Dokazi o ubistvu Dade Vujasinović

U rasvetljavanju smrti novinarke Dade Vujasinović pronađeni su predmeti, dokazi koji će omogućiti superveštačenje, a u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije biće predloženo da neki svedoci dobiju zaštićeni status, navedeno je u izveštaju ove komisije.

U procesu rasvetljavanja ubistva Dade Vujasinović biće angažovani strani eksperti za balistiku i sudsku medicinu, saopštila je Komisija i istakla da se upravo uspostavlja komunikacija sa Institutom za bezbednost u Visbadenu. U superekspertizi će biti obavljena rekonstrukcija ubistva i sve druge neophodne radnje iz oblasti kriminalističke istrage.

Podsetimo, juče je obeležena 19. godišnjica ubistva Dade Vujasinović. Slučaj ubistva Slavka Ćuruvije je najobimniji po količini prikupljenog materijala, svedočenjima, dokazima i izjavama i sadrži više od 2.000 strana dokumenata. Evidentirani su svi koji mogu pomoći svojim svedočenjima, bilo kao zaštićeni svedoci ili svedoci koji nisu učesnici događaja, a kojima je potrebna zaštita jer postoji mogućnost da raspolažu činjenicama koje bi bile relevantne za utvrđivanje identiteta ubica.

Komisija će predložiti Tužilaštvu za organizovani kriminal da pokrene proces u kojem bi bila ponuđena zaštita ovim licima ukoliko prezentuju ključne informacije koje bi dovele do identifikacije ubica i nalogodavaca i uspešnog sudskog epiloga ovog procesa.

U slučaju ubistva novinara Milana Pantića, nova istraga se vodi kao prioritet rada istražnih organa iz Jagodine, uz podršku centrale Uprave kriminalističke policije i uz saradnju tima istražitelja i analitičara angažovanih na svim slučajevima kojima se bavi Komisija. Intenzivno se proveravaju i iskazi lica koja su samoinicijativno pristupila Komisiji nakon njenog formiranja, sa željom da predoče svoja saznanja.

U Komisiji navode da je slučaj ubistva medijskih radnika RTS-a tokom bombardovanja 1999. godine naknadno, na predlog porodica žrtava, pridodat mandatu Komisije i da će u narednom periodu biti postavljeni ciljevi i osnovni elementi za obnovu istrage.

Komisija podseća da je novinarska profesija pod permanentnim pritiskom, kroz direktne pretnje nasiljem nad novinarima i medijima, ali i kroz finansijsko iscrpljivanje, tužbe i visoke finansijske odštete.

"Na svaki način se pokušava da se mediji zastraše, kako bi odustali od bavljenja istraživačkim novinarstvom, i da se ugrozi njihova sloboda kako bi se onemogućilo svebuhvatno bavljenje najtežim društvenim pitanjima. Osiromašenje društva, a samim tim i medija, dovelo je do toga da su mediji i novinari ranjiviji nego ikada", navodi Komisija u svom izveštaju.

Proces otkrivanja počinilaca najtežih dela, ubistava novinara, nametnuo se kao prioritet i potpuno je jasna rešenost članova Komisije da na ovom poslu rade sve dok se ubistva ne rasvetle, u čemu je potrebna mnogo veća solidarnost svih novinara, medija i udruženja, kao i celog društva, navodi se u izveštaju koji je potpisao predsednik Komisije Veran Matić.

Komisija za istraživanje ubistava novinara je osnovana pre dva meseca kako bi se učinio dodatni napor u istraživanju razloga zbog kojih do sada nisu otkriveni nalogodavci i ubice Vujasinovićeve, Ćuruvije i Pantića. Naknadno je mandat Komisije proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radio-televizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

U prva dva meseca rada Komisije evidentirana je i prikupljana dokumentacija koja se nalazila na različitim mestima: u MUP, BIA, tužilaštvima. Ovo je prvi put da se gotovo sva saznanja koja poseduju institucije sistema nalaze na jednom mestu i prvi put su svi važni učesnici istraga sa tim upoznati, navela je Komisija.