Ferara, Stros Kan i sav taj Kan

Abel Ferara, mangup iz Bruklina, napravio je veću pometnju na 67. Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu koji je u toku, od bilo kog reditelja prisutnog na Kroazeti. Premijera njegovog filma "Dobrodošli u Njujork" (Welcome to New York), zahvaljujući veštom manevru producenata, pretvorila se u događaj koji nije smeo da se propusti.

Najpre zbog teme filma - afera "Sofitel" i pad Dominika Stros Kana sa trona Međunarodnog monetarnog fonda nakon seksualnog napada na sobaricu u njujorškom hotelu, čiji je eho pre tri godine odjeknuo i u Kanu, u vreme festivala. Pažnju su privukle i okolnosti pod kojima je film prikazan - van kanskog programa, na plaži i u filmskim salama u gradu, pred kojima je publika čekala u redu pod letnjim pljuskom. Film je isto veče bio dostupan i na sajtovima za filmove po narudzbini.

Šta se dogodilo sa Ferarinim filmom i kanskim festivalom? Odgovor je stigao od samog Ferare – festival je odbio da uzme njegov film ukoliko ne unese izmene i izbaci scene koje su ocenjene kao "antisemitske". Za početak, prvu scenu u kojoj vidimo gospođu Devero , ženu šefa međunarodne finansijske institucije, u društvu jevrejskih prijatelja koji joj zahvaljuju na velikodušnoj pomoći Izraelu.

Novinari su više bili pod utiskom scena seksa, koje se za mnoge graniče sa pornografijom. Ferara je velikodušno ispunio ekran golim telima, od kojih je najimpresivnije telo Žerara Depardijea, u glavnoj ulozi pohotnog tipa od moći, koji poput zavisnika konzumira ženska tela. Njegova raskošna paleta grimasa kojima dočarava orgazam doprinosi utisku bestijalnosti lika i sveta u kome se kreće. To je odvuklo pažnju od glavne ideje reditelja - da prikaže lik koji je ostao bez ideala, koji je izgubio san, koji kao da priželjkuje svoj pad prepuštajući se strastima poput zavisnika.

Iako je inspiracija za film bio Stros Kan i njegova žena An Senkler, a neke od scena snimljene u istim dekorima u kojima se odvijala drama, kao što je njujorška svita u kojoj je boravio direktor MMF-a sa ženom nakon što je pušten iz pritvora, reč je o filmu, o autorovom viđenju onoga što se dogodilo. Stros Kan izgleda ne misli tako pošto je podneo tužbu protiv reditelja, nakon što je njegova žena, na sajtu Hafington posta koji uređuje, napisala da "povraća na prljavštinu" govoreći o filmu.

B92: Da li ste očekivali ovakvu reakciju?

Ferara: Advokati su mi rekli da pazim šta govorim. Ja sam umetnik i imam pravo na slobodu govora. Na to imam pravo kao čovek, kao pojedinac. Od toga nikada neću da odustanem zbog bilo koga ili bilo čega. Ovde sam da prikažem film, da pričam o filmu, mrzim što moram da ograničavam naš razgovor. O tome se radi, kapiraš.

Pazolini je više vremena proveo na sudu nego na snimanju...

Ja sam deo tradicije. "Poslednji tango u Parizu"... Spalili su negativ "Poslednjeg tanga u Parizu", možete li to da zamislite? Jedno od najboljih dela italijanske jebene umetnosti, a oni ga spale.

Marlonu Brandu su stavili lisice na ruke. Uhapsili su ga. Dobro je što ne hapse moje glumce. Bertoluči i ostali bili su spremni da idu u zatvor. Bernardo se najviše plašio da mu ne oduzmu pravo glasa.

Pazolini, o kome snimam film, je tip koji je umro na plaži da bi odbranio ličnu slobodu a ja onda treba da isečem film zato što neki šupak kaže da mu se ne sviđa? Ok, ne sviđa ti se, to je tvoj festival , nemoj da ga pustiš. Ne, čoveče, ja sam iznad toga. Da li mi je potrebna sva ova gužva? Da li mi je potrebno da svi budu u jebenim iznajmljenim smokinzima? Sjajne cipele, crveni tepih, klubovi... Da li je to potrebno za film? Nadam se da ne.

Tražili su od vas da isečete neke scene?

Dali su mi listu scena koje žele da izmenim. Rekao sam im: Slušajte, ne možete da idete tamo, to se neće dogoditi. Kad počnete da razmišljate o tome da unesete te izmene više niste reditelj, gotovo je. To mi se desilo u Los Anđelesu. Svojevremeno sam radio filmove na kojima nisam imao "final cut", ali sam u jednom trenutku shvatio da ako ne odlučujete o poslednjoj verziji svog filma niste reditelj. Šta ostaje? Da se prošetate crvenim tepihom, da vi i vaši prijatelji nosite smoking? Forget it man!

Kada sam u početku radio u studiju, za "Warner Borthers", ti tipovi su imali neverovatne ugovore, na šezdeset, sedamdeset strana, u kojima je stajalo da je film u njihovom vlasništvu u medijima koji će tek da budu izmišljeni, na teritorijama...

...koje će tek da budu otkrivene?

Da! Pomislio sam: Vau, to je fantastično, pravim film za medije koji će tek da budu izmišljeni, za teritorije koje će tek da budu otkrivene. Ne znam šta Dominik misli, ali ovaj film će da postoji, Žerarova uloga takođe, i značiće nešto onima koji ga budu gledali. Zar nije zanimljivo da se ova cenzura dogodila u Francuskoj, na Kanskom festivalu koji ustaje u odbranu autora?

Prilično je neobično. Ako na festivalu prikazujete Felinijev "Osam i po", koji svedoči o apsolutnoj slobodi stvaranja i tražite onda od reditelja da izmeni film... Mora da se šalite.

Film se u nekoliko momenata približava dokumentarnom, izgleda kao da kopira stvarnost, zato publika reaguje kao da je ta stvarnost izneverena...

Možete da snimate na istom mestu na kome se nešto dogodilo i da zamislite iste situacije ali hej, to je film. Ne idem da saznam ko je ubio Džesija Džejmsa, baš me briga ko ga je ubio, idem da vidim kaubojski film. U filmu o Pazoliniju ne istražujem njegovo ubistvo.

"Welcome to New York" je film i o Americi, o njenoj moći, o bankama i međunarodnim institucijama...

Reč je o tipu koji radi za Svetsku banku. Šta je Svetska banka? Milijarde dolara, novac, moć... U čemu je snaga američkog dolara? Snaga američkog dolara počiva na vojnoj sili. Sadam Husein ima neki problem? Gde je sad Sadam Husein? Tip iz Libije, stalno je uzimao zlato za naftu, američki dolari nisu vredeli. Šta se s njim desilo?

Glavni lik, koga tumači Depardije, kaže: "Siromašni će uvek da budu siromašni, tu ne može ništa da se uradi."

Ono o čemu je sanjao, što je želeo da postigne svojom inteligencijom, uticajem, da to pretvori u nešto dobro, taj san je za njega gotov, više ne postoji... Kao što kaže, siromaštvo... Toliko su moćni da bi mogli da nahrane čovečanstvo, ali su shvatili da je siromaštvo veliki biznis, nikoga ne zanima da nahrani bilo koga.Na kraju izvlače više para iz Afrike nego što je ikada tamo neko stavio.

Depardije u nekoliko navrata govori direktno u kameru, što pojačava ambivalentnost njegovog lika...

On je sjajan, duhovit, daje sve od sebe. Radio je sa velikim rediteljima i glumcima i to se vidi. Igrao je u 220 filmova, ali u pitanju je i instinkt, gde da ide, da gleda, gde da traži.

Iz njega izlazi strast, kao sinoć kada je govorio o filmu, svim srcem. I tako sve vreme. Prvi dolazi na snimanje, uživa u glumi, do iscrpljenja. Sve što radimo je u slavu filma. Čast je raditi na filmu,čime bismo se inače bavili? Vozili kamion? Kopali rupe? Ovde smo zato što to volimo da radimo, volimo film.