Sport / Aleksandar Babić 0

GP2 2011: Francuska posla?

Ovogodišnji GP2 šampionat počinje kada i evropski deo sezone Formule 1, na turskom Istanbul parku. Velika generalna proba za internacionalnu seriju trebalo je da bude azijska GP2 sezona, iz niza razloga smatrana važnijom od bilo koje prethodne. Na originalnom Azija kalendaru bile su tri runde i šest trka (jednom Abu Dabi, dva puta Bahrein). Na Jas marini je voženo, ali se zbog otkazivanja trka na Sakiru sve pretvorilo u fijasko. Da bi takmičenje imalo neki smisao, a titula šampiona posedovala neku vrednost, u martu je organizovano drugo i finalno nadmetanje na stazi „Enco i Dino Ferari“, pa je Roman Grožan u svoj već impresivni trkački bilans mogao da upiše i drugu titulu prvaka GP2 Azije.

Izvor:
© GP2 Media Service

I skraćena azijska sezona poslužila je korisno, jer je bila tehnički avangardna. Prvi put je nova GP2 šasija (Dalara GP2/11) debitovala u azijskoj, a ne u glavnoj seriji. Prvi put je GP2 auto bio opremljen Pireli gumama, kuća iz Milana doživela je trkačku premijeru u svojstvu zvaničnog snabdevača na asfaltu Jas Marine i Imole. U takvoj konfiguraciji vozači su prešli važne kilometre, u punom tempu isprobali su nove sprave, sakupili ključne informacije i više ili manje uspostavili nove orijentire. Pilotski tandemi bili su nikad jači - pošto je valjalo upoznati novine, nije imalo smisla za Aziju formirati drugorazredne parove pilota kojima u prilog govori samo veličina pratećih budžeta. U višom silom skraćenom prvenstvu konkurencija je bila oštra i ozbiljna, a u takvom ambijentu Grožan je (opet) pokazao da je šampionski materijal.

GP2 serija 2011. mogla bi biti čisto francuska stvar, o zvanju prvaka verovatno će presuditi okršaj DAMS-a i Lotus ART-a i njihovih prvih violina, Romana Grožana i Žila Bjanšija. Zbog nedavno osvojene druge GP2 azijske duple krune, početnu prednost dajemo DAMS-u. Najveći kapital ekipe iz Le Mana je Roman Grožan, jedini dvostruki GP2 Azija šampion. Prošle sezone vozio je u FIA GT prvenstvu i ubeležio dve pobede. Kaže da ga je taj period karijere naučio samokontroli i strpljenju. Takođe, uz bilans od 4 trijumfa osvojio je i Auto GP seriju (Formulu 3000), iako nije nastupao od starta takmičenja. Na putu ka drugoj GP2 Azija tituli pokazao je iste vrline koje su mu donele i prvi naslov: brzinu i sposobnost da osvaja bonus poene za pol pozicije i najbrže krugove. Najgori period u Romanovoj karijeri bila je epizoda u Formuli 1, kada je u umirućem fabričkom Reno timu nasledio kokpit Nelsinja Pikea i bolid R29. Taj auto Alonso je proglasio najgorim koji je ikada vozio. Ni to doba Francuz ne smatra protraćenim, pošto je od Fernanda naučio puno. Ako neko DAMS-u može da donese prvu internacionalnu GP2 krunu, onda je to Grožan, koji sticanje naslova ističe kao apsolutni cilj i lični izazov.

© GP2 Media Service

Lotus ART najuspešniji je tim u GP2 istoriji. Rukije je četiri puta proizveo u šampione: do titule je u internacionalnoj seriji doveo Rozberga (2005), Hamiltona (2006) i Hilkenberga (2009), a u azijskoj Grožana (2008. je vozio za Toda i Vasera). Njihov adut, dvadesetjednogodišnji Žil Bjanši proglašen je najvećim razočaranjem prošle GP2 sezone. Pilot iz Nice ispao je žrtva ogromnih očekivanja koja prate sve ART pilote i stavljaju ih pred obavezu da GP2 titule osvajaju kao debitanti. Bjanši je u konačnom poretku bio „samo“ treći i to se smatra podbačajem. Štićenik Ferari vozačke akademije i zvanični rezervista Skuderije prvu GP2 trku osvojio je tek u 26. pokušaju, ovog februara na Jas marini. Sa statusom viceprvaka GP2 Azije, ima misiju da osvoji naslov ukupno najboljeg, što obećava da će ponovo ukrstiti koplja sa Grožanom i, kao u Abu Dabiju i Imoli, biti njegov najozbiljniji rival.

Postoje vozači koji ove 2011. konačno moraju da dokažu koliko stvarno vrede. Po GP2 stažu, po prethodnim postignućima, pa i po godinama (ima ih 25), među njima je prvi Gido van der Garde. Osvojio je Formulu Reno 3.5 u 2008, i od 2009. vozi u GP2 seriji. U međusezoni 2010/11 gajio je nade o F1 angažmanu, zahvaljujući i platežnim holandskim sponzorima. Prošle godine izvezao je glavnu GP2 sezonu za Barva Adaks (nekada Kampos) i završio je bez pobeda. Holanđanin nastavlja da brani boje tima koji je ekipnom GP2 krunom iz 2008. pokazao da zna kako se u ovoj kategoriji postižu uspesi. Ne izvede li ništa zaista veliko, Van der Gardeu će proboj u Formulu 1 ostati samo san.

© GP2 Media Service

Drugi je Davide Valseki, vozač debitantske ekipe Er Azija. Od njega se po osvajanju Azijske GP2 titule ’09/10. očekivalo mnogo, ali je u glavnom šampionatu 2010. razočarao i dospeo samo do osmog u generalnom. Valseki se ponovo pokazao boljim u azijskoj seriji 2011. i već na prvoj trci za novu ekipu osvojio je podijum. Iza Er Azije stoji ista grupa poslovnih ljudi iz Malezije koja je u Formuli 1 oživela ime Lotus. Toni Fernandes i Rijad Asmat Valsekija su već imenovali za rezervnog vozača Tima Lotus i poverili mu kokpit bolida TF128 na prvom treningu za VN Malezije. Ekipa u GP2 seriji ime je dobila po avio kompaniji koja je Fernandesov glavni izvor prihoda, a pošto je Tim Lotus kupio engleskog proizvođača sportskih automobila, firmu Keterhem, pojedini mediji već su nagovestili mogućnost da će organizatoru GP2 serije biti podnet zahtev za promenu naziva, pri čemu bi Er Azija ostala sponzor ove operacije.

Pod lupom je i Dani Klos, pilot Rejsing inženjeringa. Tim iz Kadisa stalni je učesnik GP2 serije od njenog utemeljenja, ali se zimus prvi put uključio i u azijsko izdanje. Prethodna tri Španci su uredno preskakali, koncentrišući se na glavnu seriju, u kojoj su 2008. Đorđa Pantana doveli do titule prvaka. Potreba da se u trkačkim uslovima isproba novi auto bila je važnija od tradicije. Klos je sazreo i iskusan, u GP2 svetu je od 2009. godine, prvenstvo 2010. završio je kao četvrti u generalnom, osvojiviši sprint trku u Istanbulu. Njegov timski kolega Kristijan Fitoris nedavno je dobio angažman i u DTM seriji, pa će se videti koliko će mu biti komplikovano da kombinuje ova dva šampionata i različite prohteve koje postavljaju vožnja formula i turing automobila.

© GP2 Media Service

U grupu onih o kojima tek treba doneti konačni sud spada i Švajcarac Fabio Lajmer. Tokom 2009. dominirao je u Formuli Master. Posle trijumfa na prvom GP2 sprintu sezone 2010. (Katalunja), u ostalih 18 trka nije osvojio ni jedan jedini poen. Po prelasku u italijanski Rapaks, rezultati su već u „mini“ azijskoj sezoni postali bolji: tri puta bodovi i jedan podijum u četiri starta. U 2011. se u Rapaksu sve idealno poklopilo - Maldonado je bio iskusan i brz, a tim je osvežen inženjerima dovedenim iz GT trka i njihovim drugačijim načinom razmišljanja. Ekipa je Pastoru spremila šampionski auto i ubeležila je svoj prvi GP2 timski naslov. Ako je takvo okruženje odgovaralo Venecuelancu, nema razloga da ne bude odlučujući lakmust test i za Lajmera.

Umesno je pitati se hoće li Luka Filipi uspeti da se okiti nekim vrednijim rezultatom. Italijan je u GP2 kategoriji od 2006. i apsolutni je rekorder po tome što je u karijeri vozio za pet različitih GP2 timova: BCN, FMS, ART, Arden i Super Novu, čije boje brani i ove sezone. Postava iz Norfolka ima drage uspomene na F3000 dane (titule sa Sospirijem, Zontom, Montojom i Burdeom) i daleko manje razloga da bude zadovoljna svojom sadašnjicom. Rkipa ima daleko najiskusniji tandem vozača u ovogodišnjoj GP2 seriji - drugi vozač, malezijski veteran Fairuz Fauzi startovao je na prvoj ikad voženoj GP2 trci (Imola 2005) i i danas je u istom šampionatu, što je svojevrsni kuriozitet.

© GP2 Media Service

Sezona mora da otvori put ka afirmaciji u prvom redu Lotus ART-ovom Estebanu Gutijeresu. Prošle godine je sa 5 pobeda osvojio inauguralnu sezonu GP3 šampionata, a u biografiji ima i titulu prvaka Evropske Formule BMW 2008. godine. Gutijeresu je projektovana lepa budućnost, deo je „novog meksičkog talasa“ koji u Formulu 1 dospeva zahvaljujući rezultatima i podršci Karlosa Slima i Telmeksa. Već je „pridruženi“ vozač, rezervista i tester Zauber F1 tima. Na prvim koracima, u Azijskoj GP2 seriji, osvojio je prve bodove u poslednjoj trci sezone, u Imoli.

Svoju specifičnu težinu treba da pokaže i Sem Berd, koga prošle sezone ni najmanje nije uplašilo što je kolega Žila Bjanšija u ART GP timu. Englez važi za izuzetno brzog (4 najbrža kruga u GP2 sezoni 2010) i agresivnog vozača koji voli direktne duele i lako pretiče konkurente. Za njega je interesovanje iskazao Mercedes GP tim i prošlog novembra obezbedio mu termin na ruki testovima u Abu Dabiju. Kao i u azijskoj, Berd u glavnoj GP2 seriji nastupa za iSport, tim iz Noriča, koji je 2007. Gloka doveo do titule GP2 šampiona.

Od debitanata vredi obratiti pažnju na Džoliona Palmera. Englez je visešampion FIA Formule 2, ulaskom u redove GP2 pilota može da bude sasvim zadovoljan kako je taj status 'unovčio'. Sin Džonatana Palmera trkaće se za Arden, a odavno su prošli dani kada je ta ekipa bila merilo svih stvari u „predsoblju Formule 1“. Tim koji je osnovao Kristijan Horner osvojio je tri ekipne i dve vozačke F3000 titule sa Bjernom Virdhajmom i Vitantoniom Liucijem, a u inauguralnoj GP2 sezoni njegov pretendent na titulu, Heiki Kovalainen, izgubio je od Rozberga. U godinama potom, i pobede su bile retkost, a upečatljivih kampanja nalik na šampionske nije bilo ni u tragovima.

© GP2 Media Service

Kada su u GP2 šampionat primane nove ekipe, jedno mesto otvorilo se za britanski Karlin, tim s plavim bolidima i plavom krvi. Prošle godine Karlin je stekao vozačku titulu u Formuli Reno 3.5 i izborio šesti (treći uzastopni) naslov prvaka Britanske F3, ima više od 180 ukupno osvojenih trka u različitim kategorijama. Spisku svojih poslovnih aktivnosti ekipa je 2010. dodala GP3, a ove godine i GP2 seriju, čime svojim pilotima pruža praktično savršenu lestvicu za prolaz do Formule 1. Iako ima tako bogatu istoriju, Karlin je u GP2 ambijentu tek debitant. Jedan od njegovih aduta je Mihail Aljošin, aktuelni prvak Formule Reno 3.5. Do tog zvanja Rus i engleska ekipa stigli su zajedno, zajedno su zakoračili i u novu avanturu. Aljošin teoretski nije početnik u GP2 seriji, kao zamena za povređenog Amermilera nastupio je na 4 trke u sezoni 2007, ali se tehnika otad puno promenila. Moskovljanin je imao upravo kriminalne rezultate u Azijskoj GP2 seriji, u glavnoj će morati da spasava čast i šanse za potencijalni F1 proboj.

Do zanimljivih rezultata možda može Davide Rigon, vozač Kolonija, inače razvojni vozač u simulatoru Skuderije Ferari. Italijan je dvostruki prvak Superliga formule (u sezonama 2008. i 2010). Ovogodišnjem GP2 karavanu priključio se na probama u Silverstonu i Barseloni. Vremena koja su na njima postigli Rigon i drugi pilot, Rumun Mihael Herk, navela su Paola Kolonija da utvrdi da tim iz Peruđe nikad nije imao jači tandem trkača. Davide nije GP2 debitant, celu sezonu 2009. proveo je vozeći za milanski Trajdent. Bar su dva dobra razloga zbog kojih Rigon zaslužuje još jednu šansu: auto Superliga formule sa 750 KS nije nimalo naivna sprava, a u njemu je osvojio dve titule. U prilog Italijanu govori i činjenica da se tokom samo dva testa u predsezoni brzo privikao na novu Dalarinu GP2 šasiju i Pireli gume.

© GP2 Media Service

Pažnju zaslužuje i Stefano Koleti. Monegašanin je prošle godine u Formuli Reno 3.5 zabeležio pet podijuma - četiri treća, jedno drugo mesto. U azijskoj GP2 sezoni osvojio je sprint trku na Jas marini i timu Trajdent doneo prvi trijumf u bilo kojoj GP2 seriji još od 2007. godine.

Trkački program GP2 vikenda zadržao je svoj već poznati izgled: vozači imaju samo 30 minuta za trening i još toliko za kvalifikacije. Trka 1 je glavna - njen startni raspored određuje rezultat kvalifikacija, duža je (do 180 km), uključuje obavezni pit stop (ne pre 6. kruga) tokom kog se moraju zameniti najmanje dva pneumatika i donosi više bodova (osvajaju ih prva osmorica po rasporedu 10-8-6-5-4-3-2-1). Sprint trka 2 vozi se u nedelju, njena ukupna distanca za trećinu je kraća od subotnje, pozicije na startu definisane su rezultatima trke 1, uz inverziju plasmana prve osmorice, a u bodovima vredi manje: stiču ih prvih šest, po sistemu: 6-5-4-3-2-1. Za pol poziciju u kvalifikacijama sleduju dva dodatna poena, a za najbrže izvezeni krug u svakoj trci još po bod, uz uslov da je vozač plasiran u prvih 10 i da je startovao sa pozicije koja mu pripada.

Šasija GP2 bolida potpuno je nova, dok je motor dobro poznati atmosferski Mekahromov agregat od 4 litra u V8 konfiguraciji. Zvanično, on oslobađa maksimalno 612KS pri 10.000 o/min i isporučuje najviše 500 Nm pri 8.000 o/min. U stanju je da auto pokrene od 0-100 km/h za 2,9 sekundi dok mu iz stanja mirovanja do brzine od 200 km/h treba 6,6 sekundi. Formule GP2 serije najveću brzinu dostižu u aerodinamičkoj konfiguraciji za Moncu, kada dobacuju do 330 km/h. Šestoklipna klješta kočnog sistema izrađuje Brembo, dok su diskovi i pločice od karbonfibera proizvod francuske firme Hitko. Svaki vozač za ceo vikend na raspolaganju ima 4 kompleta novih Pireli slik pneumatika.

© GP2 Media Service

Trke GP2 serije vožene su na Istanbul parku svake godine od osnivanja takmičenja i održano ih je ukupno dvanaest. Pošto je ova klasa i namenjena defilovanju, a ne vekovanju vozača u njoj, više smisla ima govoriti o plasmanima timova, a tu su najtrofejniji, sa po tri pobede, ART i Rejsing inženjering. Od aktivnih GP2 vozača u Turskoj su slavili Roman Grožan (sprint 2008) i Dani Klos (sprint 2010).

Komentari 0
Čitajte
Pošalji komentar