Insulin od šafranike?

Kanadska farmaceutska kompanija po imenu “Sembiosis" ("Sembiosys”) je genetički modifikovala biljku šafraniku tako da ona proizvodi insulin. Šafranika inače ima zelene bodljikave listove i žute cvetove i uglavnom se gaji da bi se od nje proizvodilo ulje. Međutim, u genetski modifikovanu šafraniku je ubačen ljudski gen, kako bi mogla da proizvodi ljudski insulin.

Ako ispitivanja pokažu da takav insulin zaista može da se koristi u lečenju dijabetesa, biće to prvi put da se na tržištu našao lek koji je proizvela biljka.

Endrju Baum, direktor kanadske farmaceutske kompanije “Sembiosis”, koja je proizvela genetički modifikovanu šafraniku, kaže da se broj dijabetičara povećava i da će potražnja za insulinom biti sve veća.

“Verujemo da na 6 do 7 hiljada hektara možemo da zadovoljimo ukupnu potražnju za insulinom u svetu. To vam je jedna farma srednje veličine na zapadu Sjedinjenih država ili nekoliko farmi u preriji", kaže on.

Kanadska firma se nada da će pokazati da je insulin koji proizvodi genetički modifikovana šafranika isti kao i standardni insulin i da će zahvaljujući tome vrlo brzo biti u stanju da ga izbaci na tržište. Taj insulin bio bi znatno jeftiniji od onoga koji se danas nudi.

Nisu međutim svi oduševljeni. Neke organizacije za zaštitu životne sredine strahuju da će, zahvaljujući oprašivanju, gen koji proizvodi insulin sa genetički modifikovane šafranike preći na običnu šafraniku.

To bi značilo da bi onda i obična šafranika proizvodila insulin, pa bi taj insulin ušao u ljudsku ishranu i mogao da napravi probleme onima koji nisu oboleli od dijabetesa.

Vesti čeka i Srbija

Vest da se ispituje mogućnost da se insulin dobija na ovakav način je vrlo ohrabrujuća i za oko pola miliona dijabetičara, koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji.

Poslednjih nekoliko godina stanje tržišta insulina je značajano poboljšano i nabavka ovog dragocenog leka je od 2000. godine stabilna, kaže za B92 predsednica Društva za borbu protiv šećerne bolesti grada Beograda Stela Prgomelja.

"Ako se setimo vremena kada smo bili pod sankcijama i ranije kada insulina nije bilo uopšte i kada smo ga svi kupovali kako znamo i umemo, sada je situacija stabilnija", kaže ona.

"Ljudi u principu mogu lakše doći do insulina i verujem da država radi na tome da u svim sredinama, gde god treba, u svakom seocetu gde ima apoteka i ako ima dijabetičara, da bude insulina", kaže ona.

"Ono što je problem eventualno je kod dostupnosti "pen aplikatora", odnosno "pen insulina", jer mnogi ljudi moraju da budu prebačeni na špric i iglu, odnosno da koriste bočice, što nije baš uputno za dijabetičare i za dobru kontrolu bolesti, kaže ona.

"Problem je taj što dijabetičari i njihova udruženja nemaju podršku institucija, a  uznemirava ih i odluka da se gradska savetovališta za dijabetis postepeno ukidaju", kaže Stela Prgomelja. 

"Dijabetičari se u principu snalaze sami, na žalost, kako znaju i umeju. Konkretno u Beogradu je u januaru došla uredba da će se savetovalište za dijabetis ukinuti i polako se ukidaju, tako da naše udruženje u Beogradu čini sve da ljude edukuje i pomogne koliko god može", kaže ona.

"Institucionalno u principu nemamo rešenje, na žalost ni nacionalni registar dijabetičara još uvek nije gotov, tako da verujem da ni država ne zna tačno koliko ima ljudi sa dijabetesom i koje su njihove terapijske potrebe", navodi ona.

Prgomelja kaže da je okvirni broj dijabetičara u Srbiji oko pola miliona, a minimum oko 400.000 ljudi i navodi da to nije mali broj.

"Na žalost, kao i u svetu, dijabetes je i u Srbiji u velikom porastu i to je bolest koja je jako skupa, ako se zapusti, i ja se nadam da naši zvaničnici shvataju da će to biti još skuplje, ako se na vreme ne radi na prevenciji", zaključuje ona.