Beograd dobija prvi muzej astronomije

Prvi objekat muzeja je završen, ostaju još manji radovi, rekao je Tanjugu direktor opservatorije dr Zoran Knežević ističući da će time vredno astronomsko nasleđe osnivača i graditelja opservatorije Milana Nedeljkovića i Vojislava Miškovića postati dostupno široj javnosti.

Najveći broj teleskopa i uređaja opservatorije sa "zvezdarnicom" po kojoj su najpre brdo na kojoj je smeštena, a potom i čitav kraj i opština dobili ime Zvezdara, dobijen je na ime ratne reparacije od Nemačke posle Prvog svetskog rata, za žrtve koje je Srbija u tom ratu podnela. Ovi teleskopi instalirani su tridesetih godina prošlog veka i danas su prevaziđeni, neupotrebljivi za naučni rad, kaže direktor Knežević, dopisni član SANU i ističe da ne mogu da dozvole propadanje uređaja, pa su primenili ideju o osnivanju muzeja koju sprovode i druge klasične opservatorije po velikim gradovima Evrope.

Među eksponatima biće i jedan od prvih teleskopa koji je uveden u rad, astrograf, za posmatranje malih tela Sunčevog sistema, kojim je otkriveno oko 30 manjih planeta.

Knežević, međutim, ističe da je Astronomska opservatorija Beograda (AOB) danas okružena gradom i zbog velikog svetlosnog i aerosolnog zagađenja, sa najivše tačke Zvezdarske šume gde je kompleks smešten, astronomska posmatranja odavde više ne mogu kvalitetno da se obavljaju.

Zbog toga je osnovana “ispostava” opservatorije, astronomska stanica na Vidojevici nadomak Prokuplja koja pretenduje da bude jedna od najvećih u regionu jugistočne Evrope. Između ostalog, tamo je u pokretnoj kupoli smešten teleskop sa primarnim ogledalom prečnika 60 centimetara, a u drugoj fazi u planu je instaliranje daleko većeg robotizovanog teleskopa prečnika ogledala od 1,4 metra.

To Srbiju treba da vrati u centar astronomskog istraživanja i da bude osnov bolje saradnje sa kolegama u regionu, Evropi i šire, rekao je Knežević, po čijem prezimenu je jedna planeta dobila ime 1985. godine, za doprinos u oblasti nebeske mehanike i dinamičke astronomije.

Sa Vidojevice su astronomska posmatranja još moguća, nebo je dovoljno tamno, nema svetlosnog ili drugog zagađenja i može se na najkvalitetniji način raditi osnovni deo ovog posla, prikupljati astronomski podaci. Kao republička ustanova, opservatorija se u potpunosti finansira sredstvima iz budžeta preko takozvanog projektnog finansiranja, a pre nekoliko godina je na konkursu Evropske komisije uspela da dobije projekat zahvaljujući kojem su se iz SAD, Australije i Nemačke u Srbiju vratila tri naša mlada istraživača.

Oni su, na primer, angažovani na problemima sudara i spajanja galaksija, velikim modelima kojima se simuliraju ti procesi da bi se videlo kakvi su ishodi ovakvih svemirskih katastrofa, kao i na puštanju u rad i funkcionisanju nove stanice na Vidojevici.

Trenutno naučnici i saradnici opservatorije rade na osam projekata kojima je "pokriven" skogo kompletan dijapazon problema savremene astronomije, od istraživanja našeg neposrednog kosmičkog okruženja, Sunčevog sistema, planetskog sistema, sa naglaskom na istraživanje asteroida, kometa, pa do najkrupnijih problema kosmoloških teorija, načina nastanka kompletng univerzuma, njegove evolucije i budućosti.

Pre dva dana u biblioteci opservatorije, koja ima fond veći od 5.000 knjiga i više od 100.000 brojeva periodičnih publikacija, održan je naučni skup posvećen radu i godišnjici smrti akademika Miškovića, dugogodisnsjeg upravnika, kojem je između ostalih prisustvovao i njegov sinovac Beograđanin Petar Mišković.

"Ovaj trenutak je za mene od posebnog značaja, jer podsećamo na veliki rad i trud koji je uložio moj stric da izgradi ovakav jedan objekat i danas u funkciji za našu zemlju."

On je u izjavi Tanjugu nakon skupa podsetio da je njegov stric imao izuzetnu energiju, bio je potpuno predan svom pozivu, veliki rodoljub, smatrajući da nama danas trebaju takvi ljudi.

Odgovarajući na pitanje kakva je trenutno situacija u univerzumu, direktor opservatorije je naveo da je "stanje redovno" i da nema ništa što bi moglo da bude dramatično i trebalo da izazove veliku brigu po našu planetu, ali da bi naučnici za 10, 20 godina mogli da otkriju druge "zemljolike" planete.

On je ukazao da je pre nekoliko godina AOB pustila u rad najnoviji instrument opservatorije, atomski časovnik za najtačnije određivanje vremena. Svaki korisnik računara ili neko kome treba tačno vreme može na sajtu opservatorije da dobije informaciju o najtačnijem vremenu i da tako sinhronizuje vreme umesto na primer sa satelitom GPS ili nekom drugom međunarodnom stanicom.

Fotografije u tekstu deo su prošlogodišnje izložbe "Kuća na zvezdanom putu" organizovane povodom 125 godina Astronomske opservatorije Beograd.