Web vodič - Grčka

Pošto je otkrila haos, dramu, tragediju i demokratiju dok je većina nacija odlazila na spavanje s prvim sumrakom, Grčka danas može da se pohvali neprevaziđenim nasleđem. Ali ne očekujte da vaš put u Grčku bude samo trezveno izučavanje drevnih društava – grčka naklonost prema dobrom zezanju datira još od Dionisa.

Od zagušljive Atine do zaslepljujuće blještavih ostrva, fragmenti drevnog sveta samo se nižu – pupak sveta Delfi, bezbroj ornamentisanih stubova na svetom ostrvu Delos, freske u Minosovoj palati na Kritu, pa čak, vrlo moguće, ostaci Atlantide kod Santorinija.

Grci čvrsto neguju tradiciju, ali to ne znači da ne znaju da se dobro zabavljaju. Jako sunce i kristalno čisto more čini Grčku perfektnim mestom za opuštanje. Bilo da večerate i taverni pokraj plaže, srkućete kafu u senci neke od plateia ili ludujete u klubu do jutra, sve su šanse da su vas bogovi već obuzeli.

Opšti podaci

Puno ime države: Helenska republika
Površina: 131,940 km2
Broj stanovnika: 10.66 miliona
Glavni grad: Atina
Stanovništvo: Vlada ne priznaje ni jedan drugi entitet osim grčkog. Ipak, jedan deo stanovništva čine pripadnici drugih nacija.
Jezik: grčki
Religije: 98% Grčka pravoslavna, 1.3% Islam, 0.7% ostale
Vlada: parlamentarna republika
Šef države: Predsednik Karolos Papoulias
Šef vlade: Premijer Kostas Karamanlis

GDP: US$203.3 milijarde
GDP per capita: US$19,100
Inflacija: 4%
Glavne privredne grane: Turizam, brodski transport, prerada hrane i duvana, tekstilna, hemijska, metalni proizvodi, rudarstvo, i naftni proizvodi
Glavni trgovinski partneri: Nemačka, Italija, Francuska, Velika Britanija, SAD
Članica EU: Da

Vize: Građanima i Srbije i Crne Gore potrebna je Šengenska viza za ulazak u Grčku. Građani Australije, Kanade, Kipra, članica EU, Evropskih kneževina Monako i San Marino, Islanda, Izraela, Japana, Malte, Novog Zelanda, Norveške, Švajcarske, SAD i većine država Južne Amerike mogu u Grčkoj bez vize da provedu do tri meseca. Građani najvećeg broja ostalih država mogu u Grčkoj bez vize da provedu do dva meseca. Grčka će odbiti ulazak svakome iz čijeg pasoša se može videti da je nakon 1983. bio na Severnom Kipru.
Zdravstveni rizici: opekotine od jakog sunca, (potvrda o vakcinaciji od žute groznice neophodna je za sve putnike starije od 6 meseci koji dolaze iz zaraženih područja)
Pozivni broj : GMT/UTC +2 (istočnoevropsko vreme)
Pozivni broj: 30
Struja: 220V ,50 Hz

Kada otići

Najbolji period je od Uskrsa do sredine juna – plaže i drevne iskopine tada u glavnom nisu krcate turistima; javni transport funkcioniše kao i u punoj sezoni; a smeštaj je jeftiniji i lakše ga je naći nego od sredine juna do kraja avgusta kada traje pun sezona. Odličan period nastupa od kraja avgusta do sredine oktobra, kada sezona jenjava. Osim u velikim gradovima, zimi je prilično mrtvo jer je od sredine oktobra do početka aprila najveći deo turističke infrastrukture u hibernaciji. I to se međutim lagano menja na većini turističkih ostrva gde poneki restorani, hoteli i barovi počinju da rade preko cele godine.

Događaji

Tokom godine u Grčkoj se festivali i manifestacije nižu jedan za drugim. Neki su religijski, drugi kulturni, a ostali samo izgovor za dobar povod. Gynaikratia 8. januara je glavni dan za zamenu uloga u selima u severnoj Grčkoj. Žene taj dan provode u nekoj od kafeneia (kafića) i drugim socijalnim centrima gde se obično okupljaju muškarci, dok muškarci ostaju kod kuće i obavljaju kućne poslove. Grčka sezona karnivala je u februaru i martu i traje do posta. Uskrs je najznačajniji praznik u Grčkoj, i tada se pale sveće, organizuju gozbe i vatromet. Naglasak je na Uskrsnuću, a ne na Raspeću, tako da je to veseo praznik. Po čitavoj Grčkoj ima brojnih festivala, od kojih je najpoznatiji Helenski festival (od sredine juna do kraja septembra), tokom kojeg se u drevnim amfiteatrima organizuju dramske i muzičke predstave.

Državni praznici
1 januar – Nova godina
6 januar – Bogojavljanje
februar – prva nedelja uskršnjeg posta
25 mart – Dan nezavisnosti Grčke
mart/april - (Pravoslavni) Uskrs
1 maj – Prolećni festival/Dan rada
15 avgust – Velika Gospojina
28 oktobar – Dan Ne
25 decembar - Božić
26 decembar – Dan Svetog Stefana

Cene i troškovi

Valuta: Euro
Snek s nogu: €5-15
Ručak u restoranu: €15-30
Skuplji restoran: €30-40
Deluxe: €40+

Smeštaj

Youth Hosteli i jeftiniji hoteli: €20-80
Hoteli srednje klase: €80-200
Visoka kategorija: €200-450
Deluxe: €450+

Grčka nije više džabe destinacija. Najniži mogući budžet bio bi 40 eura dnevno. U tom slučaju ćete morati da putujete auto stopom, spavate u hostelima ili u kampovima, da se držite podalje od barova, samo povremeno ponešto pojedete u restoranu i ponekad uzmete feribot. Planirajte najmanje 80 eura dnevno ako nameravate da imate sopstvenu sobu, da se regularno hranite napolju i da vidite sve zanimljivosti. Ako želite pravi odmor – udobne sobe i dobre restorane sve vreme – biće vam potrebno i do 120 eura dnevno. Cene hotela drastično variraju u zavisnosti od sezone – ako putujete izvan pune sezone možete uštedeti i do 30% (od sredine juna do kraja avgusta).

Sve bolje prodavnice, restorani i hoteli primaju kreditne kartice. Visa, MasterCard (Access) i Eurocard su najrasprostranjenije. Većina banaka ima ATM bankomate odakle možete da dižete keš.

Servis u restoranima je uključen u cenu, ali je običaj da se ostavi manji bakšiš; obično je dovoljno da zaokružite račun. Slično je i za vožnju taksijem.

ATRAKCIJE

Atina

Natopljena mitologijom, Atina je prijatan grad prepun kafića s baštama, pešačkih ulica, parkova, i urbanih ekscentrika. Ako uđete u atinski način razmišljanja, možda čak nećete ni primetiti sloj nefos-a (smoga) iznad glave.

Današnji turisti treba da zahvale drevnim Atinjanima što su sve atrakcije lako dostupne. Stara Atina bila je minijaturna u odnosu na današnju modernu metropolu, što znači da su sve zanimljivosti drevne Atine na pešačkoj distanci.

Krit

Pun homerske istorije i kulture, namirisan divljom mirođijom i bosiljkom, Krit dočekuje i oduševljava posetioce svojim bogatstvom mitova, legendama i istorijom, predivnim i dramatičnim pejzažima, i neobičnim spojem prošlosti i sadašnjosti.

Krit je kolevka Minojske civilizacije, jedne najstarijih i najfascinantnijih u Evropi. U glavnom gradu, Iraklionu, ima sjajnih muzeja koji vas mogu naučiti više o istoriji ovog ostrva. Obavezno posetite i drevni minojski grad Knossos. Hania ima predivan venecijanski kvart.

Dodekaneska ostrva

Bele kućice, plavo nebo, maslinjaci, smokve, azurno Egejsko more... to su Dodekaneska ostrva. Na ovoj raznolikoj grupi ostrva iskusićete tradicionalni način života bez turističkih zanimacija.

Ova grupa ostrva nalazi se na krajnjem istoku Egejskog mora, gde drevna istorija iskrsava na svakom koraku. Idite sa ostrva na ostrvo, ili se jednostavno smestite u neki bar i posmatrajte okruženje.

Jonska ostrva

Popustite iskušenju i predajte se privlačnosti idiličnih Jonskih ostrva - Krf, Paksi, Lefkada, Kefalonia, Itaka, Zakintos i Kitira – imaćete mnogo više vegetacije nego da ste otišli na ona gola egejska ostrva, da ne pominjemo karakterističan venecijanski stil.

Svako od ostrva ima svoju karakterističnu kulturu i kuhinju, kao i različit stepen evropskog i britanskog uticaja. Njihov sveprisutni šarm čine manastiri na planinskim liticama, venecijanski zvonici, netaknuta sela, drevni maslinjaci, čuvena vina, plaže s belim peskom i more boje neba.

Meteora

Manastiri na Meteorama predstavljaju jednu od najzanimljivijih atrakcija u unutrašnjosti Grčke. Sagrađeni su na vrhovima gigantskih šiljaka od meke stene, a najraniji monasi su se u manastire peli uz pomoć pokretnih merdevina. Kasnije se upotrebljavao čekrk kako bi monasi mogli da se popnu u mreži, i taj metod se koristio do 1920ih.

Manastiri su za monahe bili mirno utočište od sve žešćeg krvoprolića tokom pada Vizantijske imperije krajem 14. veka.

Na pitanje zabrinutih posetilaca koliko često su se užad menjala, obično se dobija sledeći odgovor: 'Kada Gospod dozvoli da puknu'. Danas se do manastira stiže stepenicama uklesanim u stenu, a mreže se koriste samo za dopremanje namirnica.

Severoistočna Egejska ostrva

Severoistočnu grupaciju čini sedam glavnih ostrva: Samos, Hios, Ikaria, Lesbos, Limnos, Samotraki i Tasos. Prilično su udaljeni jedni od drugih tako da obilaženje susednih ostrva nije tako jednostavno kao kod Kiklada i Dodekaniskih ostrva. Većina ovih ostrva su velika po površini i svako ima svoje osobenosti. Samos, rodno mesto Pitagore, obiluje vegetacijom i planinama okruženim brdima s borovom, javorovom i hrastovom šumom. Jajoliko ostrvo Samotraki obiluje prirodnim lepotama, a među najlepšim je planinski vrh Fengari koji dominira hrastovim i platanovim proplancima i gustim šumama maslinjaka.

Peloponez

Južno grčko poluostrvo ima bogatu istoriju i raznoliku prirodu. Na njegovom severoistočnom deu spakovani su drevni gradovi Epidaurus, Korint i Mikena. Vizantijski grad Mistras izgrađen je na liticama planine Tajgetos, a njegove vijugave uličice i stepenice vode do napuštenih palata i crkava punih fresaka.

Ako krenete južnije, naićićete na Mani, područje golih planina iz kojih štrči tek poneki kameni toranj. Ne propustite ni drevnu Olimpiju i predivni srednjevekovni grad Monemvasia.

Ostrva Saronskog zaliva

Pet ostrva Saronskog zaliva najbliži su Atini, a Salamis bukvalno predstavlja predgrađe prestonice. Egina, Hidra, Spetses i Poros se neverovatno razlikuju po arhitekturi i terenu, ali zato tamo odlazi ogroman broj turista i prilično su skupa. Hidra, nekadašnje sastajalište umetnika, pisaca i lepih ljudi, sada vrvi od turista. Motorna vozila, uključujući mopede, nisu dozvoljena na ostrvu: samo magarci.

Sporadi

Ovaj severni planinski arhipelag, pokriven borovom šumom, ima četiri nastanjena ostrva: Skijatos, Skopelos, Alonisos i Skiros. Skijatos privlači turiste svojim odličnim plažama i dobrim noćnim životom; ako vas zanima nešto drugo, verovatno se nećete zadržati predugo.

Skopelos je manje komercijalizovan od Skijatosa, ali mu se opasno približava. Ima nekoliko prelepih osamljenih plaža, koje su u glavnom šljunkovite. Alonisos je još uvek prilično tiho ostrvo, delom zato što je zbog stenovitog terena nemoguće sagraditi aerodrom. More oko Alonisosa je proglašeno nacionalnim morskim parkom, i najčistije je u Egejskom moru. Svaka kuća ima septičku jamu tako da ni malo otpada ne odlazi u more. Skiros je manje razvijen od prethodna tri, i više privlači pozere nego paket aranžman turiste.

Po neutabanim stazama

Gavdos

Zabačeno u Libijskom moru južno od Krita, ostrvo Gavdos je najjužnija tačka Evrope. Prema predanju, upravo je na ovom ostrvu nimfa Kalipso zarobila Odiseja koji se vraćao iz Trojanskog rata. Ostrvo ima tri mala sela i prijatne plaže, i perfektno je mesto za one koji žude za izolacijom.

Mali Kikladi

Mali Kikladi su u antičkom periodu bili gusto naseljeni, što se zaključuje na osnovu velikog broja pronađenih grobova, ali danas tu živi samo mali broj čobana. Ipak sve veći, mada i dalje mali broj turista dolazi na njihove netaknute plaže.

Santorini (Thira)

Santorini mnogi smatraju najspektakularnijim grčkim ostrvom. Hiljade ljudi tu dolazi da divi krateru napunjenom morskom vodom, što je posledica verovatno najjače vulkanske erupcije na svetu. Gradićima dominiraju plave kupole, blješteće beli zidovi kuća i plaže s crnim peskom.

Pojedini smatraju da je erupcija kojom je stvoreno grotlo bila uzrok nestanka Atlantide. Žestoka vulkanska aktivnost tokom istorije ovog ostrva ostavila je traga svuda – crne plaže, kuće uništene zemljotresima i ogromne stene od lave koje štrče iz mora. Vulkan se relativno smirio u proteklih nekoliko decenija, ali prilično često ima manjih potresa i stručnjaci veruju da bi do erupcije moglo doći svakog trenutka. Za ljubitelje neočekivanog i dramatičnog ne postoji bolje mesto.

Da biste dobili bolji pregled neobične istorije ovog ostrva, svratite u muzej Megaron Gyzi u Firi gde ćete videti fascinantne fotografije grada pre i posle razornog zemljotresa iz 1956. U Muzeju preistorijske Tire videćete impresivne predmete iz drevnog grada Akrotiri, koji je uništen u erupciji vulkana 1650. godine stare ere. Obratite pažnju i na zlatnu figuru kozoroga, koja je 1999. godine pronađena gotovo netaknuta, a datira iz 17. veka stare ere.

Mani

Sive stenovite planine, mestimično prekrivene zelenim žbunjem, karakteristične su za oblast Mani u unutrašnjosti Peloponeza. Stanovnici Manija tvrde da su direktni potomci Spartanaca, neobuzdanih ratnika koji su izabrali da se povuku u planine pre nego da služe stranim vladarima.

Do sticanja nezavisnosti, Manioti su živeli u klanovima na čijem čelu je bio šef klana. Kako obradive zemlje ima malo, krvna osveta je bila način života, pa su porodice dizale kule u koje su se sklanjale. Do današnjeg dana, Grci na Maniote gledaju kao na žestoko nezavisne ljude, rojaliste i desničare.

Aktivnosti

Da bi se antički predmeti koji se nalaze na dnu mora zaštitili od kradljivaca, ronjenje je zabranjeno osim u okviru škole za ronioce kojih ima na svakom koraku. Skijanje na vodi je na pojedinim ostrvima vrlo popularno. Uprkos zgražanju bekpekera, krstarenje jahtonm je najbolji način da vidite grčka ostrva – ništa nije bolje od jedrilice na otvorenom moru i slobode da odete na najudaljenija i nenaseljena ostrva.

Okruženje

Poluostrvo kopnene Grčke okruženo je sa više od 1400 ostrva, od kojih je 169 naseljeno. Ostrva su podeljena u šest grupa: Kiklade, Jonska ostrva, Dodekaneska ostrva na severozapadu Egejskog mora, Sporade i ostrva Saronskog zaliva. Dva najveća ostrva, Krit i Evia, ne pripadaju nijednoj grupi. Otprilike četiri petine Grčke čine planine, i najveći deo zemlje leži na preko 1500m nadmorske visine. Epir i Makedonija na severu Grčke još uvek obiluju šumom, ali koze koje jedu sve oko sebe, seča šuma i šumski požari prilično su opustošili ostatak zemlje.

Grčka može da se pohvali spektakularnim bogatstvom flore – preko 6000 vrsta, od kojih pojedine ne žive nigde drugde, uključujući više od 100 vrsta orhideje. Peloponez i planine na Kritu u proleće eksplodiraju divljim cvećem, među kojima su šafran, berberine, perunike, bulke, ljiljani i ciklame. I začinske biljke rastu po čitavoj Grčkoj – raširite nozdrve i sledite svoj njuh i naći ćete se do kolena u origanu, bosiljku i timijanu.

Grci se listom bave lovom i pecanjem, što je u pojedinim oblastima ozbiljno ugrozilo riblja i ptičija staništa.

Posmatranje delfina koji prate brodove jedno je od zadovoljstava koja idu uz vožnju brodom s ostrva na ostrvo. A more oko Zakintosa i Kefalonije je stanište poslednje velike kolonije morskih kornjača u Evropi. Tek rođene kornjače koje se izlegu na peščanim plažama moraju da se izbore ne samo sa prirodnim preprekama dok ne stignu u more, već rizikuju i da ih zgazi auto, ili da zalutaju u diskoteku ili na žurku na plaži. Sredozemna medvedica je najređa od svih vrsta foka i jedna je od šest najugroženijih sisara na svetu. Njihov broj u poslednjih 100 godina drastično je pao i danas ih ima samo 400, od čega polovina živi u Grčkoj.

Grčka se nalazi na najjužnijem delu Balkanskog poluostrva na jugoistoku Evrope. Na severu se graniči sa Albanijom, Bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom, i Bugarskom, a na istoku sa Turskom.

Kako stići

Avion je najbrži, najlakši i najjeftiniji način da do Grčke stignete iz Severne Evrope. Štaviše, regularni prevoznici se toliko bore za putnike da su im cene dovoljno niske da se nećete ni potruditi da potražite čarter. Putovanje iz Severne Evrope do Grčke kopnom (autobusom ili vozom) je bukvalno stvar prošlosti. I preskupo je, a i gotovo uvek problematično.

Ako nameravate da do Grčke dođete brodom, uzmite neki od feribota koji povezuju Patras i Ankonu, Brindizi, Bari, Trst i Veneciju, i koji na toj liniji staju ili na Krfu ili u Igumenici. Leti postoji feribot koji povezuje Bari i Brindizi sa Kefalonijom.

Grčka ima 16 međunarodnih aerodroma i avioni lete do svih važnijih gradova u Evropi. Pored toga, postoje direktne linije koje povezuju Grčku sa SAD, Kanadom, Australijom, i jednim brojem azijskih gradova. Svakodnevne letovi postoje i za Istanbul i Sofiju. Jeftinim čarter letovima možete u Atinu, Solun i na neka ostrva stići iz Londona, Amsterdama, Frankfurta i Pariza.

Vozom možete doći iz Makedonije, Mađarske, Bugarske i Turske. Inter Rail i Eurail karte obično ne pokrivaju Makedoniju, ali je feribot iz Italije obično uračunat u kartu.

Autom ili autobusom možete doći iz Turske, Bugarske, Albanije i Makedonije.

Feriboti voze iz Trsta, Venecije, Ankone, Brindizija, i Barija u Italiji, kao i iz nekoliko egejskih luka u Turskoj. regularne brodske linije povezuju Grčku i sa Izraelom i Kiprom.

Kako putovati po Grčkoj

Po samoj Grčkoj je jednostavno putovati zahvaljujući dobrom sistemu javnog transporta. Autobusi predstavljaju glavni oblik transporta na kopnu, jer je mreža takva da pokriva i najmanja sela. Voz je dobra alternativa tamo gde postoji železnica. Međutim, za većinu posetilaca, putovanje po Grčkoj podrazumeva šetkanje po ostrvima mnogobrojnim feribotima koji špartaju po Jadranskom i Egejskom moru. Ako ste u žurbi, uzmite avion; Grčka ima veliki broj domaćih avio linija.

Olympic Airways i Aegean Airlines povezuju mnoge gradove i ostrva, a karta košta otprilike tri puta više od karte za feribot.

Autobusi su najpopularniji oblik javnog transporta, jer železnica pokriva samo jedan deo zemlje i nema je na ostrvima.

Ima ljudi koji putuju i biciklom po Grčkoj, ali u tom slučaju naoštrite mišiće da biste se izborili sa planinskim terenom.