Bogdan Diklić: Ljudu sazrevaju pa se valjda to i meni desilo

"Igla ispod praga" je priča o stanovnicima malog sela na poluostrvu koji su na pragu da prodaju veliku zemlju i time reše sve svoje probleme, a jedina prepreka na njihovom putu je tvrdoglavi pop Petar (Nikola Ristanovski) koji odbija da proda svoj deo.

"Da li je Dondo siva eminencija, mozak operacije, ne sećam se, ali jeste najpokvareniji u tom gangu", rekao je Diklić, dodavši da njegov lik nije zlonameran, samo voli novac kao i svi ostali.

"Oni su hteli da postignu nešto dobro za svoje mesto, pritom da uzmu i neku paru ako je moguće, ali to nisu likovi koje treba prezirati, čini mi se", rekao je Diklić na konferenciji za novinare.

On je objasnio da je scenaristički sve bilo više nego određeno i da je samo pratio "partituru". Diklić je kazao da je Marinović "zdrav filmski radnik", obrazovan, srdačan, fleksibilan, dobronameran, koji u glumcu traži saradnika, što i on traži u reditelju.

"Ja volim da radim sa takvim rediteljima. On ne traži marionetu već nekog ko će zdušno učestvovati u svemu tome i ako taj neko ima predloge, korekcije, on je rad da to posluša", pojasnio je poznati glumac, govoreći o saradnji sa rediteljem i scenaristom Marinovićem.

Na podsećanje prisutnih novinara šta je sve u svojoj karijeri uradio i na konstataciju da je "veliki glumac u maloj zemlji" te da svakom svojom minijaturom daje srpskom, slovenačkom, hrvatskom, crnogorskom filmu ono dobro što nosi u sebi, Diklić je u šali rekao: "Hvala vam što me vodite u muzej. Predložite me za (Muzej) Madam Tiso".

Kaže da ne vidi velike razlike u radu za produkcije različitih zemalja bivše Jugoslavije i da razlikuje samo da li mu je lepo ili ne na snimanju. Prvi put je gost Festivala evropskog filma Palić.

"Palićki festival je davnih godina bio samosvojan i specifičan jer nije zvao glumce. Tada sam razmišljao ako me ikad pozovu, sa radošću ću reći 'ne', ali kada su me pozvali, sa radošću sam rekao 'da'. Ljudu sazrevaju pa se valjda to i meni desilo", istakao je Diklić.

On je dodao da se na Paliću oseća kao starosedelac. "Moja majka je poreklom iz sela 12 kilometara od Sente i ja sam svako leto provodio u tom selu. Taj spejsšatl na subotičkoj železničkoj stanici smo morali da čekamo tri sata i za to vreme smo odlazili otvorenim tramvajem na Palić tako da mi je i zbog toga drago što sam danas na Paliću", naglasio je Diklić.