Beograd i Berlin, gradovi na vodi

Možda ga neko i zove, ali jedina konkretna veza Beograda danas i Berlina devedesetih je učestalost ponavljanja mantre da su Beograđani, ali i građani Srbije prespavali rušenje zida, pre tačno 25 godina.

U tom smislu Beograd zaista jeste Berlin devedesetih. Berlinci devedesetih su bili svesni da zida nema i da samo rušenje simbolizuje najznačajniju političku promenu.

Recimo da je 1990. godina za Berlin bila "godina nulta", nešto slično kao što je za Beograd godina nulta bila 2000. godina. Recimo da su se oba grada tad baš nalazili na prekretnici. Jedan posle 28 godina podele, a drugi posle ratova i bombardovanja i rušenja Miloševićevog režima.

Jedan je postao sinonim za slobodu, iako bi se o tome u samom Berlinu dalo diskutovati, ali nismo u Berlinu, a drugi... Možda bi zatvor bio najprikladniji opis, ali to je bio i devedesetih

Ne, nije ovo priča o Beogradu na vodi, iako ukazivati na sve nedostatke ovog megalomanskog projekta, na isključivanje i zanemarivanje građana, ne samo da je poželjno nego se i mora baš kako bi se oslodili tih rešetki koje nam godinama ne dozvoljavaju uvid u život izvan njih.

Krajem devedesetih godina, Berlin je zapao u finansijske poteškoće. Grad jeste odisao slobodom, ali je isto tako imao problem zbog nedostatka bilo kakve industrije koja bi omogućavala preživljavanje. Plan je bio da grad postane ekonomski centar Evrope, a da bi se počeo ostvarivati, valjalo je osmisliti gde smestiti budući bankarski, medijski i ini krem. Sve zlikovac do zlikovca. Reka je, znamo to, baš nekako mesto pogodno za razne mešetare. Umanjuje stres i tera vas tu i tamo da razmislite o smislu života.

U Berlinu su mislili malo drugačije. Ili je tako bilo barem u jednom delu Berlina koji se nalazi uz reku Špre, uz Holcmarkt ulicu i stanicu gradskog metroa, u blizini čuvenog Aleksanderplaca i Krojcberga. Baš tuda je do pre 25 godina prolazio deo Zida, a na dva mesta je čak i prečio slobodan protok vode. Ožiljci su vidljivi i danas. To je možda i ključna tačka ove naše priče jer Berlincima je dosta bilo ograđivanja.

Dakle, Grad je odlučio da proda oko 180 hektara zemljišta sa obe strane reke kako bi namirili dugovanja. Trebalo je to da bude najveća građevinska investicija, novi dom za telekomunikacione, medijske, bankarske gigante, a sve pod nazivom: Mediaspree. Mi to možemo zvati i Berlinom na vodi. Problem je bio samo jedan, odnosno više njih, ali sveli su se pod zajednički imenitelj – građanin.

Kompletan tekst pročitajte na vice.com/rs.