SAD: Nismo Tuđmanu dali ni zeleno ni crveno svetlo

Osim toga, Galbrajt ističe da je pravu vlast u Kninu držao bivši policajac Milan Martić koji je bio „glup i kukavica“.

Prema njegovim rečima, političar Gojko Šušak mu je 20. jula 1995. na ručku rekao da Hrvatska ne sme dopustiti pad Bihaća, koji su u to vreme napadali krajinski Srbi i vojska bosanskih Srba, te da Hrvatska želi da krene u vojnu akciju.

„Znao sam da je stav SAD o tome bilo ključno pitanje za predsednika Tuđmana. Sjedinjene Države su bile relativno neangažovane tokom sukoba u vreme dok je Džordž Buš bio predsednik, ali su postale znatno aktivnije pod predsednikom Klintonom“, ističe Galbrajt za „Jutarnji“.

Kako navodi, uspeli su da ispregovaraju sporazum u Vašingtonu koji je okončao sukobe između Hrvata i Bošnjaka i između njih stvorio savez.

„Uprkos embargu UN, predsednik Klinton mi je rekao da poručim Tuđmanu da mi nećemo prigovarati budu li druge zemlje bosanskim vlastima slale oružje preko Hrvatske. To dopremanje oružja počelo je menjati odnose snaga na terenu, a kao rezultat toga general bosanskih Srba Ratko Mladić je hteo što pre da ’počisti’ enklave uključujući Srebrenicu i Bihać“, navodi Galbrajt.

Galbrajt nakon toga ističe da se konsultovao sa Vašingtonom i upozorio ih da bi vojna akcija mogla da znači proširivanje rata.

„Iako mi je Šušak rekao da planira da Hrvatska otvori prolaz prema Bihaću preko Slunja, znao sam da Hrvatska planira vratiti celu Krajinu. U mojim porukama Vašingtonu objasnio sam da će ovo dovesti do odlaska većine Srba, ali da bi u ’hijerarhiji od lošeg ka gorem“ bilo gore da Mladić zauzme Bihać. On je sam poubijao osam hiljada muškaraca i mladića u Srebrenici. Ako bude klao ljude jednakim intenzitetom u Bihaću, možemo očekivati 40.000 mrtvih i bežanje svih ostalih. Osim toga, Srbi su bili ti koji su isprovocirali hrvatski odgovor napadom na Bihać“, piše bivši ambasador SAD u Hrvatskoj.

Nakon toga on ističe da ga je Tuđman sutradan pozvao na Brijune, gde je ugostio turskog predsednika Sulejmana Demirela i gde je dogovoreno da se Tuđman i Izetbegović sutradan sastanu u Splitu.

„Posle toga sam odleteo na Brijune kako bih rekao Tuđmanu da cenimo spremnost Hrvatske da prolije krv kako bi zaštitila Bihać. Nije to bilo zeleno svetlo, ali sasvim sigurno nije bilo crveno. To je bilo ono što je Tuđman želeo da čuje. Upozorio sam ga da Hrvatska mora zaštititi mirovne snage UN u Krajini i civilno stanovništvo. Nažalost, propustio je učiniti ovo drugo“, navodi Galbrajt.

Na kraju Galbrajt piše da se sastao sa „premijerom“ krajinskih Srba Milanom Babićem koji je, kako navodi, „radije žrtvovao stanovništvo Knina nego prihvatio mirovni plan koji ih je mogao spasiti“.