Delo: U Srebrenici su pali na ispitu UN, NATO i EU

"U Srebrenici su pali na ispitu UN, NATO i EU, koji su pogrešno ocenili stanje u zaštićenoj zoni", piše u komentaru list Delo u današnjem izdanju i nastavlja da "iako su Rusi i Francuzi u toku rata u BiH simpatizirali Srbe, nije verovatno da su srpske snage dobile zeleno svetlo za pokolj ili genocidnu orgiju.

Delo konstatuje da genocid u Srebrenici uprkos tome nakon dve descenije još razdvaja međunarodnu zajednicu, što se videlo i prilikom neusvajanja u Savetu bezbednosti UN rezolucije o tom zločinu, pošto je Rusija stavila veto.

"U Savetu bezbednosti UN pobedili su geostrateški interesi umesto spoznaje da je genocid u Srebrenici pravna činjenica, a ne politička ocena", navodi list i dodaje da "nije reč o prvoj i poslednjoj blokadi u Savetu bezbednosti, koja poziva na reforme međunarodne organizacije."

Prema Delu, bode oči i "neuverljivost Britanaca, koji su više puta izmenili tekst rezolucije o Srebrenici", i postavilo se pitanje "kako verovati moralnom arbitru koji trguje sa osudom genocida kao da se radi o prodaji starih automobila".

"Kada bi Savet bezbednosti usvojio rezoluciju, bilo bi teško izbeći utisak da su se Zapad i Moskva dogovorili o podeli Balkana", kaže Delo, koje ističe da je "Ruski veto posledica protivljenja Srbije da se genocid u Srebrenici definiše kao genocid".

Prem listu, "revizionisti u Srbiji napustili su paradopatriotsko licitiranje broja srebreničkih žrtava sa tendencijom približavanja nuli, jer priču niko nije kupio i jer broj žrtava ništa ne menja u istorijskoj percepciji."

"Suština je u genocidnoj nameri, a ne u većoj ili manjoj produktivnosti ratnih zločinaca", piše list.

"Rat o broju žrtava je zamenio rat o definiciji zločina", kaže pored ostalog komentator, dodajući da "žrtava može biti i dva puta više, ali bez genocida", kao da "strah izvire iz mita o kolektivnoj krivici".

List završava komentar pored ostalog konstatacijom da se "zločina moraju bojati samo oni koji su genocid izveli ili ga politički pokrivali", a neki od njih su još uvek u vrhu države, "što je odgovornost srpskih birača".

Zbog genocida Srbi nisu genocidan narod, jer takvi narodi ne postoje i većina srpskih birača nije ubijala ili opravdavala ratne zločine, "kako bi za genocid bili dužni plaćati porez na solidarnost", koji "pre svega plaćaju Bošnjaci, jer je Srebrenica ostala zarobljena u prošlost."

Današnja slovenačka štampa opšrino izveštava o današnjim događanjima u Srebrenici, a ljubljanski Dnevnik pored ostalog piše da "rešenje za BiH zvuči sasvim jednostavno".

"Trebalo bi zabraniti jednonacionalne stranke, na isti način kao što su drugde u Evropi zabranjene isključivo muške stranke".

"Kao što iz Evrope planirano proterujemo šovinizam, morali bi planirano proterivati i nacionalizam" kaže Dnevnik i ističe da bi život u BiH krenuo kada politika ne bi više bila samo suprotstavljanje tri nacionalna interesa, odnosno "svega što se pod krilom tih interesa krije".