Anri: Igrači su danas razmaženi

“Ako igramo jedan na jedan, moram da učinim da se osećaš da sam jači od tebe. To je savet koji mi je dao Lilijan Tiram – Tutu je bio veoma strog sa mnom i na tome sam mu zahvalan svakoga dana. Moj otac takođe, zatim Kristijan Damijano, Žerar Ulije, svi moji treneri u mlađim kategorijama“, kaže Anri.

“Ali Tutu je bio posebno strog, na treninzima i na utakmicama, to mi je pomoglo. Kada prvi put dođeš u nacionalni tim, moraš da impresioniraš Desaija, Lizarazua, Zidana, Đorkaefa... U Monaku, kada ne centriram dobro loptu Soniju Anderson ili Mikaelu Madaru, onda je oni šutnu preko ograde u trening-centru. Pogodite ko je morao da ide da donese loptu? David Trezege i ja. Čak i nakon što sam postao svetski šampion (1998. godine), Tigana mi je tražio da nosim torbu sa opremom. Tu je bila žena i neki momci zaduženi za opremu, oni su želeli da je ponesu, ali Tigana je rekao: Ne, ne, na mlađima je da to rade“, dodaje 37-godišnji fudbaler.

Anri opisuje kako su mladi fudbaleri ranije imali poštovanja za starije.

“Kada sam bio mlad igrač u Monaku, nije bilo imena na ormarićima u svlačionici. Čekao sam dok ne dođu profesionalci i tek onda bih sedeo. U timskom autobusu, kada bismo kretali u deset ujutru, ja bih se pojavio dva sata ranije samo da ga ne propustim. Stajao sam dva sata i čekao, nisam sedao dok mi ne bude rečeno da mogu da sednem“.

"Pobesnim kada kasne na trening"

Tjeri kaže da je šteta što su pojedine vrednosti nestale iz fudbala i dodaje:

“Kada sam bio mlađi, išao sam do starijih da se pozdravim, a danas skoro da je obrnuto. Počeo sam sa masažama kada sam imao 21-22 godine. Ako bi nas Tigana video na stolu za masažu, rekao bi: Šta radiš ovde? Gde te boli? Leđa? Igrao si pet sekundi u Ligi jedan i već te nešto boli? Idi trči, treniraj i napravi mesta za Dumu ili Enca Šifa. Ta vrsta stvari me nervira – pobesnim kada neko zakasni na trening. Šta sprečava mlađe da dođu da treniraju? Na tebi je – ili radiš ili ne radiš. Kada vidim da kasne, a trening nam traje sat i po... Zakasnio sam jednom u Monaku, ne svojom krivicom. Tigana mi je rekao da je to poslednji put da mi se to desilo i bio je u pravu. Ako kasniš na trening na koji dolaziš kolima, zakasnićeš i na utakmici kada loptu treba da stigneš nogama. Pre šest godina San Antonio Sparsi dali su Toniju Parkeru trenera za šut. Toniju Parkeru. Nije u pitanju nedostatak poštovanja – bilo je to samo da bi popravio segment igre koji je mogao da se popravi“.

Anri ističe da je reč “rad“ ključna u njegovom rečniku.

“Moj dar je bio to što sam brz. Morao sam da imam deset šansi da bih dao gol, ali istovremeno sam ja i stvaro te šanse. Onda sam rekao sebi: Nećeš stalno dobijati prilike, moraš da ih realizuješ. Onda, kako ne bih previše razmišljao pred golmanom, radio sam na završnici kako ne bih uopšte mislio, već da automatizujem završnicu. Najteže za napadača jeste kada ima vremena da razmisli. Nisam rođen sa darom za golove, počeo sam karijeru na krilu. Morao sam vredno da radim da bih ostao na pravom putu. Insistiram na reči ’rad’ jer je on osnova svega. Možeš da imaš talenat, ali ako ne radiš... To za mene nije bila žrtva – bavio sam se onim što sam žečeo, voleo sam da radim i da budem najbolji u svemu: igri glavom, slobodnim udarcima, čitanju igre...“

"Da li su ljudi svesni šta Ronaldo i Mesi postižu?"

Prema Anrijevom mišljenju, u današnjem fudbalu previše se insistira na pojedincima i zvezdama, a ne na timovima.

“Odrastao sam gledajući Majkla Džordana – davao je i do 60 poena na nekim utakmicama na početku karijere. Davao je manje kada su Skoti Pipen i Horad Grent došli u Čikago, ali takođe je počeo i da osvaja titule. Bio je zvezda unutar kolektiva. Kada nisi na svom maksimumu, drugi sakriju tvoju slabost“.

Vodeći se istom filozofijom, Anri je odgovorio na pitanje da li je lepši osećaj dati gol ili asistirati.

“Za mene je najdivnija stvar da dodaš loptu kad si i ti u poziciji da daš gol. Znaš da možeš da ga daš, ali rešiš da dodaš. Deliš sa drugim i vidiš radost u očima saigrača. Ti znaš, on zna, svi znaju. Ljudi nikada nisu znali da kada podignem ruke iznad ramena da to ne znači: ’Dođi, vidi, dao samo gol’, nego: ’Dođi da proslavimo zajedno, da uživamo zajedno u ovom trenutku“.

Anri smatra da je dugotrajnost najteža stvar koja se može postići u fudbalu.

“Istovremeno je dugotrajnost i najveća pohvala – naročito kada si napadač i svi ti mladi momci se probijaju. Nema lepšeg trofeja od trajanja. Da ostaneš na istom nivou kada ljudi očekuje tako mnogo na svakoj utakmici... Ronaldo, Mesi... Da li su ljudi uopšte svesni šta oni rade, da li su svesni koliko je teško postići njihov kontinuitet i biti uvek na vrhu“.

"Ugledao sam se na Žorža Veu"

Anri kaže da je promena uloge napadača najveća promena u svetskom fudbalu u poslednje dve decenije.

“Uzmite Ronalda za primer, brazilskog Ronalda. Radio je stvari koje niko ranije nije video. On je redefinisao pojam centralnog napadača, zajedno sa Romariom i Žoržom Veom. Oni su prvi izlazili iz šesnaesterca da pokupe loptu u sredini, prvi su se prebacivali na bokove, dezorijentisali štopere svojim sprintevima, driblinzima. Ko je to ranije radio? Gerd Miler? Paolo Rosi? Ne. Žorž Vea imao je veliki uticaj na mene, možda sam kopirao njegovu igru. Koliko igrača može da kaže da je ponovo ’izmislilo’ poziciju na terenu? Ne mnogo. Jedna od posledica jeste i da su mediji i marketing počeli da individualizuju fudbal. Ljudi su prestali da stavljaju nagalask na timsku dimenziju igre, kako je gol izgrađen. Sve se svelo na pojedinca, više uopšte ne razgovaramo o fudbalu“.

Na konstataciju da Miler i Rosi nisu u fizičkom smislu imali mnogo sličnosti sa Veom i Ronaldom, Anri odgovara:

“Naravno. I ne treba da mislimo da je to norma. Ko ima telo Kristijana Ronalda? Igru Lea Mesija? Oni se rađaju jednom u sto godina. Ali ako želimo da učimo igrače, da govorimo o fudbalu... Mladog igrača možete naučiti ono što Šavi radi. Ono što Ronaldo radi nisam siguran da može da se nauči. Nisu svi Zi-Zu, Mesi ili Ronaldo. Voleo bih objašnjenje zašto nijedan Španac nije osvojio Zlatnu loptu u poslednje četiri godine. Ponavljam, igra se previše fokusira na pojedinca. Zvezde su u redu, ali unutar tima, ne bez njega“.

Anri trenutno nastupa za Njujork Red Buls, osam godina proveo je u Arsenalu čija je legenda postao, a pre odlaska u SAD tri sezone proveo je u Barseloni. Na početku karijere igrao je pet godina za Monako, a kratak period proveo je u Juventusu.

Za reprezentaciju Francuske odigrao je 123 utakmice i postigao 51 gol.