Larisa Latinina

Sovjetska gimnastičarka Larisa Latinina je, za sada, najuspešnija učesnica Olimpijskih igara. Jedina je takmičarka u bilo kom sportu, bilo muškoj ili ženskoj konkurenciji, koja je osvojila 18 olimpijskih medalja, od toga čak 9 zlatnih, što je samo jedan u nizu rekorda u vlasništvu najslavnije gimnastičarke svih vremena. Latinina, učesnica Igara u Melburnu, Rimu i Tokiju, takođe drži rekord po broju osvojenih olimpijskih medalja u pojedinačnoj konkurenciji, 14, a samo je jedna od tri sportistkinje koje su tri puta osvajale zlatnu medalju u istoj disciplini.

Latinina je tek igrom slučaja ušla u svet gimnastike. Počela je kao balerina, ali je odustala od baleta kada je u rodnom Kersonu ostala bez koreografa, koji se preselio u drugi grad. Gimnastikom je ozbiljnije počela da se bavi nakon selidbe u Kijev i sa 19 godina debitovala je na međunarodnoj sceni, na Svetskom prvenstvu u Rimu, osvojivši odmah zlatnu medalju, u ekipnoj konkurenciji. Dve godine kasnije debitovala je na Olimpijskim igra, održanim u Melburnu, pokupivši 6 medalja, od toga 4 zlatne, u višeboju, preskoku, parteru i ekipnoj konkurenciji (osvojila i 1 srebro, na dvovisinskom razboju i 1 bronzu, u ekipnoj konkurenciji na pokretnoj spravi).



Takmičenje gimnastičarki u Melburnu ostaće upamćeno i po dramatičnom duelu Latinine i 13 godina starije Agneš Keleti iz Mađarske u trenutku kada su sovjetski tenkovi ušli u Budimpeštu. Keletijeva je na Igre u Melburnu došla kao favorit, izjednačila je učinak Latinine sa 4 zlatne medalje, ali je ostala iza glavne rivalke u višeboju.

Na Svetskom prvenstvu 1958. godine, Latinina je zadivila svet, kada je nastupila tokom trudnoće i pobedila u 5 od 6 disciplina.

Uspeh iz Melburna, sa 6 osvojenih medalja ponovila je i na Igrama u Rimu, 1960. godine, odnosno 4 godine kasnije u Tokiju. U Rimu je osvojila 3 zlata, u višeboju, ekipnoj konkurenciji i parteru (kao i 2 srebra - dvovisinski razboj, greda i 1 bronzu – preskok), a u Tokiju dva zlata, u parteru, gde je bila nedodirljiva, odnosno kao predvodnica neprikosnovenog tima SSSR (plus 2 srebra – višeboj i preskok, odnosno 2 bronze – dvovisinski razboj i greda).

U Tokiju je međutim, izgubila titulu u višeboju, nakon neuspeha u duelu sa Verom Časlavskom iz Čehoslovačke.

Posle Svetskog prvenstva 1966. završila je karijeru. Od 1967. do 1977. bila je trener tima SSSR, da bi 1980. bila izabrana za glavnog organizatora takmičenja u gimastici na Olimpijskim igrama u Moskvi.

1989. je odlikovana od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta, a 1998. uvrštena je u Kuću slavnih. Nakon raspada Sovjetskog saveza uzela je rusko državljanstvo i trenutno živi u Podmoskovlju.