Prometej 3D - ko čeka dočeka/izvisi?

Na početku bih hteo da vam kažem nešto važno, u “Dart Vejder je Lukov otac” stilu, ali svečano obećavam da ću pokušati da izbegnem sve moguće spojlere. Dakle…

Dvadeset petog maja 1979. godine svet je upoznao “Osmog putnika”, što je naš prevod naziva filma “Alien”. Svima je odmah bilo jasno – reditelj Ridli Skot (Ridley Scott) pomerio je granice naučno-fantastičnog žanra. Meni to nije bilo jasno baš tada, jer sam rođen nepunu deceniju kasnije, ali i moja generacija je imala svoju fazu upoznavanja sa ovim filmom kroz brojna reprizna prikazivanja na raznim televizijskim kanalima tokom devedesetih.

Više od tri decenije kasnije i nekoliko uspešnih i manje uspešnih izleta u druge žanrove, reditelj Skot najavio je povratak korenima, otkrivajući detalje o snimanju filma koji je trebalo da bude prednastavak “Osmom putniku”. Rezultat pod nazivom “Prometej 3D” (Prometheus) ovih dana stiže u bioskope širom sveta sa etiketom “Najočekivaniji film godine”.

Ukratko, dvoje naučnika, Šo i Halovej, naišli su na brojne piktograme širom naše planete koji upućuju na istu lokaciju u dalekom svemiru. Ubedili su kompaniju „Vejland industris“ da finansira misiju i decembra 2093. godine stižu na udaljenu planetu na kojoj očekuju da će pronaći Graditelje (lepši naziv za vanzemaljce), one koji su stvorili ljude i svet koji mi poznajemo.

Osim pitanja kao što su “Ko nas je stvorio?”, “Odakle potičemo?” i sličnih, na ovom mestu umesnije je pitati da li je “Prometej 3D” istinit, originalan i snažan, kao što tvrdi Skot. Ako ovo “istinit” ostavimo vama na tumačenje, pozabavićemo se originalnošću i snagom filma.

Koliko je “Osmi putnik” pomerio granice žanra, toliko “Prometej”, nažalost, ostaje u tim istim granicama. Teško je ne praviti poređenja kada i sam reditelj priznaje da se ovaj film oslanja na svog starijeg brata, iako je tokom snimanja izmakao kontroli. Još je teže ne praviti poređenja ukoliko ponovo odgledate “Osmog putnika” nekoliko sati pre “Prometeja”. (Moja greška.)

Već od prve scene postaje jasno da, iako je sniman 3D kamerama, treća dimenzija u ovom filmu ne znači ama baš ništa. Vizuelno sveden gde treba, ali i raskošan baš tamo gde očekujete kreacije izvanzemaljskog, siv i uglavnom mračan “Prometej” suštinski ne nudi mnogo noviteta.

Iako je Skot napominjao da ponovo želi da nas zaplaši, to mu polazi za rukom u svega nekoliko scena. Umesto atmosfere koja bi proizvela istinsko osećanje straha, tek je nekoliko delova filma koji će vas zastrašiti na kratko. Nedostaje onih dobro tempiranih tišina od nekoliko minuta, na trenutke čak izostaje i, inače odlična, muzika. Čak i deo akcionih scena, ukoliko traju duže od dva, tri minuta, gubi na svojoj snazi.



Priznanje se ipak mora odati kreacijama sa druge planete, toliko životnim i stvarnim, sočnim i opasnim da će vas na trenutke zaista pomeriti sa sedišta. Uz nekoliko preterivanja one će ostati jedan od najuzbudljivijih delova filma.

Što se snage “Prometeja” tiče, kada je već nema u strahu i akciji, onda bi valjalo da likovi iznesu celu priču do kraja. Ali i tu se Skot vodio prilično velikim brojem klišea. Naučnica koja uvek želi da ide do kraja, ne odustajući od svoje vere ali ni od nauke, njen glavni saradnik i partner koji je zadužen za malo zabave u naučnom svetu, predstavnica velike korporacije koja finansira ekspediciju i vodi računa samo o novcu i sigurnosti i jedan android koji, gle čuda, pati za tim što nije ljudsko biće. Ostali likovi manje-više služe da svojim smrtima doprinesu akciji i upotpune trajanje filma.

Foto: Beta/AP

Numi Rapas sasvim pristojno tumači lik naučnice Šo, ali ništa više od toga. Logan Maršal Grin u ulozi njenog partnera ne daje ništa upečatljivo. Šarliz Teron je (već viđeno) hladna i odlično robotizovana Vikers, predstavnica korporacije, sušta suprotnost androidu Dejvidu kojeg maestralno tumači Majkl Fasbender. Upravo on krade maltene sve scene u kojima se pojavljuje, izazivajući istovremeno iskreno divljene i želju da ga s vremena na vreme šutnete u bilo koji deo robotizovanog tela.

U čemu je onda snaga filma, pa je on najočekivanije ostvarenje godine? Ako zanemarimo brojne filmofile koji su sa radošću dočekali vest o filmu, njegova snaga je verovatno u tome što je imao neverovatno agresivnu promotivnu kampanju. Poslednjih meseci svakodnevno smo bili bombardovani sa još jednim insertom iz filma, još jednom sekvencom priče o nekom od junaka, još jednim pojavljivanjem reditelja da nam ispriča šta je sve radio proteklih godinu dana.

O tome delimično govori i podatak da je američkim novinarima “preporučeno” da ne pišu recenzije pre nego što film 8. juna stigne u tamnošnje bioskope, a i stranica na Vikipediji strogo je kontrolisana. Međutim, nekoliko kritičara već se oglasilo, pa više mišljenja možete pročitati OVDE.

Sve u svemu, da će film biti veliki letnji hit – hoće. Da je bolji od većine novijih filmova istog žanra – jeste. Da li će ostati upamćen kao jedan od boljih ostvarenja sedme umetnosti? Teško, ali videćemo. Uzmite u obzir i činjenicu da Skotov “Istrebljivač” (da, to je naš prevod za “Blade Runner”) nije baš lepo "dočekan" odmah nakon premijere. Tek se kasnije izborio za kultni status koji sada uživa.

I da, naravno da je ostavljeno dovoljno prostora za nastavak filma. Zar ste sumnjali u to?