EL Džejms: Pedeset nijansi - SIVA

Nedavno se izdavačka kuća Laguna pohvalila svojim novim izdanjem, erotskim romanom EL Džejms, Pedeset nijansi - SIVA. Međutim, problem je u tome što se ovim romanom ne treba hvaliti, nego ga se, naprotiv, treba stideti.

Proglašen za najčitaniju knjigu milionskog tiraža u svetu, roman Pedeset nijansi - SIVA vrlo brzo je dospeo u naše knjižare. Ne zna se da li je ta brzina uzrok tako očajnog srpskog prevoda ili ne, ali reći “izuzetno” i “vrlo sam zadovoljan” svakako ne ide uz jedan erotski roman. Naravno, pošto je izazvao takvu senzaciju ova netalentovana gospođa (teško bi bilo nazvati je spisateljicom) napisala je još dva slična romana Pedeset nijansi - MRAČNIJE i Pedeset nijansi - OSLOBOĐENI.

Erotska književnost razvila se još u antici, a ima je i u Bilbliji (“Pesma nad pesmama”). Odlikuju je teme čulne ljubavi i detaljni opisi telesnog opštenja. Za razliku od pornografije, erotska književnost ima jasnu temu, razvijenu fabulu i jake karaktere. Bokačov Dekameron, Petronijev Satirikon, Rableov Gargantua i Pantagruel i pored njih Pedeset nijansi – SIVA EL Džejms? Nikako. Za razliku od dela Džejmsove, ostala dela su književnost, dok je njeno samo neuspeli pokušaj.

Pošto je roman zabranjen u nekoliko država i javnih biblioteka i privukao toliku pažnju, čitalac bi možda očekivao „nešto novo nešto divlje“. Međutim, ovde nema ničeg ni novog ni divljeg. Ovo je jedan ljubavni roman u stilu Danijele Stil i sličnih spisateljica. Šta reći kada glavna junakinja, inače studentkinja književnosti, naziva klasičnom književnošću sestre Bronte i Tomasa Hardija. Dakle, ljubavni roman ala XVII, XVIII i XIX vek sa ponekom seksualnom scenom opisanom pridevima „izuzetan“, „opčinjen“ i slično. Deskripcija „ljubavnog“ čina data je književno i površno i jednostavno ne valja. Scene su verovatno slične fantaziji američkih tinejdžerki, pošto je glavni junak plavokosi bogataš, naravno sa tužnom pričom iz detinjstva, sam vozi avion, jedri i svašta nešto, nekima super, mnogima potpuno bez veze. E, pa takav lik je sado-mazo perverznjak, a u stvari uopšte ništa tu nije mnogo perverzno, već je zapravo neuverljivo; toliko neuverljivo da se ni malo ne uzbudite dok čitate već doživite ono što se žargonski naziva „transfer blama“.

Ipak, najsmešnije je što gospođa Džejms pokušava da koketira sa nekim drugim književnim i umetničkim delima. Tako je, na primer, porede sa Sumrak sagom Stefani Majer, i to zbog trilogije (što je „izuzetno“ smešna konstatacija) i zbog seksulane napetosti između junaka. Jedina veza koja bi tu mogla da stoji jeste ta što su obe trilogije prepune klišea i odraz su netalenta njihovih autora. Isto tako, vrlo nevešto pravi paralele sa Tesom od D'Ubervilovih Tomasa Hardija, stavljajući svoju junakinju u položaj Tese, a njenog junaka u kožu i Aleka i Ejdžela. Očigledna je i intertekstualna veza pesme Simon and Garfunkel "Mrs Robinson" sa junakinjom Gospodjom Robinson, učiteljicom seksualnih veština koja je bila u vezi sa mlađim muškarcem kao u pesmi. Vidi se da bi autorka volela da napravi jedno književno delo, ali jednostavno nema dara. Književnost nije samo uzeti motiv i strpati ga u svoje delo, treba znati šta raditi sa njim, a E.L. Džejms to ne zna.

Svetske knjižare prepune su ovakvog smeća i što je najpotresnije ljudi to čitaju. Evo jednog iskrenog saveta: ako hoćete da se uzbudite bolje pogledajte neki pornić, a ako hoćete da čitate, vaš izbor svakako ne treba da bude Pedeset nijansi – SIVA.