Đakon Nenad Ilić: "Olimp" treba prikazivati na Bogoslovskom fakultetu

Skoro nisam video neki proizvod savremene umetnosti koji može da izazove ovoliko poštovanje, napisao je na svom fajsbuk nalogu Đakon Nenad Ilić o spektakularnoj predstavi "Olimp" flamanskog reditelja Jana Fabra kojom je otvoren 51. Bitef.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Tanjug / Tanja Valić
Foto: Tanjug / Tanja Valić

Izvođenje predstave "Olimp" trajalo je 24 sata na sceni Sava centra, a RTS je u direktnom prenosu dočarao raskoš nesvakidašnjeg teatarskog poduhvata. Prisustvo golih glumaca na sceni u različitim koreografijama izazvalo je mnogo reakcija u Srbiji - od euforičnog oduševljenja, do pogrda zbog "nekontrolisanog nemorala na sceni".

Đakon Nenad Ilić je režirao nekoliko pozorišnih predstava među kojima je i "Laža i paralaža" koja je igrana u Narodnom pozorišu u Beogradu. Izuzetnu posvećenost umetnosti i veliki napor glumaca u predstavi "Olimp" Ilić je na svom Fejsbuk profilu opisao kao "herojski napor da se smrt umetnosti ne prizna".

"Satima i satima glumci-igrači izvode podvig od kog zastaje dah. Iza spektakularnih slika nastalih savremenom analizom grčkih tragedija stoji dug i naporan rad. Posvećen. Posvećen u toj meri da mi hrišćani ne možemo da pozavidimo skladnoj zajednici na sceni. Glumci i glumice su mahom goli, a da ta golotinja nema veze ni sa pornografijom, ni sa provokacijom malograđanštine, pa čak ni sa podvučenom erotikom - ona je samo jedno od sredstava za iskreno ulaženje u probleme ljudskog postojanja. Nema podrazumevanja. Izvođači su bukvalno ogoleli sebe", napisao je Ilić na svom Fejsbuk profilu.

Dalje u Ilićevom tekstu piše da "glumci do iznemoglosti ponavljaju rečenice dok ih zaista ne prihvatimo i uđemo u dijalog sa njima".

"Polivaju se bojama, mažu uljem, rvu se, igraju uz hipnotičku muziku i valjaju po zemlji, vode ljubav sa biljkama i nevidljivim vizijama - sve pod palicom debeljuškastog Dionisa iako se protive ostalim paganskim bogovima. Rade sve to do iznemoglosti. Pošteno. Svedoče svoju umetničku veru", napisao je Ilić.

U opisu predstave Ilić kaže da ne spada u ljubitelje takvih formi, ali ova predstava se definitivno izdvaja iskrenošću i autentičnošću.

"Iza svega stoji tragedija, ali suočavanje sa njom nije lišeno humora i vitalnosti koja fascinira. Otpor pretvaranju čoveka u sastavni deo racionalnog zapadnog projekta. Nešto što liči na sve umetničke i pozorišne pobune od šezdesetih godina na ovamo, ali lišeno svega trivijalnog, banalnog. Otkrivaju nam šta stoji iza sumanute kulture ekstaze kao jedine pauze u sivilu svakodnevice", piše Ilić.

Dalje u tekstu piše "čovek je ograničeno, ali veličanstveno biće govore nam, a izvođači predstave na kraju otvoreno traže priznanje za svoje herojstvo, ali i za herojstvo čoveka uopšte".

"Zatim ironišu taj svoj poziv pretvarajući ozbiljnu i za gledaoca zahtevnu koreografsku priču u banalnu erotičnu koreografiju sa medija kao što je naš nesrećni 'Pink'. Upućeni se sete kako je buntovnik Bunjuel završio film o Svetom Simeonu Stolpniku u tadašnjem disko klubu. Mistička ekstaza vraća se na instant ekstazu savremenog doba. I na kraju kad se Dionis, alternativa suvom racionalizmu civilizacije, povuče, poručuju nam - 'dišite slobodno i zamislite nešto novo!'", piše Ilić.

On u tekstu poručuje da je "divno kad ti neko da povod za ozbiljan dijalog".

"Nezgodno je što te to obavezuje da izađeš iz sopstvene mlakosti i podrazumevanja. Veliko je osveženje kad se makar za neko vreme možemo izmaći iz naših lokalnih (velikih) problema i sagledati probleme današnjeg čovečanstva. Snimak ove izuzetne predstave trebalo bi prikazivati, ako ne u bogoslovijama, a ono sigurno na Bogoslovskim fakultetima. Da bi budući sveštenici i teolozi mogli na vreme da nađu pravi odgovor na krik ovog vremena - "dajte nam nešto zaista novo!" - piše Ilić.

Prati B92 na Viberu

Pozorište

strana 1 od 462 idi na stranu