Da li će Kurc povesti "loše društvo" u Brisel

Kada je Sebastijan Kurc u pratnji svoje dugogodišnje devojke Suzane došao da glasa na biračkom mestu u gimnaziji koju je ranije pohađao nastao je pravi mali haos – novinari i kamermani su se gurali da dođu do njegove izjave.

Slobodan Maričić
Podeli
Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Osim toga, upravo je njegovom dolasku na biralište prisustvovalo najviše medija, što je jasan pokazatelj ko je najpopularniji političar Austrije.

Nekoliko sati kasnije objavljeno je da je Kurcova Austrijska narodna partija (OVP) osvojila 31,5 odsto glasova na parlamentarnim izborima. Drugo mesto su gotovo podelili socijaldemokrate Kristijana Kerna (SPO) i kontroverzna Slobodarska partija (FPO) Hajnca-Kristijana Štrahea sa 26,5%.

Međutim, jasno je i ko je tu pobednik, a ko gubitnik – SPO je u odnosu na prošle izbore zabeležio blagi pad, dok je FPO osvojio pet odsto više.

U parlament ulaze još Neos sa 5,3 odsto, i lista Pilc sa 4,2 odsto glasova. Najveći debakl doživeli su Zeleni Ulrike Lunaček, srpskoj javnosti poznatoj po podršci Kosovu, koji nisu prešli cenzus osvojivši svega 3,6 odsto glasova.

Kurc bi tako mogao da postane najmlađi kancelar u istoriji Austrije, ali sa 31 godinom i najmlađi šef vlade u svetu. Komentari su različiti – dok ga jedni porede sa novim licima svetske politike poput francuskog predsednika Emanuela Makrona i kanadskog premijera Džastina Trudoa, pojedini govore o “orbanizaciji” Austrije.

Njegova jednostavna poruka “vreme je za nešto novo” pogodila je nerv, ističe Dojče vele, a novinarka bečkog lista “Die Presse” Iris Bonavida za B92.net kao jedan od razloga Kurcovog uspeha ističe to što je Kurc “rebrendirao stranku”.

“Od OVP je napravio novi pokret sa novim bojama - tirkizna umesto crne. Međutim, važnije je to što je njegova kampanja bila fokusirana na imigraciju”, kaže Bonavida.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Kako navodi, tokom migrantske krize 2015. godine u Austriju je došlo gotovo 90.000 ljudi, što je dovelo i do promene raspoloženja u zemlji.

Sa njom je saglasan i austrijski novinar Georg Rener: “Kurc je u kampanji pogodio dva glavna problema za koje je biračko telo zainteresovano - imigraciju i želju za promenom. Druge probleme je ostavio sa strane. Dominirao je čitavom kampanjom od kako je preuzeo OVP i to je delovalo na birače”.

Međutim, Rener za B92.net ističe i da je “iznenađujuće što je Kurc uspeo da simbolizuje promenu kao kandidat partije koja je u kontinuitetu na vlasti od 1986. godine”.

Na početku svog političkog puta Kurc je imao više poteškoća. Još sa 16 godina je pokušao da pristupi Austrijskoj narodnoj partiji, a oni su ga odbili. Vratio se kao student prava kada je i primljen.

Brzo je napredovao i 2008. godine je stao na čelo bečkog podmlatka Narodne stranke (JVP), a godinu dana kasnije postao je šef omladine stranke na saveznom nivou. Studije prava je prekinuo kada je postao državni sekretar za integraciju sa 25 godina. Već sa 27 postao je šef diplomatije Austrije.

Novinarka lista “Die Presse” Iris Bonavida kaže da je uspeh Kurca pokazatelj da “ljudi žele nova lica u politici”, dok Georg Rener navodi da se “manje radi o ličnostima, koliko o njihovoj mogućnosti da simbolizuju promenu”.

“Ljudima u Austriji je dosta tih suviše stabilnih državnih struktura i mnogi se, naročito po pitanju školskog sistema, očajnički nadaju hrabrim reformama. To je ono što Kurc radi, ako se uporedi sa Makronom ili Trudoom”, kaže Rener.

Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Kurc je na početku karijere govorio o tome da je Austriji “potrebna veća kultura dobrodošlice”, a potom je 2013. politiku integracije iz Ministarstva unutrašnjih poslova prebacio u nadležnost Ministarstva spoljnih poslova i promenio mišljenje. Tada se jasno pozicionirao protiv politike Angele Merkel o migrantima, a nije propuštao priliku da istakne svoju ulogu u zatvaranju Balkanske rute ili zabrani nošenja burki u Austriji.

“U interesu je zemlje i građana da se formira što pre vlada. Neophodno je da radimo za zemlju, a ja bih želeo da što pre počnemo. Ako predsednik nama dodeli mandate razgovaćemo sa svim strankama zastupljenim u parlamentu. Moj cilj je da nađem partnera za sprovođenje reformi", rekao je Kurc.

Kao glavni kandidat za koaliciju pominje se kontroverzna Slobodarska partija, Štrajhe i Kurc su već optuživani da su postigli dogovor, što su negirali.

Inače, lider FPO Hajnc Kristijan Štrahe na glasanje je došao sa majkom kada je zabeležen i jedan incident – muškarac iz okupljene mase pozdravio ga je rečima "Hajl Hitler, Hajnc Štrahe" uz podizanje desne ruke.

Rener za uspeh Štrahea i FPO navodi dva razloga.

“Prvi je problem imigracije koja je velika tema od 2015. godine, a druga je to što se druga partija krajnje desnice Team Stronach nije se kandidovala nakon osvajanja 7% 2013. godine, pa su samo pokupili i njihove glasače”, kaže Rener za B92.net

Osim toga, sagovornici B92.net su saglasni – vrlo je verovatno da će Austrija dobiti vladu OVP i FPO, a glavni komentar nakon izbora predstavlja dalje pomeranje zemlje ka desnici.

Štrahe. Foto: GettyImages
Štrahe. Foto: GettyImages

Iris Bonavida navodi da će to dovesti do smanjenja socijalnih davanja za strance, ali ističe i da će Kurcu biti nezgodno sa FPO na evropskom planu pošto su “loše društvo u Briselu”, a Austrija će sledeće godine biti na čelu predsedništva Saveta Evropske unije.

Rener za to vreme ističe da se “Austrija dosta ranije okrenula desnici oštrim pravilima protiv imigracije nakon šoka iz 2015. godine”.

“Prilično sam siguran da će Kurc brzo formirati koaliciju sa FPO, njegovo glavno obećanje o promenama bilo bi praktično nemoguće ukoliko bi bila napravljena Velika koalicija. Plus su velike partije (SPO i OVP) tokom vremena razvile mržnju jedna prema drugoj, a obostrano osećanje je dodatno pogoršano kampanjom. Ukoliko se dogodi vlada OVP i FPO koju svi očekujemo, očekujem snažniju kontrolu granica i veći otpor prema programima Evropske unije za naseljavanje izbeglica, pa će se Austrija verovatno više približiti Višegradskoj grupi i napraviti otklon od konsenzusa sa Nemačkom”, ističe Rener.

Međutim, on ističe i da je pitanje da li desnica može da održi prednost dobijenu na ovim izborima do sledećih izbora.

“Ja lično sumnjam da mogu. Ljudi u Austriji su nezadovoljni kako se Austrija ponašala tokom migrantske krize i to je rezultovalo blagom promenom u političkom spektru ka desnici, ali sumnjam da je reč o fundamentalnoj ideološkoj promeni. Reč je to tome da je desnica imala odgovore – sa kojima pritom ljudi ne smeju biti saglasni – na glavna pitanja ovih izbora, a levica ne”, navodi Rener.

Slobodan Maričić

Prati B92 na Viberu

Info

strana 1 od 96 idi na stranu