Obaveštajci NATO: Grešimo s Moskvom

Oni su upozorili svoje kolege na pogrešno tumačenje politike zvanične Moskve po pitanju situacije u istočnoj Ukrajini.

Ove tvrdnje su izneli obaveštajci NATO-a iz nekoliko zemalja članica Alijanse, u izveštaju napisanom za nemački list Špigel, prenosi Raša tudej.

Obaveštajci NATO-a su se saglasili da Moskva nije zainteresovana za eskalaciju situacije u Ukrajini i da ne želi da ponovi scenario koji se dogodio na Krimu.

Obaveštajci NATO-a veruju da je Kremlj zainteresovan samo za to da vidi reorganizaciju Donjecke i Luganske Narodne Republike i njihovo pretvaranje u funkcionalne, administrativne jedinice unutar federalizovane Ukrajine, ukoliko ti regioni mogu da postignu dogovor sa Kijevom.

NATO je prekinuo praktično svaku vrstu saradnje u osvit ukrajinske krize, pod optužbom da Moskva šalje trupe i vojnu opremu pobunjenicima u samoproglašenim republikama Donjecke i Luganske oblasti. Iako NATO nije pružio nijedan suštinski dokaz za svoje optužbe, započeo je da gomila svoje trupe na granicama baltičkih država i drugih istočnoevropskih zemalja članica Alijanse, navodi Raša tudej.

Alijansa tvrdi da je to neophodno kako bi se izgradilo poverenje tih vlada u to da će ih NATO zaštititi od bilo kakvog napada Rusije.

Novi šef NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da su se članice Alijanse, naročito baltičke zemlje, žalile na sve veći broj ruskih vojnih vežbi na njihovim granicama. On je priznao da je Rusija sprovodila te vežbe u međunarodnom vazdušnom prostoru i u međunarodnim vodama, i da nije tom prilikom prekršila bilo koji međunarodni ugovor.

"Mi smo već pojačali naše prisustvo u istočnim delovima naše Alijanse. Imamo pet puta više aviona u vazduhu. Naše snage započinju vežbe na svaka dva dana. Mi smo takođe povećali broj brodova u Baltiku i u Crnom moru“, rekao je Stoltenberg medijima ranije u decembru.

Moskva vidi širenje NATO-a prema njenim granicama kao svojevrsnu agresiju, ali i kao kršenje posthladnoratovskih sporazuma. Moskva želi da joj Alijansa garantuje da Ukrajina i Gruzija neće biti deo vojnog bloka NATO-a, ali je Stoltenberg rekao da oni ne mogu dati takve garancije.

Kremlj, s druge strane, veruje da NATO iskorišćava građanski rat u Ukrajini i secesiju Krima kao izgovor da opravda veću vojnu potrošnju po članici Alijanse, prenosi Raša tudej.