I Srbi su slavili Božić 25. decembra: Evo kada i zašto se sve promenilo ANKETA

Život je nekada bio skromniji, dru&scaron;tvene teme drugačije, a javni prostor ispunjen imenima i običajima koji su danas gotovo zaboravljeni. Ipak, jedno je ostajalo nepromenljivo &ndash; Božić je za hri&scaron;ćanske vernike predstavljao najvažniji praznik.Za razliku od dana&scaron;nje prakse, Božić se tada, u skladu sa zvaničnim državnim kalendarom, slavio 25. decembra, ba&scaron; kao &scaron;to se danas obeležava katolički Božić, odnosno Božić prema Gregorijanskom kalendaru. Država i crkva su sve do Prvog svetskog rata vreme računale po julijanskom kalendaru, &scaron;to je značilo da nije postojala razlika između &quot;državnog&quot; i &quot;crkvenog&quot; datuma praznika.Pre Drugog svetskog rata, Nova godina nije imala značaj kao danas, već se važnost pridavala najvećem prazniku, Božiću. U novinama su Božić čestitali kralj i patrijarh, ali i ugledni građani koji su putem oglasa upućivali praznične poruke poslovnim partnerima i prijateljima &ndash; praksa koja je danas gotovo nestala.Shutterstock/RPW de JongPrelomni trenutak dogodio se 1919. godine, kada je Kraljevina SHS uvela gregorijanski kalendar. Srpska pravoslavna crkva taj kalendar nikada nije prihvatila, pa je nastavila da praznike obeležava po starom računanju vremena. Upravo tada nastaje situacija kakvu poznajemo i danas &ndash; Nova godina počinje da se slavi pre Božića.Tačnije, kako se Božić obeležavao 25. decembra, ali po julijanskom kalendaru, prihvatanjem gregorijanskog kalendara, dolazi do razlike, te kada je po julijanskom kalendaru 25. decembar, po gregorijanskom je već 7. januar.Crkva dakle nije menjala datum, ali &quot;op&scaron;teprihvaćeni&quot; odnosno zvanični državni kalendar promenio i razlikuje se od crkvenog.Od tog perioda, praznična izdanja &scaron;tampe pomeraju se na 6, 7. i 8. januar, ali se u oglasima i dalje mogu pronaći reklame za doček &quot;Nove godine&quot;, &quot;srpske&quot; Nove godine, kao i čestitke za oba Božića, decembarski i januarski. Ova dvostrukost praznika postaje deo svakodnevice u Srbiji.Vremenom se proslava Božića u pravoslavnom kalendaru trajno ustalila na 7. januar, dok je Nova godina zadržala svoj &quot;dupli&quot; karakter &ndash; građanski i tradicionalni.Ipak, dana&scaron;nji datum, 25. decembar, ostaje datum za katoličko praznovanje Božića ali i podsetnik na vreme kada je Božić u Srbiji bio jedinstven praznik, bez kalendarskih podela koje danas uzimamo zdravo za gotovo.

I Srbi su slavili Božić 25. decembra: Evo kada i zašto se sve promenilo ANKETA

14 Komentari