Deset odličnih albuma iz 2009.

Prethodne godine su me naučile da čitaoci kulturnih sadržaja na vebsajtu B92 slabo imaju sluha za to da neko sem njih može da izrazi šta je po njegovom mišljenju bilo najbolje od muzike, filmova i TV serija u jednoj godini. Zato sam ove godine odlučio da „svoje mišljenje“ kamufliram u „svoju preporuku“.

Uostalom, ko bi mi poverovao da je Lily Allen ove godine snimila najbolji album ili da Wolves In The Throne Room moraju da se nađu na svačijem top tenu, kao i da je godišnja lista bez aktuelnog Morrissey-evog albuma odraz nemanja opšte kulture, a ne sluha. I tako... Dakle, prihvatite poređanih deset albuma kao moju sugestiju kojim redom biste mogli da oplemenite svoju muzičku kolekciju. A ako već jeste, čestitam!

10 MELANIE FIONA – The Bridge (Universal Motown)

KO, BRE?!: Dvadesetšestogodišnja Kanađanka poreklom iz Gvajane. Kao mala slušala Whitney i Ronettes. Na ovom albumu sa njom je radio i Salaam Remi, koji je radio produkciju na albumima Amy Winehouse i Nasa.

ŠTO, BRE?!: Debi singl, Give It To Me Right, u kome je semplovana Time Of The Season, The Zombies, verovatno je jedan od najboljih r’n’b singlova ove godine. To znate?! Šarm Melanie Fiona leži u njenom dominatno oldskul pristupu koji je evidentno imao Rona Spectora na umu, sa minimalnim markronsonovskim intervencijama u produkciji, zbog kojih sve vuči kao povratnički album Whitney Houston kome smo se nadali.

09 THE VERY BEST – Warm Heart of Africa (Green Owl)

KO, BRE?!: Esau Mwamwaya je od Madonne neusvojeni pevač sa Malava koji zajedno sa samo-proklamovanim „ghetto-pop“-erima Radioclit (jedan Francuz, jedan Šveđanin) čini m.i.a.-asti world-pop trio The Very Best. Nakon podjednako fenomenalnog prošlogodišnjeg butlega Esau Mwamwaya and Radioclit are The Very Best, ovo je njihov prvi, „pravi“ album.

ŠTO, BRE?!: Najviše zbog toga što world-music i kada je dobar (Tinariwen, Bassekou Kouyate) može da bude... naporan? The Very Best su pitki kao Maxi Priest i blesavi kao Danny Boyleovi filmovi o Indiji, a Radioclit obezbeđuju neophodnu dozu „intelidženta“ koju plesna kritika (voli da) traži u ovakvoj muzici. Međutim, najveća vrlina ovog albuma je Essauov zarazni optimizam, koji je toliko veliki da će Britanija poželeti da sada Malavi nju okupira.

08 OCEANA – Love Supply (Sony)

KO, BRE?!: Iako je svoj debi objavila na etiketi Sony, iako bi u ovom trenutku trebalo da bude prva „s obe strane Atlantika“ , do informacija o Oceani nije lako stići. Ono što znam jeste da je Nemica i da joj je mentor bio niko drugi do Maceo Parker. Aleksandra Kovač ovo, hvalabogu, nije.

ŠTO, BRE?!: Dve reči. Tri, zapravo. Crna. Amy. Winehouse. Fuck! Pet, zapravo. Dobra. Kao. Crna. Amy. Winehouse. Samo zamenite „dobra“ sa „odlična“.

07 MEMORY TAPES – Seek Magic (Sincerely Yours)

KO, BRE?!: Iza ove „one-man-indi-čil-aut-zone“ stoji samo Dayve Hawk, koji je tokom prethodnih godina isporučivao muziku pod pseudonima Memory Casettes i Weird Tapes. Zato Memory Tapes ne treba da vas čudi.

ŠTO, BRE?!: Žanr kome MT pripadaju ima više imena nego predstavnika. Žanr kome MT pripadaju je „žanr“ po kome ćemo (kao) da pamtimo 2009. Žanr kome MT pripadaju logična je posledica maltretiranja indi-življa ultraprecenjenim Animal Collective. Mlađi naraštaji su, očekivano, umesto da uđu dublje u prog-dubioze AC, odlučili da izađu na plažu i đuskaju kao da je Cafe Del Mar i dalje otvoren. Ipak, tmurni oblaci Radiohead povremeno pređu nebom.

06 PRINCE – LotusFlow3r/ MPLSound (NPG)

KO, BRE?!: Od svih Princeovih inkarnacija poslednjih dvadeset godina, ova najviše liči na zlatni period kada je kao seksimadrfakr prašio Peach i Pope.

ŠTO, BRE?!: Svoj na svome, bez želje i ambicije da ikome objašnjava bilo šta, poprilično otpisani, a premalo kambekirani Prince snimio je dvostruki album (treći deo otpada na neku novu šmizlu od koje pokušava da napravi Sheilu E) na kome neočekivano najviše ima dobrih pesama. Produkcija možžžda ne parira aktuelnim trendovima crnog zvuka, ali posle dužeg vremena ništa ne zvuči tako „prinsovski“ kao on sam.

05 BEAR IN HEAVEN – Best Rest Forth Mouth (Hometapes)

KO, BRE?!: Četvorka iz Bruklina. Na izdanjima pre ovoga sa njima je svirao i James Elliott koji je sada u, također odličnim, School Of Seven Bells. Best Rest je njihov drugi album.

ŠTO, BRE?!: Najviše zbog toga što M83 nisu snimili novi album ove godine. Baš kao ni Mars Volta (barem ne dobar!). Ali, ono zbog čega su BIH najzanimljiviji jeste što pokazuju kao bi zvučala mešavina M83 i MV. Ovo je prog-rok u pop formatu potkovan sintisajzerima. Koji konstantno zvuči kao poslednjih par metara trke. U isto vreme, pesme poput Causal Goodbye na čudan način podsećaju na My Bloody Valentine, što je uvek plus.

04 MICACHU – Jewellery (Rough Trade)

KO, BRE?!: Njeno pravo ime je Mica Levi. Ima samo 22 godine. Karijeru je počela kao grajm emsijica, a među svoje prijatelje ubraja Jack Penatea, Kwesa i Toddla T-ija. Iako njeno prvo izdanje, tzv mikstejp Filthy Friends zvuči kao Mike Skinner izmučen drogama i menstruacijom, Micachu sa The Shapes ćete pre pronaći u odeljku sa Captain Beefhartom i P.J. Harvey.

ŠTO, BRE?!: M.I.A. nije objavila novi album ove godine. A Micachu ima ozbiljnu nameru da podmiri i hip-hip-hopere kojima nije bitan samo „bling!“, ali sa druge strane ona svoju estetiku gradi na istoj produkciji i istim instrumentima kojima su to radile i grl-rokerke Huggy Bear. Pri tome, njen lažno-ravnodušni glas odaje demoralisani entuzijazam „generacije 2009“ koja ima snažnu potrebu da promeni svet, ali ponuda mesta na kojima se to može početi je tolika da obeshrabruje samu misiju. Zbog svega toga možda je gotivnije vratiti se u svoju sobu i samo zalupiti vrata. I slušati Micachu.

03 ONEIDA – Rated R (Brah)

KO, BRE?!: Trio iz Bruklina koji postoji već 12 godina, verovali ili ne! Ukoliko njihov zvuk opišete kao „hard rok kako bi ga Sun Ra odsvirao“ nećete mnogo pogrešiti.

ŠTO, BRE?!: Trostruki album, dva sata muzike. Svi mogući muzički stilovi poznati čoveku. Ili životinji. Još od Butthole Surfers nije bilo benda koji se sa ovoliko humora i talenta odnosio prema nojz nasleđu i mogućnosti da se isti prearanžira u bilo šta, makar to bilo nalik i Hawkwind. Uz sve to Oneida demonstrira energiju od koje bi Jug Srbije mogao da živi mesec dana.

02 WILLIE ISZ – Georgiavania (Lex) (na fotografiji)

KO, BRE?!: Khujo iz Goodie Mobb (a Goodie Mob su vam „Outkast za koje možda niste čuli“) i Jneiro Jarel, lider meni malo poznatih sajko-hop bendova Dr Who Dat i Shape Of Broad Minds. Ako vam sve izgleda kao Gnarls Barkley za drugu dekadu trećeg milenijuma, to je zato što sve i jeste Gnarls Barkley za 2D/3M.

ŠTO, BRE?!: Jeste mračno, ali je zabavno. Masno je i fanki, uz dozu blesavosti, pre nego melodičnosti, na koju su nas hip hop Južnjaci već navikli. Idejno, Jaylib i MF Doom (osim ako to ne beše jedno te isto) manje su uzor nego Kool Keith, recimo. Georgiavania (Georgia + Pennsylvania) ima preteću, post-apokaliptičnu atmosferu koja svakako „leže“ posle bilo kog od poslednjih albuma Radiohead. Probajte.

01 MUSIC GO MUSIC – Expressions (Secretly Canadian)

KO, BRE?!: Pitchfork otkriva da se iza džejmsbondovsko-detmetalskih pseudonima (Gala Bell, Kamer Maza, TORG) kriju zapravo članovi los anđeleskog art-folk-roka Bodies Of Water, a ovom triju povremeno pomažu i muzičari iz Beachwood Sparks i Chapin Sisters. Ako znate kako BOW zvuče, onda su vam MGM još neverovatniji.

ŠTO, BRE?!: Expressions je kompilacija tri tvelvinčera objavljena krajem prošle i početkom ove godine. Ali, ta informacija nimalo ne kvari osećaj kompaktnosti ponuđenog materijala. Ako, krišom ili na sva zvona, volite ABBA-u, Blondie, St Etienne, ako maštate o tome kako bi Camera Obscura zvučala kada bi ih producirao Trevor Horn, ako plešete, a plakali bi... Svaka hebena pesma, od devet koliko ih ovde ima, je hit.