Perkov salaš kod sela Neradina

U ataru sela Neradina, na južnim padinama Fruške gore, autentična turistička atrakcija je Perkov salaš koji postoji odvajkada, ali kao turistička meka tek nekoliko godina. Sa salaša, kad je vedro, puca pogled na Majevicu, valjevske planine, Rudnik i Avalu. U neposrednoj blizini salaš okružuju čuveni manastiri Krušedol, Grgeteg, Velika i Mala Remeta i Hopovo.

Na salašu kojim gazduje porodica Ivanić sve je podređeno prirodnom ambijentu, gde su novotarije svedene na neophodni minimum. Skoro do samog objekta vodi asfaltni put koji se završava stotinak metara od salaša.

Izgrađen je pre 60 godina, ali se na njemu nalaze neki mnogo stariji predmeti, pokućstvo i komadi nameštaja koji su pripadali precima Ivanića. Domaćin Nikola Ivanić sa suprugom Milicom goste dočekuje u sremačkoj nošnji, nudeći im pogaču, so i rakiju.

Stolovi za goste, napravljeni od tesanog drveta, postavljaju se u gonku, čiji su zidovi ukrašeni ćilimima, drvenim posuđem odavno izašlim iz upotrebe i šifonskim krpama na kojima su izvezeni prizori iz seoskog života i stihovi bećaraca kao što su „kuvarice manje zbori, da ti ručak ne zagori“. U starinskim ramovima mogu se videti porodične fotografije iz prve polovine 20. veka. Domaćinstvo ima i veliku zbirku starina, jarmove, taljige, plugove, razboje za tkanje, drvene krevete i madrace, ogledala, ručno rađenu posteljinu staru više od dva veka.

Nikolin sin Boško kaže da je njihovo salašarsko bitisanje počelo još davne 1717. godine kada je njegov daleki predak Perko na putu iz stare Srbije sjahao na ove prostore. Perkovo ime je krstilo salaš i samu familiju Ivanić.

Tradicija i poštovanje predaka se u ovom delu planinskog Srema ceni, a gostoprimstvo, mirnoća i duhovnost se prosto podrazumevaju. To je primetio i u gostinsku knjigu zapisao čuveni psihoterapeut akademik Vladeta Jerotić kada je pohodio ovaj salaš, primećujući nebeske darove u vidu lepote salašarske „opuštenosti i gostoprimstva, lišene preterane komercijale“. Nije ni čudo jer pored domaćina, u čijoj se kući uvek za Boga znalo, Ivanići gostima, po želji, organizuju posete manastirima.

U svojoj salašarskoj ponudi Ivanići pripremaju isključivo prirodno iće i piće, u starim zdelama, ćasama, čokanjima i čašama, pripremljeno na stari način, bez ikakvih „kupovnih artikala“.

Na trpezi su najčešće pileći ili juneći paprikaš s domaćim mešanim rezancima, paradajz čorba s tikvicama, supa, štrudla s makom ili orasima, domaća rakija, vino i prirodni sokovi. U ponudi slatkiša su starinski kolači i slatke pite, ali i pekmez od šljiva, drenjina ili šipaka, slatko od lubenice, kupina, šumskih jagoda. Umesto industrijskih likera, toče se rakija višnjevača i orahovača.

Kapaciteti su im do 50 duša, ali gazda Nikola kaže da se najidealnije oseća kad sprema za 30 do 35 gostiju. Sve je, ipak, stvar dogovora. Cene nisu menjali od prošle godine a neće ni ove, pa ručak onaj bogati, nedeljni, košta 800 dinara, što, smatraju, nije mnogo s obzirom na ukus, miris i količinu.

(Blic)