Predstavljamo vam ATB

Za pravi početak ATB-a zaslužan je Džejson Li, koji je u ATB-u ono što su Toni Hok i Rodni Mulen u regularnom skejtu. On je 1992. godine sa svojim prijateljem, inače snouborderom Patrikom Konelijem, vozeći se na ski-liftu pred sam kraj zimske sezone, smišljao kako da se ’provozaju’ po planinama i kad se sneg otopi i šest meseci kasnije napravili su prvu dasku.

Zanimiljivo je da su za izradu koristili delove sa vojnog otpada. Kasnije su napravili još dve daske, a svaka nova daske bila je bolja od prethodne. To je bio dovoljan povod da počnu sa serijskom proizvodnjom, jer im je već tada bilo jasno da ATB može da bude popularan kao snoubord, odnosno skejt, što bi njima dvojici donelo dobru zaradu. Da je zarada izostala, njima bi ostala pozamašna zaliha dasaka za ceo život. Tako je nastala firma MBS (Mountain Board Sports), koja je, kako je vreme pokazalo, izrasla u najvećeg proizvođača ATB dasaka u svetu.

1993. godine preselili su se iz San Franciska u Kolorado Springs, grad dovoljno velik i dovoljno blizu mnoštvu planina koje su strpljivo čekale vozače. Naredne godine proizvedeno je 35 dasaka, takozvana RED serija koja je imala vezove za noge. 1995. izbačena je GRiN serija i počela je zarada. Te godine održano je i prvo takmičenje. Već 1996. u prodaju je puštena serija REVOLUTION. Postignut je veliki napredak u kvalitetu osovina, a same daske pravljene su od mešavine drveta i pleksiglasa. Te godine prodato je oko 1.000 dasaka. Dve godine kasnije, 1998, MBS je na svojim daskama uveo kočnicu, gotovo identičnu ’V-brake’ sistemu sa planinskih bicikala. Danas je MBS i dalje vodeći među četrdesetak proizvođača ATB dasaka.

Tokom vremena takmičenja ATB vozača podelila su se na dve vrste nadmetanja, svaka sa svojim disciplinama:

Freestyle

Big er. Vozači spuštajući se niz padinu nailaze na zemljane rampe i u brzini do 40 km/h prave skokove koje dostižu četiri do pet metara u visini kao i dužine od 15 do 20 metara. Pritom izvode različite trikove, grab-ove i okrete od 180, 360, 540 pa čak i 720 stepeni, a žiri ocenjuje težinu trika, stil, visina i doskok.

Slopestajl. Sličan big eru, samo što se takmičari nalilaze na više rampi uzastopno raspoređenih po stazi . Cilj je da svaki sledeći skok bude bolji i atraktivniji. Takmičar mora da izvede barem tri ispravna trika, čije se izvođenje i težina rangiraju i odlučuju pobednika.

Freeride

Stirkros. Disciplina gde se nekoliko takmičara trka niz strme ulice brzinom većom od 60 kilometara na čas sa barem dve skakaonice postavljene na stazi.

Dualslalom. Dva takmičara se trkaju u trci na nizbrdici na identično izrađenim stazama.

Borderkros. Dva, četiri ili osam vozača trkaju se krivudavom spust stazom otežanoj preprekama i rampama za skokove.

Poslednji veliki ATB događaj kod nas odigrao se u septembru na stazi u Bukovcu, 15 kilometara od Novog Sada, gde je održano Border Kros takmičenje u planinskom skejtbordu. Na takmičenje se prijavilo 23 takmičara iz sedam zemalja: Rumunije, Bugarske, Nemačke, Poljske, Slovenije i Češke. Posle dvadesetak vratolominih spuštanja niz stazu najbrži je bio predstavnik Češke sedamnaestogodišnjak Marcin Stazcik poznatijim nadimkom Tata.

Pored trke u muškoj konkurenciji održana je i trka za devojke koje voze ATB. Ove godine su u konkurenciji, nažalost, bile samo dve takmičarke, Ana Panova iz Bugarske i Senka Bajić iz Srbije. Uprkos malobrojnosti takmičarke su priredile spektakl na stazi iz koga je kao pobednica izašla domaća takmičarka Senka Bajić.

Ove godine su se prvi put umesto samo dva niz stazu spuštala četiri vozača istovremeno. Staza u Bukovcu je jedna od najdužih i najatraktivnijih ATB staza u Evropi, a može se sa sigurnošću reći da je i jedna od najboljih zato ne čudi da iz se iz godine u godinu broj takmičara znatno povećava. Sledeće godine se zbog masivnosti događaja planira dvodnevno nadmetanje sa danom za kvalifikacije i danom za konačne eliminacione trke.