Spomen ploča Stanislavu Vinaveru

''Ne znam ni jednog autora u srpskoj književnosti koji je toliko slavan, a za koga se toliko malo učinilo. Samo tu i tamo po neki entuzijasta se trudio prethodnih decenija da budu objedinjeni rezultati takvog čudesnog rada'', rekao je Marković.

On je naglasio da je Vinaver učinio da "Švejk bude domaće delo, da Šeherezada bude domaće delo, da Gargantua i Pantagruel budu naši junaci".

"Mnogo toga je on učinio, a mi smo kao generacije učinili malo. Postoji skrivena ideološka zabrana, različite ideologije su se smenjivale na ovom prostoru, ali su sve istrajno i javno činile da Vinaver ne bude prisutan'', smatra ministar.

Marković je primetio da Vinavera neki znaju kao vrsnog pesnika, neki kao antologičara, ''''ali je u pitanju stvaralac koji je utemeljio moderan pristup srpskoj književnosti u periodu između dva rata''.

Na svečanosti je govorio i istoričar književnosti Gojko Tešić, koji je rekao da je ova ulica za njega i dalje prostor ''na kome je bila prizemna kuća - institut duhovne modernosti ne samo srpske kulture već i nešto šire, magična građevina iz koje se isticala evropska modernost''.

Foto: Tanjug

''Ta kuća, čarobna kutija jezika i književne, umetnosti, znanja, kulture, nauke u različitim oblicima, bila je i onaj prostor čestitosti i moralne doslednosti'', dodao je on.

Za Tešića je ulica u kojoj je stanovao Vinaver ''najveći jezički institut, ona neponovljiva jezička magična laboratorija koju bi tek trebalo godinama istraživati''.

Stanislav Vinaver je bio esejista, pesnik, pripovedač, pozorišni kritičar, muzičar, prevodilac. On je bio i dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, a u Drugom je bio zarobljen i odveden u logor.

Nakon povratka iz logora bavio se prevođenjem, jedno vreme je radio i u novinskoj agenciji ''Tanjug'', a imao je i svoju rubriku ''Beogradsko ogledalo''.

Pored prevoda, pisanja eseja i pesama, bavio se i satirom, a njegove najpoznatije parodije su ''Priče koje su izgubile ravnotežu'' iz 1913. godine, ''Varoš zlih volšebnika'' iz 1920. godine, ''Ratni drugovi'' (1939), ''Evropska noć'' (1952) i mnoge druge.

Vinaver je napisao i monografiju pesnika Laze Kostića ''Ponosi i prkosi'', koja je objavljena 1963. godine.