Edi Izard ekskluzivno na radiju B92

„Bio sam vrlo iznenađen i zadovoljan kada sam to čuo. Zaista to nisam očekivao“, kazao je Izard reagujući na činjenicu da je njegov prvi nastup u Beogradu rasprodat u rekordnom roku, baš kao što se desilo i sa dodatno zakazanom predstavom. „Svima sa kojima sam pričao u poslednje vreme napomenem kako su brzo rasprodate karte za moje nastupe u Beogradu. Mislim da je to sjajno i vrlo sam uzbuđen zbog toga.“ U jednom od retkih intervjua koje je dao medijima iz regiona, Izard otkriva kako su izgledali njegovi prvi komičarski koraci i zbog čega je zagazio u komičarske, a ne u glumačke vode. Govori o nastupima u Velikoj Britaniji i van nje, o velikim i malim salama, komičarima poput Bilija Konolija i Pitera Keja i objašnjava zašto sebe smatra „kopiletom Montija Pajtona“... U nastavku pročitajte delove intervjua koji u celosti možete da slušate na našim radio talasima...

B92: Kada si nedavno gostovao u emisiji Džonatana Rosa rekao si da je najteža publika pred kojom nastupaš u Londonu. Kako to da ti je lakše da nastupaš u drugim zemljama, gde postoji jezička barijera, nego u Velikoj Britaniji?

Izard: „Razlika je u tome sto me ljudi u Velikoj Britaniji vrlo dobro poznaju, dugo prate moj rad i dobro znaju sve što sam radio do sada, pa su više kritični prema svakom mom nastupu. Što se tiče jezičke barijere, polazim od pretpostavke da ljudi u drugim zemljama dovoljno dobro poznaju engleski jezik. Voleo bih da, na primer, kad dođem u Beograd nastupim na srpskom, ali nemoguće je da naučim sve jezike ovoga sveta. Moj humor je univerzalan, nije tipično britanski, govori o opštim stvarima, tako da mogu da ga razumeju u svim zemljama.

B92: Džon Kliz je jednom prilikom rekao da te smatra izgubljenim članom Monti Pajtona, da li si polaskan time?

Izard: Da, mislim da je divno to što je rekao, mada bih pre rekao da sam kopile Monti Pajtona, dete koje nisu želeli... Bez njihovog uticaja verovatno ne bih ovo radio. Ono što pokušavam je da radim šou Monti Pajtona u verziji stand up komedije, šou koji je istovremeno i inteligentan i glup. B92: Stand up komedija ima dugu tradiciju u Velikoj Britaniji, što u Srbiji nije slučaj. Tek se od nedavno ovde pojavila takva vrsta nastupa. Kako, prema tvom mišljenju, stand up komedija može da utiče na kulturu jedne zemlje?

Izard: „To je interesantno pitanje. Kao prvo, stand up komedija ne zahteva veliku produkciju. Potreban vam je jedan čovek i mikrofon i zbog toga je lako organizovati takvu vrstu programa bilo gde, kako u velikim prostorima, tako i u malim klubovima. Što se tiče uticaja koji može imati na ljude u nekoj zemlji, mislim da je stvar u tome što stand up komedija na jednostavan način podstiče ljude da razmišljaju o tome šta su postigli do sada i kako bi mogli da se razvijaju u budućnosti. To je jedan od razloga za porast popularnosti stand up komedije u svetu, što na lak način i bez velikih ulaganja možete ljudima da date neke teme za razmisljanje.

B92: Karijeru si započeo kao ulični komičar, kakva su ti sećanja na taj period života?

Izard: „Da, to je došlo potpuno neplanirano. Kada sam odlučio da probam to da radim, shvatio sam da može da bude vrlo zabavno. Počeo sam sa tim 1985. godine i u početku nije bilo lako. Često su ti moji ulični nastupi bili neuspešni, ali sam vremenom uspeo da se popravim i da na ulici uspostavim kontakt sa ljudima koji ne očekuju nikakav nastup, već su jednostavno u prolazu. Bilo je teško, ali sa druge strane, taj period pamtim i kao jedan od najboljih i najzabavnijih u zivotu.

B92: Da li stižeš da slušas muziku i šta voliš da slušas?

Izard: „Volim muziku, ali da budem iskren, više me interesuju film, komedija i istorija. To je ono čemu posvećujem mnogo više vremena, pa ne stižem mnogo da slušam muziku. Što se tiče mojih muzičkih interesovanja, ona se kreću od grupe Pulp do Mocarta. Volim dobre i interesantne melodije, to je ono što me zanima u muzici.