Rat (još uvek) nije okončan

Trebalo je da prođe 14 godina od zločina počinjenog nad civilima odvedenim iz vukovarske bolnice i likvidiranim na obližnjem dobru Ovčara da bi se stiglo do sudske overe ratnog zločina. Nakon 21 meseca suđenja, Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo je maksimalne kazne zatvora od po 20 godina za osam optuženih, dok su trojica osuđena na po 15 godina zatvora. Jedan optuženi kažnjen je sa 12 godina zatvora, jedan sa pet, dok je jedina žena među optuženima osuđena na devet godina zatvora.

Izrečenih 231 godina zatvora je naša prva masovna presuda za ratni zločine ali ujedno i prvo suočavanje s prošlošću uz jasnu poruku da je zločina bilo i da se za njega mora odgovarati . Upravo zbog toga ona ima poseban značaj za srpsko pravosuđe ali i društvo u celini, smatraju naši sagovornici. Ona je, ističe profesor krivičnog prava dr Momčilo Grubač, jedan od svetlih primera kulture našeg sudstva i upravo ono što smo odavno čekali.

- Sud je bio na visini zadatka, pokazao je najviši stepen profesionalnog morala, punu svest o shvatanju značaja principa, zakonitosti, pokazao je da je nezavistan , nepristrasan i objektivan i da je oslobođen svih predrasuda i opterećenja. To su glavni uslovi i pretpostavke za dobro i pošteno suđenje i upravo tako bi naši sudovi trebalo da postupaju u svim slučajevima - ističe profesor Grubač.

On smatra da upravo to što je presuda poštena, nepristrasna, i što nije mogla biti drugačija nije ni izazvalo reagovanje javnosti niti je dalo za pravo onima koji su godinama nagoveštavali da bi ovde suđenje za ratne zločine koje su počinili Srbi izazvalo nemire i proteste.
- Jednostavno sud je na nekulturu zločina odgovorio kulturnim sredstvima. Često se dešavalo da se na nekulturu odgovara nekulturom i da se pribegavalo istim sredstvima kojima se služe kriminalci. Kulturan odgovor na počinjen zločin nije ostavio mesta prigovoru i reakciji. Jedino tako je i moguće doći do prihvatanja da je neko iz naših redova i u naše ime počinio zločin. Presuda sudije Krstajića zaista znači preokret, novu praksu, i ako to budemo imali u većini presuda, a naročito u predmetima ratnih zločina koji će biti vođeni, onda će to biti ne samo ozdravljenje i preokret našeg sudstva i pravosuđa nego i preokret društva i jačanje društvene kulture. Na kraju ova presuda jeste i put pomirenja na ovim prostorima. Funkcija prava, kada se na pravi i adekvani način primenjuje, jeste i ova dimenzija uspostavljanja mira među građanima i među narodima. U ovom slučaju, pošto se radi o krivičnom delu, taj mir podrazumeva i povratak poverenja i zbog toga je posebno dragocena ova presuda. Instrumentima poštenog suđenja možemo zadovoljiti i te autentične potrebe i zahteve današnjeg vremena - zaključuje profesor Grubač.

Sa ocenom da presuda za zločin u Ovačari ima veliki značaj za naše pravosuđe slaže se i profesor međunarodnog prava dr Radoslav Stojanović, dodajući da smo upravo njome napravili korak koji obećava da je došlo vreme da naše sudstvo ide putem kojim treba da ide i da više neće praviti tako strašne omaške koje dovode do nepoverenja građana u pravosuđe.

- Bilo bi dobro da sve sudije u Srbiji krenu tim putem i da uz dodatno školovanje i edukaciju isprave sve ono što je poslednjih deset godina u pravosuđu uništeno. I na ovo suđenje za Ovčaru treba gledati kao na deo ukupnog procesa za suđenje ratnim zločicima jer nam je to od strane Haškog tribunala dato. Uostalom, da smo bili drugačiji i da smo na vreme prihvatili svoju obavezu, Haškog tribunala ne bi ni bilo. Haški tribunal je “izašao” iz našeg, ali i bosanskog i hrvatskog, nerazumnog odnosa prema zločinima koji su počinjeni. Da smo mi uhapsili Ratka Mladića 2001. godine, onda bismo pokazali svetu da hoćemo da skinemo ljagu sa sebe jer mi zločin nismo počinili - ističe profesor Stojanović.

Naš sagovornik, pak, smatra da ova presuda nije ujedno i put i način ka pomirenju na ovim prostorima, jer sa tim, kako kaže, trenutno stojimo slabo i teško da ćemo sadašnjim nečinjenjem išta postići. Kao argument navodi da je samo pet godina posle strašnog razaranja i rata u Drugom svetskom ratu naša država bila preplavljena nemačkim turistima, a da ni posle više od decenije niko od turista iz Srbije ne ide bezbrižno u Bosnu ili u Hrvatsku, i obrnuto.

- Ne činimo ništa što bi nas vodilo u proces pomirenja, mada bi se morali podsetiti da se u svakoj definiciji rata kaže “žive u miru kao da će on večno trajati a pripremaju se za rat ako do njega dođe, a u ratu države ratuju pripremajući se kako će da sarađuju sa onim državama sa kojima sada ratuju”. To smo zaboravili - veli profesor Stojanović.
Predsednica Komiteta za zaštitu ljudskih prava Biljana Kovačević - Vučo ističe da presuda za Ovčaru jeste značajna ali da će ona koja bude izrečena u Hagu Slobodanu Miloševiću biti značajnija, jer će tek ona biti novi okvir za nove društvene vrednosti.

- Suđenje za zločin na Ovčari je značajno u tom pravcu jer pokazuje da je država krenula na put nečemu što do sada nije smatrano društvenim i opštim nedelom već je stalno prikazivano u stilu “igrale se delije” u ratu. Ipak, ovo suđenje i ono u Hagu moraju se posmatrati u kontekstu, jer će tek nakon osude Slobodana Miloševića, a ona je neminovna, moći da se sagleda zločin i izvršioca i komandna odgovornost. Upravo zločinačka udruženja i komandna odgovornost su ono što treba da ostavi najdublji trag na srpsku državu i društvo, jer mora se podsetiti da je Milošević bio predsednik države i to izabrani, a ne nametnuti spolja. Ono što nakon ove presude zabrinjava i zbunjuje jeste izostanak reakcije i ravnodušnost javnog mnjenja kada se ima u vidu da je reč o monstruoznom zločinu. Totalna otupljenost i nezainteresovanost građana da se ogradi od zločinačke politike i ratnog zločina i da najzad shvati da on nije normalna pojava u ratu i da se za njega odgovara, ipak jesu stvari koje i nakon ove presude ostavljaju dileme i nepoznanice - ističe Biljana Kovačević - Vučo.

Tačno je da ima dosta ravnodušnosti i moralne otupelosti kod građana Srbije ali to ne znači da oni nisu svesni ove presude, isto kao što ne znači ni da se svi sa njom slažu, odgovara sociolog dr Jovo Bakić.
- Nama se kao društvu toliko toga poslednjih godina izdešavalo da više ničim nismo fascinirani ili uzdrmani. Jednostavno, ovde se već zna da su pravljeni mnogi zločini, da su ih pravili mnogi u naše ime, u ime Srba u našem slučaju, a u ime Hrvata ili Bošnjaka neki drugi. To nije sporno, ali je to samo jedna strana. S druge strane, građani su preokupirani svakodnevnim preživljavanjem te zbog toga ne poklanjaju toliko mnogo pažnje ovoj presudi i zbog toga i neće protestovati, čak ako se i ne slažu s presudom. Verujem da dobar deo građana veruje da presuda nije rezultat pravde nego spoljnopolitičkog pritiska, samo što neće protestovati zbog toga, jer su već umorni i potrošeni. Ukoliko bi se sad sprovela anketa u Srbiji, ona bi pokazala da barem jedna četvrtina Srbije, sasvim sigurno oni koji glasaju za radikale, ne odobrava ovakvu presudu - objašnjava dr Bakić.