Tuđman: Tobože im jamčiti prava...
3. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet, Beta
Zagreb, Zadar -- Transkripti razgovora Tuđmana, njegovih saradnika i generala ukazuju na postojanje plana za progon Srba tokom akcije "Oluja".

Iako hrvatske vlasti ni deset godina nakon akcije "Oluja", ne priznaju da je u toku te akcije bilo planskog progona civila, transkripti razgovora, bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana sa tadašnjim vojnim vrhom, pokazuju suprotno. Iz tih transkripata može se jasno videti, da namera tadašnjeg hrvatskog vrha nije bilo, samo, osvajanje tzv SAO Krajine.

Franjo Tuđman: "Treba predvidjeti i neke snage, koje će izravno djelovati prema Kninu, a osobito, gospodo, prisjetite se - koliko je hrvatskih mjesta i gradova razoreno, u Kninu još nije danas tako. Jako bi bilo dobro, prema tome, opravdanje za ovakvu akciju je njihov protuudar od strane Knina, itd, pa prema tome, i imamo izliku da udarimo, ako možemo s topništvom, kao možete po... da se demoralizacija do kraja".

Ante Gotovina: "Da, od tog ratnog plana, koji je već odobren, to je sve predviđeno, znači, one snage, koje su u obrani, određene.... povoljna situacija, kreću u..."

Davor Domazet: "...kao snage za gonjenje".

Na sastanku, koji je održan svega nekoliko dana uoči "Oluje", hrvatski vrh je odlučio da opravdanje, pred svetskom javnošću, za takvu akciju "pronađe" u navodnom granatiranju Gračaca, od strane vojske SAO Krajne.

U transkriptima se, takođe, može pročitati, da je pored osvajanja krajne, bilo predviđeno i proterivanje srpskog stanovništva iz tog dela Hrvatske.

Vladimir Zagorec: "Mi bi njima, predsjedniče, morali otvoriti džep, ali oni kad počnu bježati oni će morati negdje bježati, prema Kninu neće, prema Kostajnici, moramo otvoriti negđe džep gdje će oni pobjeći - Dvor na Uni".

Gojko Šušak: "Treće, predsjedniče, samo da još završim. Možemo li mi imati vašu suglasnost, ali s time da onda idemo i u rizike ako izgubimo. Ja mislim da bi to psihološki imalo efekat na njih da mi, nakon prvog dana operacije po Benkovcu, Obrovcu riskiramo baciti letke s nečim što bi moglo i nastradati, ali da znademo onda unaprijed da je to nešto što smo riskirali, ali ih pozvati u vaše ime, kakav god letak napraviti, nakon prvog dana operacije, u njemu kazati putove kojima se mogu izvlačiti, napraviti tako da izazove ovakva pomutnja kakva je još duplo veća".

Franjo Tuđman: "Jedan letak ovako, znači opće rasulo, pobjeda Hrvatske vojske uz podršku svijeta itd. Srbi vi se već povlačite preko itd, a mi vas pozivamo da se ne trebate povlačiti, mi vam jamčimo... Znači, na taj način im dati put, a jamčiti tobože građanska prava itd".

Inače, u trnskriptima se može pročitati i da je Hrvatske imala dogovorenu pomoć vojske Herceg-Bosne, kao i pomoć Armije BiH.


U "Oluji" slomljen otpor agresora

Stjepan Mesić i Ivo Sanader uputili su čestitke svim gradjanima Hrvatske povodom proslave desete godišnjice akcije "Oluja".

Mesić je tim povodom, kako prenosi Hina, doneo odluke o dodeli činova i pohvalama za  pripadnike hrvatske vojske. "Ta je akcija pripremljena na sjajan način, ona je pripremljena uz sva pravila ratovanja i izvedena je munjevito, slomila je otpor agresora i izvedena je uz sve poštivanje svih međunarodnih konvencija".

"Na žalost, nakon same akcije je bilo ekscesa, bilo je zločina, pljačke, bilo je procesuirano, ali ne dovoljno i to sada treba učiniti", kazao je Mesić.

Ljajić: Oluja jeste bila etničko čišćenje

Ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore Rasim Ljajić ocenio je kao etničko čišćenje akciju hrvatske vojske "Oluja", nakon koje je 1995. godine iz Hrvatske proterano oko 200.000 Srba. "Ako 250.000 ljudi u roku od nekoliko dana napusti svoje kuće, sigurno da se radi o etničkom čišćenju", rekao je Ljajić novinarima tokom obilaska kolektivnog centra u Krnjači.

Ljajić je rekao da ne očekuje da će hrvatski predsednik i premijer Stjepan Mesić i Ivo Sanader promeniti stav o "Oluji", a da Srbija ne može da čeka da se to desi kako bi se izbeglima omogućio uspešan povratak, koji zahteva odgovarajuću "ukupnu i političku atmosferu".

"Nažalost, nisam osetio potpunu spremnost hrvatske strane da se proces povratka intenzivira", rekao je on.

Tadić: Etničko čišćenje

Uoči desetogodišnjice akcije "Oluja", predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je nedavno vlasti Hrvatske da se odrede prema zločinu počinjenom nad Srbima u toj akciji, navodeći da se progon 250.000 Srba ne može nazvati ekscesom, već etničkim čišćenjem.

"Tačan broj poginulih i nestalih nije utvrdjen", kazao je srpski predsednik u intervjuu agenciji Asošijeted pres od utorka. "Ali, brojke u ovom slučaju nisu osnovno pitanje, ono što se dogodilo jeste namerno i sračunato proterivanje gradjana druge vere i nacionalnog identiteta. To je nedopustivo u današnoj Evropi i mora biti osudjeno", naglasio je Tadić.

"Ja ne govorim o legitimnoj vojnoj operaciji, već o principu. Nedužni ljudi su izgubili živote, a budućnost se jedino može graditi ako svaka država na Balkanu prizna da su počinjeni zločini u njeno ime", rekao je Tadić.

Srpski pokret obnove je saopštio da su operacije Bljesak i Oluja bile zločin etničkog čišćenja i da ne postoje nikakvi ljudski ni državni razlozi za proslavu tog zločina.


Jakić: Moguće posledice po odnose

Izjava Borisa Tadića u vezi sa Olujom mogla bi imati određene posledice po odnose između Hrvatske i Srbije, kaže Tomislav Jakić.

Savetnik hrvatskog predsednika za spoljnu politiku kaže da, ukoliko bi se trend, koji se može pročitati iz ponovljenih izjava predsednika Tadića nastavio i ako bi postao svojevrsna politička konstanta, to bi svakako moglo imati negativne posledice po odnose između dve zemlje, istakao je Jakić.

Savetnik predsednika Hrvatske je kaže da se nada kako je u pitanju prolazna pojava.Predsednik Srbije Boris Tadić je u nedelju ponovio poziv hrvatskim vlastima, ali i stranim državnicima, da osude vojnu akciju "Oluja", koju je Hrvatska vojska sprovela u leto 1995. godine, na isti način kao što je on osudio zločine u Srebrenici.


"Srbi ubijani i u Zadru"

Novinar Šenol Selimović izjavio je da je i Zadru bilo ubistva Srba.

Selimović je rekao za Radio Slobodna Evropa da je o tome, uprkos pretnjama, govorio i pre 13 godina i naveo da su žrtve policajci Nenad Aćimov, Gojko Bjelanović, Krsto Kosović, Pavle Opsenic, direktor zadarskog staračkog doma Radovan Pandurski i tri zarobljenika. Prema nekim saznanjima, takvih slučajeva u Zadru, koji je tada imao 60.000 stanovnika, bilo je između 10 i 20.

Bivši poslanik Socijaldemokrata iz Zadra Romano Meštrović rekao je za Slobodnu Dalmaciju da je već tada upozoravao gradske vlasti šta se događa, ali da one nisu reagovale. On je naveo i da ne veruje da su lokalne vlasti stajale iza ubistava zadarskih Srba, već da se po pravilu radilo o pojedinačnim slučajevima i privatnim obračunima.


Tadić i Koštunica na parastosu žrtvama Oluje

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica prisustvovaće parastosu žrtvama akcije "Oluja", koji će sutra u crkvi svetog Marka u Beogradu služiti patrijarh srpski Pavle, a koji počinje u 12 sati.

 


Izbeglice cekaju da im se vrate njihovi stanovi
15. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Oko 30.000 srpskih porodica koje su nekada zivele u Hrvatskoj iskljuceno je iz procesa restitucije jer su se njihove kuce nalazile u drustvenom, a ne u privatnom vlasnistvu.

Pise: Masimo Morati iz Sarajeva

Poslednje izbeglice
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Mada su mnogi Srbi, koji su izbegli iz Hrvatske 1995. godine, izgradili nove zivote, njih oko 500 se jos uvek nalazi u izbeglickom kampu u predgradju Beograda.
Za IWPR pise: Vladimir Sudar iz Beograda

Ratni zlocini zasenjuju uspomene na pobedu
12. avgust 2005. | Izvor:B92, IWPR
Pristalice otvorene rasprave o ratnim zlocinima pocinjenim tokom operacije "Oluja" suocavaju se sa otporom javnosti, koja se ove akcije priseca sa bezrezervnim odobravanjem. 

Pise: Drago Hedl iz Osijeka

HHO - posledice 'Oluje'
7. avgust 2005. | Izvor:Beta
Hrvatski helsinški odbor ocenjuje da je vojna akcija "Oluja" imala i pozitivne i negativne posledice po ostvarivanje ljudskih prava.

Nestali: Priča najtužnija
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Porodice nestalih pričaju o svojoj tragediji - kako su im i gde nestali najbliži, šta su sve činili da ih nađu, sa kavim su se preprekama susretali... Prilog Sandre Mandić

Život izbeglica: Od nemila do nedraga
6. avgust 2005. | Izvor:B92
Priča ljudi koji su tokom poslednjih deset godina bili promorani da promene više adresa. Prilog Sandre Mandić

Razgovor u studiju: Oluja, deset godina kasnije
6. avgust 2005. | Izvor:B92
O posledicama "Oluje" nakon deset godina, o tome kako žive izbegli i sa kojim problemima se susreću u novoj sredini, da li žele da se vrate kućama ili ostanu, koje su glavne prepreke za masovniji povratak, šta država Srbija čini da im pomogne... Novinar B92 Peđa Obradović razgovarao je u studiju sa Savom Štrpcem iz Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" i sa Dragišom Dabetićem, republičkim komesarom za izbeglice

Hag i Oluja: Briljantna operacija ili ratni zločin?
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Briljantna operacija hrvatskih snaga uz pojedinačne ekscese", kako se u Hrvatskoj opisuje Oluja, u Haškom tribunalu posmatra se na drugačiji način: kao udruživanje političkog, vojnog i policijskog vrha u tzv. zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio proterivanje Srba iz Krajine.

Oluja - domovinska zahvalnost
5. avgust 2005. | Izvor:B92, FoNet
Dan pobede i domovinske zahvalnosti, praznik kojim Hrvatska proslavlja akciju 'Oluja', obeležen je centralnom proslavom u Kninu.

Reakcije
5. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Dok se u Hrvatskoj slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, reakcije političara i javnih ličnosti u Srbiji u tonu su osuda Hrvatske zbog nepriznavanja počinjenih zločina. Upozorenja stižu i od nekih međunarodnih organizacija

Hronologija akcije "Oluja"
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta u 4 sata posle ponoći. Hrvatskoj vojsci i policiji do totalne pobede trebalo je samo četiri dana. Hrvatska je povratila kontrolu nad svojim međunarodno priznatim granicama. Tokom i posle akcije nestalo je 1.805 osoba, a samo tokom te operacije poginulo je oko 700 civila. Spaljeno je preko 20.000 srpskih kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane.

Konačno rešenje srpskog pitanja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Povratak srpskih izbeglica u Hrvatsku, pogotovo na desetogodišnjicu 'Oluje' samo povlači brojna pitanja. Da li je Republika Hrvatska spremna, voljna i sposobna da tim svojim građanima koji se nalaze u izbeglištvu obezbedi osnovne uslove za život. Koliko im može i hoće garantovati bezbednost i tako dalje. Autor Vladimir Đorđević

Čija je naša zemlja
5. avgust 2005. | Izvor:B92
"Naša zastava na kninskoj tvrđavi simbolično je označila kraj četvorogodišnje srpske okupacije takozvane SAO Krajine i sna o velikoj Srbiji. 'Oluja' je trajala 84 sata, a zbog učinkovitosti, brzine i primjenjene taktike međunarodni vojni stručnjaci ocjenili su je kao briljantnu vojnu akciju." Autor: Peđa Obradović

Prikaz napretka operacije ''Oluja''
5. avgust 2005.
Grafički prikaz napredovanja hrvatskih snaga tokom akcije "Oluja".

Da li je Plan Z4 mogao biti alternativa ratu
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Plan Z4 koji su '95. godine kao rešenje pitanja Krajine predložili Piter Goldbrajt, Leonid Kerestendžijanc i Jasuši Akaši krajiškim Srbima nudio je široku autonomiju razrađenu prema modelu autonomije Alanskih ostrva u Finskoj. Tada suprotstavljeni stavovi političara u Srbiji o tome da li je Plan trebalo prihvatiti ili ne, i dalje su potpuno različiti, a pitanje odgovornosti za njegovo odbijanje i posledice takve odluke i dalje se postavljaju.
Novinar: Đorđe Nasković

Transkript filma: Oluja nad Krajinom
5. avgust 2005.
Na području sektora "jug", u vreme trajanja "Oluje", te prvih 100 dana nakon nje, ubijeno je najmanje 410 civila, zapaljeno preko 20.000 kuća, dok su ostale opljačkane i devastirane (Izveštaj Hrvatskog helsinškog odbora, lipnja 1999.). Film "Oluja nad Krajinom" produkcijske kuce "Factum" govori o toj akciji Hrvatske vojske. Autor filma, Božidar Knežević, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, zbog otkazivanja kočnica, novembra 2001. godine

"Brijunski transripti": Razgovora hrvatskog državnog i vojnog vrha pred akciju "Oluja"
5. avgust 2005.
O čemu je bivši predsednik Hrvatske dr Franje Tuđmana razgovarao sa vojnim i političkim vrhom zemlje, tokom priprema vojne akcije "Oluja". Taj tranksript bio je jedan od ključnih razloga za podizanje optužnice pred Haškim tribunalom protiv generala Hrvatske vojske Ante Gotovine, Mladena Markača i Ivana Čermaka, optuženih za ratne zločine počinjene tokom "Oluje".

Oluja 1995–2005
5. avgust 2005. | Filip Švarm
Deset godina kasnije, malo šta podseća na "Oluju" i bivšu Krajinu: tu i tamo ostaci paljevina po opustelim selima, izbledeli grafiti "Hrvatsko vlasništvo" ili "Ustaška bojna – Zagi i Gugi" po kućama, spomenici hrvatskim vojnicima... I osećaj da je jedan način života zauvek okončan

Mesić: Povratak izbeglih Srba - nacionalni interes Hrvatske
5. avgust 2005.
"Bljesak" i "Oluja" s vojnoga aspekta bile su neophodne jer nikakvi pregovori nisu mogli dovesti do uspijeha. Svi prijedlozi koji su s naše strane dolazili bili su odbijani. I nije bilo druge nego ići u vojnu akciju. Međutim, na margini tih akcija, bilo je zločina i čak posle same vojne akcije. Ti zločini se procesuiraju, na žalost ne onom brzinom kojom bi mi bili zadovoljni, jer za svaki zločin mora odgovarati onaj tko ga je učinio i onaj ko ga je zapovjedio, ili onaj tko je znao za zločin, a nije poduzeo ništa da se krivci izvedu pred lice pravde."

Dokumenti: Plan Z-4
5. avgust 2005. | Izvor:B92
Nacrt Sporazuma o Krajini, Slavoniji, Južnoj Baranji i Zapadnom Sremu

10 godina od Oluje
4. avgust 2005. | Izvor:B92, Beta
Počelo je obeležavanje 10. godišnjice početka vojne akcije Oluja, tokom koje je proterano 250.000 Srba.

Solidarnost Radija B92
4. avgust 2005.
Pre deset godina, u vreme akcije Oluja, Radio B92 je organizovao prikupljanje pomoći za izbeglice.

 


 
Vrh straneVrh strane
© 1995 - 2018 , B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
  • Marketing
  • Pišite nam
  • Mobilni B92
  • Šta je to RSS?
  • B92 na Facebooku