Umro "srpski Rilke", pesnik Petar Pajić

Pišu: D. B. M. - M. M.

Izvor: Novosti.rs

"Jedan od prvih pesnika koga sam video, svakako prvi koga sam upoznao, s njim se družio, razgovarao o poeziji bio je Petar Pajić. To je bilo kada sam došao u valjevsku gimnaziju. Pre nego što sam ga upoznao, nisam verovao da pesnik može biti živ, a oni koji su živi za mene su više živeli u oblacima, nego na zemlji. Od njega sam prvi put čuo za mnoge savremene pesnike. Za sebe je govorio da je najsličniji Rilkeu, nisam ni slutio da ću to zapamtiti, a kamoli da ću te reči posle toliko godina citirati opraštajući se sa njim."

Pesnik i akademik Matija Bećković ovim rečima rastao se od svog velikog prijatelja i kolege po peru.

Pročuo se, pored ostalih dobrih pesama, po sedmodelnoj “Srbiji”, koja je nastajala bezmalo tri decenije i koja se gotovo isto toliko usmeno prenosila. Postala je poznatija od svoga autora, recituju se u kafani i danas stihovi: “Srpskog vođu Karađorđa/ Ubio je drugi vođa/ Mesto gde je bilo klanje/ Srbi zovu Radovanje.”

"Petrov otac Luka bio je pekar i verujem da je to očevo zanimanje bilo presudnije za njegovu dušu, nego Rajner Marija Rilke", kaže Bećković. "Petar Pajić se javio kao dovršen pesnik, pa je teško razlikovati koje je pesme pisao onda, a koje sada. Pa i one njegove najčuvenije stihove: 'Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji!'”

Tokom celog svog stvaralačkog opusa Pajić je negovao zavičajnu i nacionalnu liniju, napisavši neke od najboljih rodoljubivih stihova i pesama u 20. veku. On je, kako su govorili kritičari, čist lirik, koji na najbolji mogući način spaja tradicionalno i moderno, istorijsko, intimno i metafizičko, težeći ka savršenstvu i besprekornom jezičkom izrazu, čistoti i harmoniji.

"Otišao je jedan od bardova srpske poezije", govori potresen književnik Milovan Vitezović. "Družili smo se do zadnjeg momenta. Njegova pesma 'Srbija' je najbolja. Bila je zabranjena, a tačna do bola. I druge su mu pesme odlične, a ona koja obeležava epohu Srba na ovim prostorima je njegova 'Vizantija'. Pajić je bio i pesnik ljubavi. Ostavio je veliko delo iza sebe."

Skoro da nema pesničkog priznanja koje Pajić nije dobio, tako se, na pitanje novinara, koju nagradu još očekuje našalio:

"Nobelovu, naravno!"

Opraštajući se juče od svog prijatelja i kolege, književnik Radovan Beli Marković je zaključio:

"I ponad oblaka biće svoj na svome, veliki pesnik, Petar Pajić... Iz zemlje je i ponikao nebo da dosegne, odavno se to poznalo..."