Borjan za B92: Kanada može na SP

Naš Milan Borjan, momak rodom iz Knina, započeo je svoju golmansku karijeru u mlađim kategorijama novobeogradskog Radničkog. Posle toga ga je fudbalski put odveo u Južnu Ameriku gde je godinu dana bio u školi Boke juniors. Zatim biva priključen prvim timovima Nasional Montevidea, River plate i Kilmesa. Pravu šansu da zaigra dobija tek 2009. u beogradskom Radu. Početkom 2011. godine Borjan (tada član Rada) debituje za Kanadu i time postaje (posle Milovana Bakića, Tibora Gemerija, pokojnog Momčila Stojanovića i trenutnog kanadskog reprezentativca Dejana Jakovića) šesti naš igrač u kanadskoj reprezentaciji.

Borjan, koji trenutno brani boje turskog Sivaspora, govorio je za B92 o kanadskoj reprezentaciji, Radu i o planovima za budućnost.

KONKAKAF zona kvalifikacija se dosta razlikuje od evropskog sistema, jer se sastoji iz nekoliko krugova takmičenja. Kanada je počela kvalifikacije u drugoj rundi koje je završila kao prva u grupi. Trenutno se nalazi u trećoj rundi takmičenja. Posle pobede nad Panamom u Torontu, usledio je poraz od istog rivala u Panama sitiju. Dva kola pred kraj Kanađani imaju 7 bodova, baš kao Honduras, a dva manje od Paname.

Među igračima i dalje vlada dobra atmosfera?

„Atmosfera je fantastična. Na terenu a i van terena smo svi super drugovi. Ovo je jedna fenomenalna grupa i to smo pokazali u zadnjih pet utakmica. Dosta nas igra po različitim zemljama pa se družimo i privatno preko društvenih mreža i telefona. Šteta je što smo izgubili ovu poslednju utakmicu od Paname ali još uvek je dobra atmosfera”.

Kanada se jedini put kvalifikovala za Svetsko prvenstvo 1986. u Meksiku. Da li smatrate da možete da ponovite istorijski uspeh?

„Naravno da još uvek možemo na SP 2014. Četiri boda u dve utakmice su nam potrebne – igramo sa Kubom kod kuće i sa Hondurasom na strani. Ako pobedimo Kubu i igramo sa Hondurasom tamo nerešeno, prvi smo i prolazimo dalje. Samo treba da nastavimo da igramo ovako kako smo igrali u prvoj protiv Paname i da budemo uvek pozitivni a i da idemo iz utakmicu u utakmicu kao da je finale. Želim da napravim istoriju sa Kanadom i da se kvalifikujemo za Svetsko prvenstvo”.

Možda ste prevazišli i sva očekivanja kanadskih navijača. Da li se oseća neki pritisak?

„Na ovakvim utakmica (kao ova poslednja u Panami) se uvek oseća pritisak – pun stadion, ispred hotela nam protivnički navijači noću ne daju da spavamo – ali ako je atmosfera među nama super onda se i ne oseća pritisak jer si u društvu pa ne razmišljaš o tome toliko. Takođe bih napomenuo da mi mnogo pomaže iskustvo trenera golmana Pola Dolana a i golmana Larsa Hiršfelda i Kenija Stamatopulosa. Prošli su mnogo toga i uvek je lepo naučiti nešto novo. Na svakom treningu naučim nešto novo od njih i to što imam mnogo dobru konkurenciju mi je veliki plus”.

Sve više postaješ ljubimac navijača. Koliko ti pomaže ta činjenica a i koliko ti pomaže činjenica da generalno ima mnogo Srba u Kanadi koji su počeli pomno da prate kanadsku reprezentaciju od kada si postao reprezentativac.

„Pa naravno, kad me vole (smeh). Šalu na stranu, mnogo mi je drago jer to znači da me poštuju kao golmana i da dobro radim. Trudim se da dajem sve od sebe i to ljudi vide. Znači mi mnogo kao golmanu jer je mnogo bitno kad ti navijači i saigrači u timu daju podršku tako da mi je drago zbog toga. To mi daje snagu da radim još više i da se još više borim za sebe i za Kanadu. A što se tiče Srba u Kanadi, takođe mi je drago radi toga i po meni trebaju da navijaju i za Kanadu jer im je Kanada mnogo pomogla s tim što su ih doveli u Kanadu da bi imali bolji život”.

Da li bi igrao i u američkoj MLS ligi?

„Igrao bih, ali ne u ovom momentu. Želim da igram u jednoj od najvećih evropskih liga jer sam kao klinac često o tome sanjao. Turska liga jeste u vrhu evropskog fudbala ali moj cilj je da igram u Engleskoj, Nemačkoj ili Španiji. Kao dete sam maštao o tome da igram u jednoj od te tri lige. Naravno, voleo bih da pred završetak karijere ponovo igram u Srbiji”.

Za kraj, kakve uspomene nosiš iz Rada?

„Svakako – lepe. Rad je otvorio vrata moje karijere i uvek će biti u mom srcu. Zahvaljujem se gazdi Ranku Stojiću, trenerima Marku Nikoliću, Vladi Radenkoviću i treneru golmana Milanu Stojkoviću koji su mi ukazali šansu i od kojih sam mnogo naučio. Pomogli su mi da dostignem nivo na kojem sam sada. A naravno, zahavaljujem se i mojim saigračima iz Rada koji su napravili zajedno sa mnom veliki uspeh za fudbalski klub Rad. Nadam se da će ova trenutna generacija napraviti još veći uspeh jer su na veoma dobrom putu. Imaju dobar stručni štab i neverovatne vatrene navijače UF87. Pozdravljam sve Radovce”, zaključio je popularni Zombi za B92.