Dugo putovanje ka Evropi počinje od Saveta Evrope

Ulazak u Savet Evrope očekuje se sa pozitivnim nabojem, bez mnogo razmišljanja o tome da za Srbiju i Crnu Goru tada počinje veoma ozbiljan i dugotrajan rad. Ćlanstvo u ovoj evropskoj instituciji ne znači samo podignutu rampu za put bez ograničenja i mape. Putovanje je, uostalom kao i ono banalno, strogo ograničeno pravilima i preporučenim propisima. Srbija i Crna Gora, istovremeno same određuju brzinu kretanja shodno mogućnostima, namerama, interesima i drugim faktorima.

Podsetimo da je Jugoslavija svoju nameru da postane član SE formalno iskazala 9. novembra 2000. godine i da se samo nakon dve godine očekuje i njen ulazak u ovu instituciju. To istovremeno znači I očekivanje da ukoliko se Ustavna povelja donese I usvoji, Komitet ministara spoljnih poslova, kao vrhovno izvršno telo može na svom zasedanju 7. novembra da donese odluku kojom Jugoslavija postaje novi član Saveta Evrope.

Sa druge strane zvanični Beograd, ulazak u SE smatra prioritetom koji će pomoći državi i njenim građanima da kvalitetnije koriste sistem zaštite ljudskih prava što garantuje Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, ali i širenju demokratije i utemeljenju principa vladavine prava i zaštite ljudskih i manjinskih prava.

Onog momenta kada  Srbija i Crna Gora postanu članice tela SE, to automatski znači da su se obavezale da će ispuniti tačno određene uslove, a među kojima je primera radi i zadatak države da sveobuhvatno obaveštava narod Srbije o zločinima koje je počinio režim Slobodana Miloševića, ne samo nad drugim narodima u regionu, nego i nad Srbima. Tu je i zadatak, da se vojni sistem podvede pod civilni i da se u roku od tri godine od prijema uvede alternativno služenje vojnog roka…Ali to nije sve.

Proces praktičnog ulaska u Savet Evrope kreće podrškom i priznavanjem pojedinih sporazuma, izmenom lokalnih zakona, razvojem institucija. Uslovi koje po prijemu država mora da ispuni podeljeni su u sedam celina a mi ovog puta izdvajamo samo neke.

Najzad priznavanje Dejtona

Parlamentarna skupština Saveta Evrope smatra da Savezna Republika Jugoslavija treba da ratifikuje Dejtonski mirovni sporazum i potpuno sarađuje u njegovoj primeni, što podrazumeva mirno rešavanje unutrašnjih i međunarodnih sporova.

Kada je reč o konvencijama, država je obavezna da u vreme svog prijema potpiše Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, sa pratećim protokolima i to u roku od godinu dana po prijemu. Isto se odnosi i na Evropsku konvenciju o sprečavanju torture i nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja. Pored toga, Srbija i Crna Gora imaju dve godine na raspolaganju da potpišu i ratifikuju Evropsku povelju o jezicima regionalnih ili manjinskih grupa, Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi, Evropsku okvirnu konvenciju o prekograničnoj saradnji i prateće protokole i Konvencije Saveta Evrope o izručenju, uzajamnoj sudskoj pomoći u krivičnom gonjenju, pranju novca, pretresu, oduzimanju i konfiskaciji prihoda stečenih nezakonitim putem, i transferu osuđenih lica, i da u međuvremenu primene njihove osnovne principe. 

Na spisku zadataka nalazi se i dvogodišnji rok za potpisivanje Evropske socijalne povelje Saveta Evrope, sa zadatkom države da je što pre ratifikuje i primenjuje, pridržavajući se principa navedenih u njoj. Od nove članice očekuje se da u vreme prijema potpiše Opšti sporazum o privilegijama i imunitetu i prateće protokole, a da u narednih godinu dana ovaj akt ratifikuje.

Dug spisak “vrućih krompira”

Od Srbije se zatim očekuje usvajanje i primena zakona o javnom informisanju u kom poseban naglasak treba da bude stavljen na garancije kojima će se poštovati principi nezavisnosti i pluralizma. Istovremeno, nova članica ima rok od godinu dana da primeni zakon koji omogućava primenu Ženevske konvencije o statusu izbeglica i protokola iz 1967. godine koji se na nju odnosi.

Podrazumeva se i jednogodišnji rok za primenu zakona o građanskim udruženjima i nevladinim organizacijama, koji treba da budu u skladu sa evropskim standardima o neprofitnim organizacijama.

Potrebni su i: revizija zakona i propisa koji se odnose na zatvorski sistem, amandmani na zakon o sprovođenju izbora, svakako pre izbora za saveznu skupštinu, ali i postupci koji će izborni proces učiniti transparentnijim, a istovremeno biti u skladu sa Ustavnom poveljom.

Srbiju i Crnu Goru i u oblasti ljudskih prava očekuje mnogo posla, pogotovo kada je reč o saradnji s Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u Hagu. Ova smernica posebno je objašnjena zahtevima da država da sve od sebe da uđe u trag optuženima koji su još uvek na slobodi i izruči ih Haškom tribunalu, da sarađuje sa tribunalom u davanju zaštite svedocima, daje jasna uputstva policiji i tužiocima kako bi oni odmah mogli da obave hapšenja jer je zakon o izručenju neprecizan u pogledu vremenskog roka.

Očekuje se da država izvrši reviziju zakona o saradnji sa Haškim tribunalom u skladu sa Statutom Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pruži dokumente i arhive i da bez odlaganja Tribunalu učini dostupnim vojna dokumenta i arhive. Istovremeno da sarađuje u utvrđivanju činjenica u vezi sa sudbinom nestalih osoba i pruži sve informacije u vezi sa masovnim grobnicama.

Kratki rokovi za velik posao

Posao Srbije i Crne Gore je da nastave započete reforme, koje treba da obezbede nezavisnosnost i nepristrasnost pravosudnog sistema i odnosa izmedju sudija, tužilaca, i policije, da primene zakon o prigovoru savesti, i da, u roku od tri godine, primene zakon o alternativnom načinu služenja vojnog roka. Članica ima rok od godinu dana od prijema za primenu zakona o uspostavljanju kancelarije ombudsmana.

U oblasti funkcionisanja insitucija Savet Evrope dao je opšte preporuke na kojim principima treba definisati i novu zajednicu i Ustavnu povelju, a da po isteku trogodišnjeg probnog perioda predviđenog sporazumom između Srbije i Crne Gore bude organizovan  referendum i to u uslovima najveće moguće transparentnosti, u skladu sa zakonom, posle popisa stanovništva i u prisustvu međunarodnih posmatrača.

Da država svečano i izvanično obeća mir

Kada je reč o lokalnim zakonima - od Crne Gore se očekuje ukidanje smrtne kazne u roku od šest meseci po prijemu i moratorijum na nju. Uz to, potreban je zakon ili da se u Ustavnu povelju uvrste odredbe kojim se vojska stavlja pod civilnu upravu, a da se u roku od godinu dana po prijemu donese zakon o reformi policije, koji će uključiti utvrđivanje drugačijih ciljeva policijske službe, primenu Evropskog kodeksa o policijskoj etici,  adekvatnu obuku i reorganizaciju državne bezbednosti (tajne policije) i njeno stavljanje pod kontrolu vlade i skupštine.

Pored ovog, država je, kada je reč o Kosovu, dužna da poštuje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, usvojenu 10. juna 1999. godine i sve što ona predviđa, da preduzme sve da se sporovi u vezi s budućim statusom Kosova rešavaju mirnim putem i da se svečano obaveže da neće pribegavati sili. Treba da doprinese naporima usmerenim na izgradnju Kosova kao demokratskog i multietničkog entiteta, sa ciljem da se stvori takva politička klima koja će voditi razmišljanju i dijalogu u pogledu njegovog budućeg statusa.

Među pravim domaćim zadacima najmlađe članice nalaze se još neke preporuke koje predviđaju formiranje Odbora za poštovanje dužnosti i obaveza zemalja članica Saveta Evrope (Nadzorni komitet) i objašnjavaju proces praćenja drugih deklaracija i akata.

Posle svega navedenog jasno je da se od Srbije i Crne Gore očekuje da kako su se obavezale da žele prijem u SE, tako žele i nameravaju da ispune uslove za prijem i članstvo u organizaciji. A to, svima je jasno, neće biti ni lako ni jednostavno.