USS: Obustava konverzije zemljišta

Mera zabrane važi do donošenja konačne odluke o ustavnosti odredaba o konverziji zemljišta zbog, kako je saopštio Ustavni sud, "neotklonjivih štetnih posledica koje bi mogle da nastanu po društvo u celini".

Tom odlukom Ustavni sud je obustavio izvršenje svakog pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu osporenih odredaba o konverziji prava korišćenja u pravo svojine zemljišta uz naknadu i svoje rešenje dostavio na izjašnjenje Narodnoj skupštini, koja ima rok od 30 dana da mu odgovori, objavljeno je na sajtu tog suda.

Ustavni sud je ocenio da bi primenom osporenih odredaba Zakona mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice po društvo u celini, do "čega bi moglo da dođe, jer se prevođenjem prava korišćenja u pravo svojine stiče pravo raspolaganja na građevinskom zemljištu bez ikakvih zakonskih ograničenja, koja su ranijim propisom bila ustanovljena za slučaj prometa prava korišćenja".

Sud smatra i da se posledice utvrđivanja eventualne neustavnosti osporenih odredaba Zakona ne bi mogle naknadno otkloniti.

Stoga je neophodna privremena obustava izvršenja pojedinačnog akta ili radnje koje bi mogle biti preduzete na osnovu osporenih odredaba Zakona, naglašava Ustavni sud.

"To znači da se, do donošenja odluke Ustavnog suda u ovom predmetu, neće primenjivati odredba Zakona kojom je propisano da se na građevinskom zemljištu u državnoj, odnosno javnoj svojini pravo korišcenja može konvertovati u pravo svojine, uz naknadu njegove tržišne vrednosti, umanjene za troškove koje čini ukupna revalorizovana cena kapitala plaćena u postupku privatizacije, odnosno cena imovine plaćena u stečajnom ili izvršnom postupku", navodi Ustavni sud.

Osim toga, privremena mera se odnosi i na mogućnost konverzije prava korišćenja u pravo svojine koje se realizuje uz potvrdu Agencije za privatizaciju u korist privatizovanog preduzeća u slučajevima propisanim zakonom.

Ustavni sud smatra da se "postavlja kao pitanje da li se osporenim načinom obračuna naknade za konverziju, u kome prodajna cena kapitala ili imovine subjekta privatizacije istovremeno predstavlja i protivvrednost za sticanje prava svojine na građevinskom zemljištu, krši načelo jedinstva pravnog poretka utvrđeno Ustavom”.

Takođe smatra spornim i da li se propisivanje pogodnosti u članu 103. stav 1. Zakona može opravdati javnim interesom za izgradnju objekata na ovom zemljištu ili je reč o prekomernom teretu za društvenu zajednicu u celini.

Sud je odbacio deo inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba 100. do 102, člana 103. st. 2. do 6, čl. 104, 106a, 107. i 108. navedenog zakona.

Podsetimo, Skupština Srbije je krajem prošle godine usvojila izmene Zakona o planiranju i izgradnji kojima je omogućeno da nosioci prava korišćenja, u periodu od godinu dana nakon usvajanja pomenutih izmena Zakona, mogu ostvariti pravo na gradnju, dogradnju ili rekonstrukciju objekata, bez dostavljanja dokaza o izvršenoj konverziji zemljišta.