Tužioci sudijama: Odbaciti Mladićevu žalbu

Prema odluci raspravnog veća, na koju se odbrana žalila, rok za završne pisane podneske je 25. oktobar, a tužioci i branioci bi završne usmene argumente pred Tribunalom trebalo da izlože od 5. do 15. decembra.

Mladićevi branioci žalbom su zahtevali da rok za podnošenje završnih pisanih podnesaka bude produžen do 12. januara 2017, a da završne reči budu održane "pet nedelja kasnije".

Haško tužilaštvo, u današnjem podnesku, tome se protivi, uz obrazloženje da odlaganje završetka suđenja Mladićeva odbrana traži bez osnova.

Naglašavajući da skoro osam meseci nije bilo redovnijeg zasedanja suda u procesu Mladiću, tužioci podsećaju da su sudije pravovremeno i više puta upozoravale strane u postupku da to vreme iskoriste za pripremanje završnih podnesaka.

To je, kako navode, "duži period od onog koji je stranama odobren za pripremu završnih podnesaka u procesu Radovanu Karadžiću, koji je istog nivoa i obima".

Tužilaštvo navodi da je raspravno veće, uprkos tome, već dva puta produžilo rok za završne podneske.

Tvrdnje odbrane da nije imala dovoljnu tehničku podršku službi Tribunala, tužioci odbacuju kao "senzacionalistički izloženu".

Na tvrdnju branilaca da nisu mogli da na vreme rade na pripremi završnih argumenata zbog toga što im je virus u Tribunalovom kompjuterskom sistemu izbrisao veći deo banke podataka, Tužilaštvo uzvraća da je tako izgubljen samo rezultat četvorodnevnog rada i da odbrana "preuveličava" učinak virusa.

Tužioci podsećaju da je upravo zbog toga raspravno veće produžilo rok za završne argumente za tri nedelje.

Zbog svega toga, apelaciono veće Tribunala trebalo bi, po zahtevu Tužilaštva, da u potpunosti odbaci žalbu odbrane.

Apelacionim većem predsedavaće sudija Karmel Ađijus sa Malte, a članovi će biti Teodor Meron iz SAD, Liu Daćun iz Kine, Fausto Pokar iz Italije i Barton Hol sa Bahama.

Međutim, Mladićeva odbrana zatražila je ranije da sudije Ađijus, Meron i Pokar budu izuzete iz apelacionog veća zbog navodne pristrasnosti na generalovu štetu.

Prema rečima branilaca, te sudije su, u ranijim procesima pred Tribunalom i izjavama za javnost, Mladića već "proglasili krivim" za zločine za koje je optužen.

Odbrana je, u odvojenom podnesku, zatražila da proces protiv generala Mladića bude zaustavljen sve dok se sud ne izjasni o njene dve žalbe i o zahtevu za izuzeće troje sudija apelacionog veća.

Pored žalbe na rokove za završne podneske, odbrana je uložila žalbu i na odluku kojom je raspravno veće odbilo njenu tvrdnju da suđenje Mladiću nije bilo pravično zato što sudijama pomažu dva pravna asistenta, koja su prethodno učestvovala u sačinjavanju osuđujuće presude bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću.

Ukoliko Tribunal ne udovolji zahtevu za zaustavljanje procesa do odluka o žalbama, odbrana će, kako je najavila, tražiti da čitav postupak bude proglašen neuspešnim (mistral), kako bi "zaštitila pravo optuženog na fer suđenje".

Bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, generalu Mladić (73) sudi se za iste zločine za koje je Karadžić (70) nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora.

To su: genocid u Srebrenici progon Muslimana i Hrvata širom BiH terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica, u pet tačaka, Mladića tereti za progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.

Suđenje generalu Mladiću počelo je u maju 2012, godinu dana nakon što je on, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

Tužilaštvo je izvođenje dokaza protiv Mladića završilo u februaru 2014. Dokazni postupak odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta ove godine.

Prema okvirnom planu Haškog tribunala, prvostepena presuda generalu Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017.