin posao, između nje i Džeremija razvija se ljubavni odnos. Louen potom ostavlja sopstvene tragove na uzglavlju kreveta kako bi pokazala da polaže pravo na njega.

Iako u knjizi taj detalj deluje kao nešto što se pročita u jednom dahu, njegovo prenošenje na veliko platno zahtevalo je mnogo više pripreme.

Iako na papiru scena deluje jednostavno, realizacija je zahtevala dosta pripreme. En Hatavej je objasnila da su ona i reditelj Majkl Šoualter detaljno razmatrali kako bi tragovi trebalo da izgledaju.

"Nismo prepustili slučaju. Morali smo da utvrdimo koja nijansa drveta je odgovarajuća. Moralo je da bude nešto što bi zaista moglo da bude deo kreveta, ali i dovoljno mekano da može da se zagrize“, kazala je En.

Glumica je priznala i da postoji velika razlika između čitanja takvog detalja u knjizi i pokušaja da se on izvede pred kamerama.

Za Dakotu Džonson je, ipak, postojao još jedan praktičan problem. Pored toga što je scena trebalo da izgleda uverljivo i zavodljivo, glumica je morala da vodi računa i o sopstvenim zubima.

"Kako da to izgleda seksi, a da ne izgubim zube?", rekla je ona iskreno.

Zbog toga je produkcija koristila mekšu vrstu drveta, a Šoualter je istakao da je bilo važno da čitava situacija ipak zadrži određenu dozu senzualnosti.

Autorka romana Kolin Huver takođe se osvrnula na neobičan detalj koji je, kako kaže, prvobitno bio samo jedna rečenica u knjizi, a vremenom je postao jedan od najprepoznatljivijih motiva priče.

"Kada sam to napisala, nisam imala pojma da će postati toliko važno. Bila je to samo jedna rečenica. Činjenica da je završila u filmu, a potom i na čaši za vino, zaista je zabavna", rekla je Huver.