Svađa Dinkića i Dulića u Skupštini

Beograd -- Rasprava o rebalansu budžeta počeće sutra u 11 sati, dogovorili se šefovi poslaničkih grupa. Sednicu obeležila polemika između Olivera Dulića i Mlađana Dinkića.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Bivši ministar životne sredine odbacio je optužbe ministra finansija o nenamenskom trošenju novca iz Fonda za zaštitu životne sredine, navodeći da Dinkić učestvuje u njegovoj kriminalizaciji bez ikakvih argumenata za svoje tvrdnje. Rasprava o rebalansu budžeta počeće sutra, odlučeno je nakon sastanka šefova poslaničkih grupa u Skupštini Srbije.

U raspravi o izmenama nekoliko finansijskih zakona u Skupštini Srbije, Dulić je kazao da Dinkić u opštoj histeriji u medijima u kojoj se nastoji da se svi bivši ljudi iz prethodne vlasti predstave kao kriminalci, pokušava da prikaže da je sav potrošen novac iz Fonda otišao u "nečije džepove i političke stranke", a da u stvari nema pravi uvid u stvarno stanje.

"Ako je bilo zloupotreba (u Fondu) neka se dokaže, ali nemojte da etiketirate nekoga u medijima", rekao je Dulić koji je poslanik Demokratske stranke i naveo da je oko 97 odsto sredstava Fonda potrošeno namenski.

Demokratska stranka optužila je ministra finansija i privrede Mlađana Dinkića da se napadima na ministra u prethodnoj vladi Olivera Dulića pridružio političkoj hajci na tu stranku.

Posao je nadležnih organa, a ne ministara i političara, da sprovode istragu i donose presudu, navodi DS u saopštenju. DS tvrdi da iza Dinkićevih optužbi Dulića ne stoje nikakvi argumenti i dokazi, već smišljeni pokušaji da se pažnja javnosti skrene sa "enormnog zaduživanja" iz kojeg će Dinkić nastaviti da finansira "projekte poput skijališta na planinama koje godinama nemaju snega".

U saopštenju se navodi da je smenom Dinkića sa mesta potpredsednika bivše vlade pokušala da spreči finansiranje takvih projekata. DS, kako se ističe, podržava rad pravosudnih organa, koji sve treba da ispitaju i dokažu, i veruje da će se u tim postupcima saznati istina i o Nacionalnoj štedionici, Fondu za razvoj i kiparskom novcu.

DS podseća da je od formiranja nove vlade žrtva svakodnevnih napada, neosnovanih optužbi i laži koje se plasiraju protiv njenih funkcionera, ali i pretnji odbornicima širom Srbije i preuzimanja lokalnih samouprava i prekrajanja izborne volje građana.

Dinkić tvrdi da su više od 80 odsto sredstva iz Fonda trošena u svrhu predizborne kampanje DS i optužio je Dulića da iznosi neistine da su sredstva iz Fonda namenski trošena. Prema rečima Dinkića, Fond osnovan krajem 2006. u poslednje vreme je radio mimo evropskih normi jer je služio za političke svrhe i promociju i pod političkim pritiskom nije vršio funkciju zaštite životne sredine.

Dulić je poručio Dinkiću da je Vlada Srbije, ako je to htela, mogla da ukine Fond i bez "ove sramne kampanje" navodeći da nije postojao nijedan razlog da Dinkić napada Fond koji je, kako je ocenio, dobro radio.

Dinkić je uzvratio i da su velika sredstva iz Fonda trošena na medijsku kampanju kao i za potrebe održavanja kola i klima-uređaja u Ministarstvu životne sredine, na čijem je čelu bio Dulić, i upitao bivšeg ministra životne sredine zašto je 1,1 milijarda dinara iz Fonda utrošena na uvoz 140 tona polovnih akumulatora i 13 tona starih guma.

Ta sredstva, kako je naveo Dinkić, data su kao subvencija onima koji uvezu tu vrstu otpada kako bi ga zbrinuli na svojim privatnim placevima uglavnom u Vojvodini, a pre svega u Subotici, gde Dulić živi.

"To nije otpad prikupljen u Srbiji. To je otpad iz inostranstva. Ovo nema nikakvog smisla", kazao je Dinkić i dodao da je Dulić potpisivao ugovore koji nemaju nikakve veze sa zaštitom životne sredine.

Dinkić je kazao da je Vlada predložila ukidanje Fonda za zaštitu životne sredine zbog nenamenskog trošenja sredstava kako se u budućnosti ne bi desilo da se neko ponaša neodgovorno kao što se Dulić ponašao.

Povodom Dinkićevih optužbi, Dulić ga je pozvao da proveri "tračeve iz frizerskih salona" pre nego što ih izgovori u parlamentu i dodao da Dinkićevi navodi nisu argumenti za ukidanje Fonda već da je prava namera ministra finansija da centralizuje sav novac u državi i upravlja prema politici svoje stranke gazeći pri tom svoje prethodnike.

Na navode Dinkića o reciklažnim centrima, Dulić je kazao da su akumulatori i gume jedan od najvažnijih segmenata primene zakona za
podsticanje reciklažne industrije i da nijedna deponija nije u Subotici. "Nijedan reciklažni centar nema veze sa mnom. Oni se nalaze po celoj Srbiji i nema ih u Subotici", kazao je Dulić.

Šef poslanicke grupe Ujedinjenih regiona Srbije Vladimir Ilić kazao je da je Dulić u problemu i da razume ličnu ispovest Dulića za koga je rekao da je nenamenski trošilo novac iz Fonda za potrebe svog ministarstva.

"Vi ste svojevremeno kreirali naslove protiv Dinkića, vi ste pisali neistine i saosećam sa vama sada kada ste vi meta i žrtva takvih napisa", kazao je Ilić.

Dulić je poručio Dinkiću da čini veliku grešku i nepravdu prema životnoj sredini predlaganjem ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine, Agencije za hemikalije i Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost i ocenio da se time ugorožava i ono malo što je učinjeno u toj oblasti da bi jedna važna evropska politika postala sastavni deo političkog sistema Srbije.

Posle oštre polemike Dulića i Dinkića u koju su se povremeno uključivali i poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije i Srpske napredne stranke, određena je jednočasovna pauza.

U nastavku rada, parlament treba da razmotri izmene više finansijskih zakona, posle čega i predloženi rebalans budžeta za 2012.

Dulić je potom novinarima izjavio da je tačno da je 1,1 milijarda dinara utrošena na reciklažu starih akumulatora i guma, ali prikupljenih u Srbiji, optuživši Dinkića da iznosi netačne podatke.

Pre ove polemike ministar Dinkić je za skupštinskom govornicom najavio da će "nezapamćena seča taksi i ukidanje parafiskalnih nameta rasteretiti građane i privredu za ukupno 10 milijardi dinara", što je predloženo predloženim izmenama nekoliko zakona o kojima se trenutno raspravlja u Skupštini.

Dinkić je istakao da Srbija ima ogroman broj parafiskalnih nameta i naknada – ukupno 382, podsećajući da će biti ukinuto 138 tih naknada.
Dinkić se zapitao zašto to niko nije uradio pre ove vlade, dodajući da niko nije uradio ovakvu “seču taksi otkad on pamti”.

On je precizirao da će preduzetnici biti rasterećeni za oko četiri milijarde dinara, po osnovu smanjenja i ukidanja određenih firmarina i taksi za srednja i velika preduzeća i ukidanjem lokalnih komunalnih taksi.

Dinkić je napomenuo da je sečom parafiskalnih nameta ukinuto 12 lokalnih i 121 republička taksa.

“Zalažem se za decentralizaciju i jačanje lokalnih samouprava, ali se pokazalo da su u poslednje vreme neki rashodi za plate na lokalnom nivou nabujali, pa ubuduće resorno ministarstvo mora bolje da kontroliše te vrste rashoda", dodao je Dinkić.

On je ukazao da je porez na imovinu ključni izvor prihoda za lokalnu samoupravu, ali će, kako je najavio, taj zakon biti promenjen u narednom periodu i biće u skladu sa evropskom praksom.

Dinkić je rekao da taksa ne može “neodmereno da se naplaćuje”, već mora da se upodobi sa realnim troškovima usluge, kao i da se novi cenovnici daju na uvid Ministarstvu finansija.

On je ukazao na to da Ministarstvo ima rok da do 31. marta da saglasnost na njih ili da ih ne odobri. On je rekao i da “mnogima znači” što će registracija automobila biti jeftinija za 4.000 dinara i za nju će biti potrebna samo jedna uplatnica umesto 12.

Dinkić je najavio i da će uplata poreza i doprinosa u sledećoj godini moći da se obavi jednom uplatom na jedan račun.

Cvetković: Rebalans budžeta izaziva inflaciju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Bivši premijer Mirko Cvetković tvrdi da će predloženi rebelans ovogodišnjeg budžeta u narednom periodu izazvati veliku inflaciju jer predviđa znatno povećanje rashoda.

On je novinarima u Skupštini Srbije rekao da će povećanje PDV smanjiti kupovnu moć i plate i da rebalans ne predstavlja nikakav zaokret već ide u sasvim pogrešnom pravcu.

"Rebalans budžeta predviđa da se rashodi značajno povećaju čak na mesečnom nivou, posledica toga je povećanje deficita, što će dovesti do porasta javnog duga", kazao je Cvetković, koji je poslanik DS.

Prema njegovim rečima, najave o nekoj srećnoj budućnosti u narednoj godini zapravo će predstavljati pad životnog standarda sa ovakvim pristupom javnim finansijama. "Očekuje se da će inflacija biti izuzetno visoka", dodao je Cvetković.

Kako je naveo, činjenica je da rebalans budžeta predviđa da će svakog narednog meseca rashodi u proseku biti za 20 odsto veći nego u prosečnom mesečnom periodu od januara do jula.

Cvetković je kazao da je ideja da se ukinu parafiskalni nameti dobra i da će privreda od toga imati koristi, ali da je pitanje da li iza toga stoji neka stvarna suština, što će se tek videti u narednom periodu.

LDP: Slede nova optuštanja radnika

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Odgovarajući na pitanja poslaničkog kluba LDP-a koja se tiču nemogućnosti otpuštanja zaposlenih u javnom sektoru za vreme krize, Dinkić je ukazao da Srbija nema odgovarajuću budžetsku statistiku, te da ne postoje garancije da neki radnici neće uzeti otpremninu i potom naći drugi posao.

Poslanički klub LDP-a ocenio je da rebalans budžeta za 2012. godinu neće doprineti poboljšanju položaja zaposlenih i otvaranju novih radnih mesta, već će dovesti do novih otpuštanja radnika.

Kada je reč o ukidanju taksi i rasterećenju privrede, to u praksi znači ukidanje samo jedne do dve takse po jednom preduzeću i jedini konkretan rezultat koji je vlada preduzela je ukidanje firmarina i “to što smo zbog ukidanja jednog broja taksi dobili popis svega onoga što su privrednici plaćali godinama”, smatra LDP.

Ta poslanička grupa smatra i da je nepotrebno ukidanje taksi na splavove i za držanje egzotičnih životinja.

LDP nije protiv isplate 13. penzije za najugroženije penzionere koji primaju manje od 15.000 dinara mesečno, ali je postavila pitanje “do kada ćemo na ovaj način vršiti socijalna davanja i šta je sa onim penzionerima koji primaju 15.001 dinar, koji su takođe ugroženi, a koji će ostati bez te pomoći”.

Foto: Beta
Foto: Beta

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su danas debatu o paketu zakona namenjenih fiskalnoj konsolidaciji, nakon čega bi trebalo da započnu i raspravu o predlogu rebalansa budžeta. Očekuje se da će prihodi državnog budžeta na osnovu povećane stope poreza na dodatnu vrednost biti veći za 7,8 milijardi dinara i da će izmene akciza na naftne derivata doneti 2,8 milijardi dinara, a na duvan dodatne četiri milijarde.

U toku jučerašnje osmočasovne rasprave o setu finansijskih zakona, koji bi trebalo da konsoliduju javne finansije zemlje i zaustave rast budžetskog deficita, poslanici opozicije izneli su kritike na predložene mere, ocenjujući da one neće dati željene rezultate, jer su kratkoročne i parcijalne.

Uoči rasprave o predlogu rebalansa budžeta, koja bi trebalo da počne pošto poslanici razmotre paket finansijskih zakona, podršku vladinim merama fiskalne konsolidacije najavile su članice vladajuće koalicije, dok niko iz opozicije za sada nije obećao da će podržati te fiskalne mere.

Predlogom rebalansa državnog budžeta predviđen je ukupni deficit od 203,6 milijardi dinara ili 6,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Poslnici opozicije tvrde da će najavljeni rebalans budžeta samo uvećati budžetski deficit.

Prihodi republičkog budžeta za 2012. godinu rebalansom su planirani na 829,6 milijardi dinara, a rashodi na 1.033 milijarde dinara.

Očekuje se da će prihodi budžeta na osnovu povećanja stope poreza na dodatnu vrednost sa 18 na 20 odsto biti veći za 7,8 milijardi dinara i da će izmene akciza na naftne derivata doneti 2,8 milijardi dinara, a na duvan dodatne četiri milijarde.

Budžet za poljoprivredu je rebalansom povećan za 10 milijardi dinara, a deo budžeta za socijalnu zaštitu za sedam milijardi dinara. Privreda će rebalansom dobiti 4,7 milijardi dinara, a šest milijardi dinara je predviđeno za isplatu obaveza fabrici Fijat automobili Srbija, zajedničkom preduzeću države sa italijanskim Fijatom.

Potrebna sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice dugova domaćim i stranim kreditorima iznose 562,6 milijardi dinara, navodi se u rebalansu budžeta.

Stopa realnog pada BDP Srbije u 2012. će biti 0,5 odsto, a stopa inflacije 9,1 procenat. Prvobitni budžet je usvojen uz očekivani rast BDP od 1,5 odsto u 2012.

Uz rebalans budžeta, parlament će razmotriti i izmene Zakona o budžetskom sistemu, dopunu Zakona o penzijskom i invalidskom sistemu i Predlou zakona o utvrđivanju maksimalnih zarada u javnom sektoru.