Ko jednom poseti Pariz, zauvek ga nosi u srcu

Uprkos svim vrhovima koje ste osvojili, ne zaboravite da bez Pariza niste dotakli najzvezdanije turističko nebo.

Foto: Luke Ma / Flickr.com

Kažu da je on "pozornica" čiju predstavu morate da doživite bar jednom u životu, jer će vas uveriti zbog čega je francuska prestonica toliko voljena. Grad na Seni superiorno podseća na svoju veličinu, dok vraća u istoriju, čuva umetnost, drži do obrazovanja i kulture, brani boemiju, insistira na dobroj kuhinji i još boljim vinima, asocira na svetlost, provocira na šoping i modu, inspiriše na ljubav i zavođenje...

Pariz je uvek atrakcija, a pogotovo u vreme božićnih i novogodišnjih praznika, jer Francuzi mnogo mašte i novca ulažu u prazničnu dekoraciju. I da nije toga, oko 50 miliona turista svake godine pohvali se fotografijama iz grada svetlosti. Naravno, niko se ne vrati bez uslikanog osmeha ispred Ajfelovog tornja. Dok ne posetite prestonicu Francuske, možda ćete i verovati da je njen simbol ono najbolje što može da ponudi, ali na licu mesta biće vam jasno da je to tačka koju ćete "otkačiti" i produžiti dalje. Doduše, biće vam simpatična činjenica da će vam, koliko god da se od nje udaljite, gotovo stalno biti u vidokrugu.

Čelična kula izgrađena 1889. kao eksponat za potrebe Svetske izložbe, bila je najviša građevina tog doba. Nije bio minoran broj Parižana koji su se zgražavali nad njom, zahtevajući da se izmesti iz najlepšeg grada na svetu. Ne samo da je preživela, nego je i stekla status arhitektonskog remek dela. A zapravo, ono što najviše od nje vredi jeste pogled na grad sa 300 metara nadmorske visine ili 1665. stepenika, za šta su redovi podjednako dugački - i danju i noću, a cena ulaznice za poslednji sprat - 12 evra.

Foto: Anna & Michal / Flickr.com

Mnogima, međutim, fascinantniji vidikovac pruži Trijumfalna kapija na Trgu Šarl de Gol, pa obavezno izdvojte osam evra da biste proverili zašto. Iako je u odnosu na Ajfela visoka "tričavi" 51 metar, ima nešto posebno u ovom spomeniku heroja iz svih francuskih bitaka, koji je "osvanuo" jednog sunčanog dana 1836. godine. A do njega ćete od Trga Konkord, na kojem su pogubljeni Luj VI i Marija Antoaneta, trijumfalno stići koračajući dva kilometra dugim Jelisejskim poljima. Istina je da su od najlepše avenije na svetu postala asocijacija na gužvu, kafiće, preskupe butike i papreno visoke cene svega što vidite i dotaknete, ali njihove čari još razoružavaju svakog turistu. Doživećete to u pogledu na prelepu arhitekturu sa leve i desne strane, Jelisejsku palatu, pa onda Teatar lutkara i animatora, Planetarijum... Najveličanstvenija su kada kroz njih, svake godine na Dan pada Bastilje, prodefiluje najveća vojna parada na svetu, a dovoljno svečana i u trenutku poslednje etape Tur de Frans koja se uvek odigrava na Šanzelizeu.

Šarm Pariza prepoznaćete i u Latinskoj četvrti, asocijaciji na prestižni univerzitet Sorbonu i Bulevare Sen Mišel i Sen Žermen. Tada će vam biti jasno zbog čega ovaj grad bije glas da je i graciozan i opušten, i arhaičan i moderan. Fasade otkrivaju godine grada, galerije njegov umetnički karakter, a restorani dobar ukus. Politička i intelektualna elita je oduvek volela da se okuplja u kafanama "Cafe de Flore" ili "Les Deux Magots", pa su u njima inspiraciju pronalazili i veliki pisci i novinari. Možda ćete je i vi pronaći, dok budete ispijali kafu za 4 evra.

Foto: Pedro Ignacio Guridi / Flickr.com

Ukoliko želite da vidite zbog čega je Luvr toliko hvaljen, naoružajte se strpljenjem, jer su redovi koji vas dele do ulaska unutra - kilometarski. A i kada, posle čekanja i čekanja, osetite olakšanje, jer ste najzad ušli, vrlo brzo ćete shvatiti da vam je ceo dan prekratak da biste doživeli najčuveniji muzej u Evropi. Zapravo, postoji teorija prema kojoj vam je potrebno čak osam meseci da biste mogli da se pohvalite da ste obišli svaki kutak i pažljivo pogledali svaku sliku. Novo cupkanje u redu će vas sačekati pred Mona Lizom, jer ženu zagonetnog osmeha svi žele da vide, pa su i neukusna laktanja vrlo moguć scenario.

Preporuka je da kupite ulaznicu za sve gradske muzeje, koja košta oko 50 evra, jer ćete tako po povoljnijoj ceni moći da uživate u lepotama hramova umetnosti kojima Pariz definitivno obiluje. Preko puta Luvra, tu, na boemskoj obali Riv Goš, u starom zdanju nekadašnje železničke stanice, smestio se muzej Orsej, koji čuva najvažnije zbirke impresionista i postmodernista sveta. Ovo je nešto što zaista vredi videti, baš kao Centar Žorž Pompidu ili Pikasov i Rodenov muzej, ali uvek možete da se rukovodite i onom drugom logikom - da se u manje zvučnim mestima kriju neke još interesantnije stvari. Zato razmislite i o obilasku muzeja romantike, tenisa, karata, anatomije...

Foto: Celso FLORES / Flickr.com

Remek delo gotike Katedrala Notr Dam je slika koja bespogovorno osvaja sa ostrva na Seni, na kojem je nicala dva veka. Stradala je tokom Francuske revolucije, ali joj je u 19. veku vraćen sjaj zahvaljujući Viktoru Igou i knjizi "Zvonar Bogorodičine crkve".

Predah od obilaska možete da napravite u nekom od bezbroj parkova. Turistički najzvučniji, ali i opravdano, je Luksemburški, sa prelepom istoimenom palatom, u kojem ćete svakog toplog dana "uhvatiti" lokalce u izležavanju na suncu. Tu ćete shvatiti da Pariz jeste mesto skupocenih butika, ali da njeni građani nisu robovi mode i da pre svega nose prijatnu odeću.

Sa Parizom vam je kao sa osobom u koju ste slepo zaljubljeni. Privuče vas kao magnet i već ste ludi za njom, tako da ne vidite nijednu njenu manu. Ako se osvestite, shvatićete da i francuska prestonica "pleše" od sjaja do bede, što do izražaja, kako to uglavnom biva, dolazi noću. Ulice, čak i one u strogom centru, otkrivaju koliko mnogo prosjaka ima u gradu svetlosti, kao i da veliki broj beskućnika spava na klupama. Smeće razbacano na sve strane je još jedna slika koja se ovde zapaža, baš kao i "prodavci magle".

Foto: Diego Albero Román / Flickr.com

Na njih se uglavnom misli kada se govori o Monmartru, ali svakako to neće biti vaš najjači utisak kada osvojite najviše brdo Pariza, predvorje inspiracije mnogih slavnih slikara, vajara, pisaca... Paviljon boemije, sa uskim i strmim uličicama, šansonama i kafanskim notama, slikarima sa paletama i prodavcima slika, pruža čaroban pogled na grad sa Bazilike Sveto srce, zidane deset vekova.

Zvali su ga balkonom Parizom, i sve što je u 18. i 19. veku iz sveta umetnosti vredelo okupljalo se na Monmartru. Na boemskom brdu je nastao i impresionizam, što će vam biti i odgovor na pitanje zašto se na zidovima kafanica u kojima su Pikaso i Modiljani svakog dana pili apsent, nalaze ispisana imena Lotreka, Sezana, Monea... U svrhu turističkog osvajanja ovog brda, ne zaboravite da ovde probate francusko vino, a potom da se spustite u podnožje, u bulevar Pigal.

U "crvenoj četvrti Pariza" krije se čuveni "Mulen ruž" sa vetrenjačom na vrhu. Da biste pogledali neku od predstava u kabare teatru potrebno vam je 100 evra.

Danas verovatno ne postoji niko koga biste morali da nagovarate da krene u osvajanje francuske prestonice. A ko je jednom doživi, obično se vrati sa rečima iz filma "Kazablanka" - "Uvek ćemo imati Pariz".

Izvor: Novosti.rs