Zakon za sporiju ili bržu obnovu?

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke je u Skupštini tokom rasprave o predlogu Zakona o otklanjanju posledica poplava, kao i vladinom Izveštaju o poplavama, upitao prisutne ministre zbog čega se nisu bez zakona odredili kriterijumi za raspodelu pomoći i zašto se izbegava primena postojećeg Zakona o javnim nabavkama.

"Još nije počelo isušivanje kopova, jer se čeka ovaj zakon da bi se raspisao tender mimo zakona o javnim nabavkama. Je l' vi vidite šta radite", upitao je Stefanović.

Stefanović je upitao i zbog čega se pribeglo formiranju Kancelarije za pomoć i obnovu na čijem je čelu Marko Blagojević, kao i zašto se od postojećih kadrova Vlade nije formirao tim koji može da se bavi ovim poslom.

"Očigledno je cilj da se formira samo još jedna kancelarija koja će da zapošljava partijske kadrove. Da li je moguće da u celom državnom aparatu nema niko ko može da uradi taj posao?", upitao je on.

On je dodao da će raspodela sredstava po novom zakonu biti dodeljivana po principu "majke mi", jer pregovaračkim postupkom rukovodi Kancelarija na čelu sa Blagojevićem i naveo da ne vidi nijedan razlog zbog koga je kancelarija bolja i stručnija od Uprave za javne nabavki.

"Ko je Marko Blagojević da odlučuje o raspodeli sredstava", upitao je Stefanović i zatražio odgovor na pitanje zbog čega ministar bez portfelja za vanredne situacije Velimir Ilić ne predstavlja zakon.

On je rekao da Demokratska stranka nije zadovoljna ni izveštajem Vlade o poplavama, jer u njemu nisu precizirana imena ljudi koji su izgubili život u poplavama, nije utvrdjena pojedinačna odgovornost za propuste, niti podaci koliko je sredstava prikupljeno iz raznih izvora.

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović odgovorila je da Kancelarija zapošljava svega jednog čoveka, tačnije Marka Blagojevića, a da je obaveza svakog ministarstva da daju po tri do pet ljudi, a da je njeno ministarstvo odredilo 10 ljudi koji će raditi za Kancelariju.

"U državnoj upravi postoji dovoljan broj ljudi koji mogu da sprovedu taj posao, tako da ne stoji vaša ocena da će Kancelarija bespotrebno zapošljavati nove ljude", navela je ministarka.

Ona je dodala i da ovo nije pitanje samo jednog ministra i jednog resora već pitanje cele Vlade, te da zbog toga Velimir Ilić ne predstavlja predlog Zakona o otklanjanju posledica poplava u Srbiji.

Mihajlović je negirala da se ovim zakonom izbegava Zakon o javnim nabavkama, navodeći da se pribleglo njegovom usvajanju samo da bi se skratilo vreme.

Ona je izjavila da će nakon usvajanja Zakona o otklanjanju posledica poplava biti ubrzane procedure da svi građani mogu da obnove kuće do jeseni.

"Ukoliko je potrebno da se zakon dodatno unapredi, mi smo tu da to uradimo, jer ćemo posle usvajanja moći mnogo brže da se bavimo otklanjanjem posledica poplava u Srbiji. Sve procedure, počevši od javnih nabavki su ubrzane zahvaljujući ovom zakonu, ali potpuno transparentne", precizirala Mihajlović u parlamentu predstavljajući Zakon o otklanjanju posledica poplava.

Potpredsednica vlade i ministar gradjevinarstva, infrastrukture i saobraćaja je rekla da će biti izmenjen član 1 u stavu 2 predloga zakona, što će omogućiti da svih 126 opština koje su pobrojane u Izveštaju Vlade Srbije o poplavama udju u sastav ovog zakona.

Mihajlović je najavila da će Vlada Srbije nakon usvajanja pripremiti državni program kroz koji će biti odredjeni kriterijumii i mere sektorski i teritorijalno kako će se izvrsiti sanacija u svim opštinama.

"Ovim zakonom je tačno odredjen delokrug rada Kancelarije za pomoć i obnovu, jasno je odedjeno kako može da bude utvrdjena pomoć i isto tako je jasno odredjen način za obezbedjenje sredstava", precizirala je Mihajlović.

Ovakav zakon je, kako je navela, usvojen i u Hrvatskoj i Republici Srpskoj, a za nadzor za njegovim sprovodjenjem će biti pre svih nadležno Ministarstvo gradjevinarstva, infrastrukture i saobraćaja.

Mihajlović je izjavila, takođe, da će Srbija imati problem sa energetskom stabilnošću i da ćemo sasvim sigurno uvoziti električnu energiju, imajući u vidu da je energetski sektor najviše pogodjen u nedavnim poplavama.

Samo šteta u Kolubari iznosi više od 100 miliona evra, izjavila je Mihajlović u Skupštini Srbije, odgovarajući na pitanja poslanika.

Prema njenim rečima infrastruktura će biti popravljena do 1. oktobra, a jedino se može kasniti kada je reč o saniranju klizišta.

Poslanik Dragan Jovanović (NS) je, na današnjem zasedanu Skupštine Srbije na kojem se raspravlja o vladinom izveštaju o poplavama i Zakonu o obnovi, konstatovao da su lokalne samouprave došle u optuženički položaj budući da je Kancelarija za obnovu navela da nisu sve opštine dostavile izveštaje o kategorizaciji štete.

On je rekao da ne može sa tim da se saglasi.

Mihajlovićeva je na tu konstataciju kazala da su lokalne samouprave u prvom trenutku dobro odreagovale, a nakon toga je Minsitarstvo saobraćaja formiralo timove i sa lokalnim vlastima su dogovarali da se napravi jasna procena štete.

Ona je napomenula da će svih 126 opština biti obuhvaćeno Zakonom o obnovi.

Govoreći o javnim nabavkama ministarka saobraćaja je istakla da ni jedna procedura prilikom sanacije neće biti izuzeta iako će se postupak ubrzati.

"Daleko od toga da neće biti javnih poziva", rekla je Mihajlović i najavila da će pruga Beograd - Bar, koja je pretrpela ozbiljna oštećenja biti popravljena tokom avgusta.

Govoreći o javnim radovima i akcijama koje se spominju u Zakonu o obnovi Mihajlović je rekla da za sada postoji ideja da oni koji učestvuju u njima da imaju smeštaj, hranu i da im se upiše radni staž.

Ministarka je navela i da su utvrdjene lokacije za one kuće koje neće moći da se grade na mestima gde su bile ranije, s obzirom na to da su se nalazile blizu rečnih korita.

"Imamo jasan plan i znamo gde je novac potreban", zaključila je Mihajlović.

Leks specijalis, odnosno Zakon o otklanjanju posledica poplava u Srbiji stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a prestaje da važi po isteku jedne godine.

Tim zakonom uređuje se otklanjanje posledica poplava, odnosno aktiviranja klizišta na području pogođenom majskim poplavama.

Zakonom je precizirano da područje pogođeno poplavama obuhvata poplavljene i klizištima ugrožene delove teritorije Srbije: grad Beograd i gradske opštine Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Grocka i Rakovica. Zakonom su obuhvaćeni gradovi Sremska Mitrovica, Šabac, Loznica, Valjevo, Čačak, Užice, Jagodina, Kruševac, Kraljevo, Kragujevac, Požarevac i Zaječar.

Takođe, zakonska rešenja se odnose i na opštine Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Ub, Osečina, Ljig, Lajkovac, Mionica, Bogatić, Vladimirci, Koceljeva, Mali Zvornik, Krupanj, Ljubovija, Gornji Milanovac, Lučani, Ražanj, Aleksinac, Doljevac, Petrovac na Mlavi, Smederevska Palanka, Velika Plana, Paraćin, Ćuprija, Svilajnac, Despotovac, Rekovac, Varvarin, Trstenik, Šid, Knić i Rača.

U razlozima za donošenje zakona navodi se da je neodložno da se obezbedi normalizacija uslova života na poplavljenim i klizištima ugroženim delovima teritorije Srbije, da se osiguraju elementarni egzistencijalni uslovi porodicama i pojedincima čiji su stambeni objekti srušeni ili teško oštećeni i da se stvore uslovi za obnavljanje privredne i poljoprivredne delatnosti.

Takođe, potrebno je da se sanira šteta na infrastrukturnim objektima na poplavljenom području.

Dodaje se da je neophodno posebnim zakonom osigurati pravni okvir za ubrzanje procedura od značaja za proces obnove, kao i fleksibilnije uslove za primenu onih sistemskih rešenja koja to omogućavaju, kako bi se ponovo uspostavio održiv način privređivanja i sanirale posledice poplava.

Istovremeno, donošenje posebnog zakona je i put i mehanizam za osiguranje transparentnosti u korišćenju donatorskih i drugih sredstava koja su obezbeđena za pomoć i obnovu poplavljenih područja, zaključuje se u obrazloženju za donošenje leks specijalisa.

Za sprovođenje tog zakona potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budžetu, a razlog za njegovo donošenje po hitnom postpupku leži u tome što je potrebno, navodi se, što pre pristupiti radu na obnovi poplavljenih područja i otklanjanju okolnosti koje mogu da prouzrokuju štetne posledice.

Nedonošenje zakona po hitnom postupku imalo bi štetne posledice po život i zdravlje ljudi na tim područjima i negativno bi uticale na rad svih relevantnih organa i organizacija, naveo je pedlagač zakona, odnosno Vlada Srbije.