Jović za B92: Hoću li izdržati? Sve je lako kad si mlad

Saša Ozmo Bali
Podeli

Sa Stefanom smo razgovarali o polusezoni iz snova, o načinu na koji priprema telo za napore, otkrio nam je tajne pik-en-rola i to kako savetuje mlade igrače u timu. Takođe, govorili smo o Nišu, gitari, Stivu Nešu...

Stefan je projektovan kao neko ko deli minutažu na poziciji organizatora igre, ali ispostavilo se da upravo on drži ključeve crveno-belog tima u prvih nekoliko meseci sezone.

“Uf, lepo si to složio. Povreda Mekela u tom trenutku otvorila mi je vrata da narednih dve-tri nedelje držim poziciju jedan zajedno sa Rebom – dočekao sam spreman tu priliku da budem startni plejmejker, to sam želeo i drago mi je da sam ove sezone dobio više minuta i veću slobodu. Za sada je ovo polusezona iz snova, ne računajući dva kiksa koja smo imali kod kuće“, počeo je Jović priču za B92.

Stefan je napokon spojio nešto duži period bez iole teže povrede i to se odmah vidi na parketu – poraslo mu je samopouzdanje, u odbrani je standardno agresivan, a sada nemerljivo doprinosi i na drugoj strani terena.

“Mislim da sam najviše napredovao u šutu sa distance, tu negde oko penala, kao i u trojkama u ’spot-ap’ situacijama. Ono što je ipak najvažnije jeste da pored mene i cela ekipa gura kako treba, tu akcenat stavljam na mlađe, i da na taj način pomažem timu, što i jeste posao plejmejkera – volim da kažem da u asistenciji uživaju dva igrača, a u košu samo jedan“.

Na meču sa Bajernom u Minhenu postavio je rekord Evrolige sa 19 asistencija, a prosečno u prvoj fazi Evrolige imao je 7,4 dodavanja za koš saigrača. Veliki broj njih došao je iz igre ’dva na dva’, što je segment u kojem je Jović takođe vidno napredovao.

“Kada igram pik, uvek gledam kako me protivnik brani i kako se odbrana postavlja u odnosu na mene i na centra, kao i kako funkcioniše strana pomoći rivala. Onda se u odnosu na to u sekundi donosi rešenje. Za to je veoma važna analiza pred meč, sastanci i video-klipovi mnogo pomažu jer onda u suštini znaš kakav je sistem protivnika – da li su u dubokoj pomoći ili nisu, kada i kako skupljaju... Recimo, protiv Zadra smo imali specifičnu situaciju da su svi skupljali na Cirbesa i da smo imali mnogo otvorenih šuteva koje smo s promenljivim uspehom koristili – kasnije smo im raširili odbranu i mnogo je bilo lakih poena“.

Gitara – jedna od prvih ljubavi

Veoma mlad sam rešio da sviram gitaru jer ju je moja majka svirala. Na školskim priredbama su neki moji drugari svirali gitaru, to nam je bilo dobro zbog društva, skupljali smo se i pevali... To me je privuklo, sa rođenim bratom sam završio muzičku školu, za klavir i za gitaru, mada u poslednje vreme više sviram gitaru jer mogu da je nosim sa sobom. Moj omiljeni bend je Crvena jabuka i uglavnom najviše sviram stari, domaći rok – Prljavo kazalište, Parni valjak, Bajaga, Galija, ti stari hitovi koji se i danas slušaju i koje svi znamo.

Jović je bio deo reprezentacije Srbije koja je osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu 2014. godine, ali ga je povreda sprečila da letos zaigra na Evrobasketu.

“Bilo mi je mnogo teško kada sam posle poslednjeg pregleda saznao da moja leđa nisu sposobna za fizičku aktivnost. Sa lekarima iz reprezentacije doneli smo najbolju odluku u tom trenutku – pauza je bila jedino rešenje, pitanje je da li bih sada mogao da pomognem klubu da se tada nisam oporavio kako treba. Imao sam mesec i po dana da spremim svoja leđa, sada je sve u redu i jedva čekam novo reprezentativno okupljanje“.

Navijači crveno-belih brinu se hoće li Jović u ovom ritmu moći da igra cele sezone, pošto je na njemu najveći teret na verovatno i najodgovornijoj poziciji u timu.

“Do utakmice protiv Budućnosti nisam imao problema kada je reč o zamoru i povredama. Sezona jeste duga, igram mnogo i jeste naporno, ali ima jedna pesma i prigodno je da je sada citiram: ’Sve je lako kad si mlad’. Imam svoju rutinu pred svaki trening, vežbice za leđa, dobro pripremam svaki mišić na telu – dođem petnaestak minuta ranije u odnosu na saigrače, odradim trbuh-leđa jer je to ključno za mene. I u toku treninga radi se na toj grupi mišića, ali ja moram da imam i svoje serije mimo toga. Posle treninga magnezijum, led i odmor, masaža jednom nedeljno obavezno, eto to je ceo proces“.

Stefan je prvi košarkaški reprezentativac iz Niša i žao mu je što u njegovom zavičaju igra pod obručima nije prva opcija, a nedostatak novca svakako ne pomaže u celoj situaciji.

“Činjenica je da košarka u Nišu nikada nije bila prvi sport, pa ni kad je Ergonom 2003-2004. imao najjaču ekipu i kada je igrao protiv Partizana sa Srećkom Sekulovićem kao trenerom. Tada je glavni sponzor bila duvanska industrija, a Ergonom se gasio kako su oni izašli iz sporta. Ne samo Niš, nego i u Leskovcu gde nikada nije bilo lako pobediti, situacija je loša... Teško je dole na jugu, ali Konstantin uprkos svemu tome gura dobro u poslednje tri-četiri sezone i igra Superligu. Ima mnogo niške dece koja igraju i raduje me što bukvalno bez novca uspevaju da naprave uspeh“.

Čarobnjak iz Kanade

Moj idol odmalena je bio Stiv Neš – otkad sam ga prvi put video kako igra, nisam ni spavao jer sam čekao da gledam Finiks samo zbog njega. Igrao je sa neverovatnom lakoćom, pronalazio je neočekivana rešenja i stvarno ga je bila milina gledati. On je u suštini i razlog zbog kojeg sam počeo da treniram basket, i sada pred neke utakmice gledam njegove klipove.

Mladi Boriša Simanić kazao je za B92 da mu, osim Kvinsija Milera, najviše pomaže upravo Jović, ali u timu ima još nekoliko mladih igrača kojima iskusniji žele da olakšaju put.

“Pokušavam da prenesem njima isto ono što su meni prenosili stariji kada sam bio u Kraljevu i Kragujevcu. Znam kroz šta prolaze – debi, ulazak u prvi tim, opterećenje pre svega predstavlja pritisak koji nameću sami sebi. Zvezda igra Evroligu, uvek juri rezultate i mladi proteklih godina nisu dobijali pravu šansu, verovatno oni razmišljaju o tome“, rekao je Jović i dodao:

“Boriši govorim da na treningu mora da zasluži svaki minut, pa i onaj na +40 – Dejo je trener koji traži disciplinu, ne daje ništa gratis i ništa na lepe oči, sve mora da se zaradi, tako i Borišu nije puštao na nekim utakmicama jer nije bio zadovoljan radom na treningu. Osim mene, tu su i Laza i Štimac, mlađima govorimo šta treba da rade na terenu i van njega kako bi sebi olakšali posao i dobili što više minuta. Nastojim da ih motivišem, da što brže upijaju i da ne izmišljaju toplu vodu, već da rade ono što im je zadato. Gudura fenomenalno trenira i napreduje iz dana u dan, slično je i sa Rebom, a verujem da će i Tejić i Simanić dobiti više minuta“.

Crveno-bele sada čeka Top 16 faza Evrolige – rivali su Anadolu Efes, Fenerbahče, Darušafaka, PAO, Unikaha, Lokomotiva Kubanj i Cedevita.

“Lakša je nego druga grupa, ali sve ekipe su pokazale kvalitet. Biće još teže jer smo pregurali već deset utakmica, a sada nas čeka novih 14. Cilj nam je da igramo još bolje, pa dokle doguramo, ali sportski je da se nadamo prolazu dalje. I pred početak prve faze manje-više su govorili da ćemo služiti za koš-količnik, nije bilo mnogo optimista, ali smo demantovali sve i pokazali da uprkos svim promenama i povredama ova ekipa može da uradi nešto. Nismo dozvolili da neki ubedljivi porazi ostave traga i verovali smo u svoj rad. Isti recept potreban nam je i za Top 16 fazu – podrška navijača, vera u sebe, pa šta bude“, zaključio je Jović za B92.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)

Sportski intervju

Ivana Španović za B92: Vreme je za olimpijsku medalju

Od bronze koju je osvojila na Svetskom prvenstvu u Moskvi 2013. godini ne postoji veliko takmičenje na kojem nije osvojila medalju. Godina iza nas bila je najuspešnija u karijeri, osvojila je evropsko zlato u dvorani i odbranila svetsku bronzu na otvorenom, a što je najvažnije, ispunila je svoj cilj i skočila preko sedam metara.

Sportski intervju nedelja 27.12. 13:00 Komentara: 12