Šepardova lovačka družina

Radnja filma „The Hunting Party“ je naizgled zasnovana na dugotrajnoj i bezuspešnoj potrazi za Ratkom Mladićem, mada bi zapravo moglo biti reč o bilo kom ratnom zločincu (iz bogatog svetskog asortimana) koga uporno traže SAD, NATO, Ujedinjene nacije, CIA i mnoge druge organizacije od čijih se imena može napraviti zvučan akronim. U filmu se naravno postavlja pitanje da li zaista žele da ga pronađu.

Ričard Gir (Richard Gere) igra tv reportera Hanta naviknutog na izveštavanje iz ratnih zona Perua, Somalije, El Salvadora i ostalih krajeva sveta. Terens Hauard (Terrence Howard) je njegov kolega Dak, kamerman, brat po visini adrenalina i verni prijatelj koji je spreman da se izloži opasnosti kad god Gir kaže "we’re gonna shoot something“. Pored ova dva suprotstavljena novinara, u filmu se izdvajaju i šarolike sporedne uloge od kojih su mnoge zasnovane na stvarnim ličnostima. Za takve likove obezbeđeno je i pravo okruženje. Sarajevo, okolne planine i pejzaži u sred nedođije čine da Bosna i dalje izgleda veoma zastrašujuće.

U takvoj sredini se Hant i Dak slučajno sreću pet godina nakon poslednje zajedničke saradnje. Dak je u međuvremenu dobio udoban posao u Njujorku, a Hant je postao novinar spreman da ponudi priču onome ko za nju najviše ponudi. Međutim, ovoga puta saopštava Daku (zarad dobrih ratnih starih vremena) da je na tragu ekskluzivne vesti. Hant zna gde se krije ratni zločinac poznat kao Foks. Ovde se postavlja pitanje da li reditelj samo pravi uobičajenu asocijaciju na lisicu, ili moža na neku krupniju zverku imajući u vidu ime Američke televizije čija su „objektivnost“ i „antiratni“ stav dobro pokazani u dokumentarnom filmu “Outfoxed Rupert Murdoch's War on Journalism”. Hant, Dak i još jedan mladi novinar koga tumači Džesi Ajznberg (Jesse Eisenberg) odlučuju da krenu u pohod na Foksa.

U trenutku kada skreću na planinski put u ukradenom vozilu i priča sinhronizovano skreće sa nekog svog puta pravo u provaliju osvetničke melodrame. Hant više ne želi da intervjuiše ratnog zločinca, već da mu se osveti za ubistvo njegove trudne devojke. Muzika u maniru Bond filmova (zašto ne „Nemoguće misije“? da li je ova kojim slučajem moguća?) je u skladu sa njihovim uživljavanjem u ulogu CIA agenata, ali oni neuspešnih, jer njihova potraga služi samo da upozori Foksa da ga neko traži. Uostalom, ako mu se neko samo približi, „ni sam Bog mu ne može pomoći.“

Pored ove, "The Hunting party“ je ispunjen i drugim dramatičnim rečenicima uobičajenim za američke filmove ovakvog tipa, tako da samo preostaje da se nadamo da su sve iskorišćene u trejleru filma. "Putting lives in danger is actuall living, the rest is television.“ "The Hunting party“ je negde između.

Ako pretpostavimo da holivudski filmovi i dalje imaju neku plemenitu svrhu osim one (za producente najplementije) da zarade milione na bioskopskim blagajnima, postavlja se pitanje čemu ovaj film, zašto baš sada i da li ćemo ga gledati. Svakako ima aktuelnijih političkih tema sa ovog podneblja i svakako nam je u drugim, nekim malo kulturnijim i fair play sferama krenulo na bolje.

Jedna mogućnost bi bila da je Holivud prosto zakasnio, ali setimo se da oni sebi retko priušte takve greške. S druge strane, možda je reč o nekoj novoj metodi nama nepoznate psihologije, koja treba da pokaže svetu šta nas to drži podalje od njega. Ako je tako, onda je ovaj film predstavnik predkosovskog ciklusa. Da li nas i u kinematografiji uskoro očekuje kosovski?