Broj azilanata u Srbiji u porastu

U Centru za azil u Banji Koviljači trenutno je 75 tražilaca azila, što je dvaput više nego u januaru prošle godine.

Privremeni smeštaj gotovo svakodnevno traže stranci koji su ilegalno prešli granicu, a kako je kapacitet centra 80 mesta, prave se liste čekanja.

„Poslednjih dana od 20 do 25 ljudi pokazuje interes za smeštaj. Mi ih primamo sukcesivno, kada se izjasne da žele da traže azil, dok neko ne ode ili pobegne, pa se uprazni mesto u centru“, kaže Robert Lesmajster, upravnik Centra za azil. Najviše azilanata u Srbiju stiže iz Avganistana, Iraka, Irana, Somalije i Palestine.

U poslednje vreme na put ka zemljama Evropske unije kreću i žene, a čak 14 odsto od ukupnog broja su maloletnici bez roditeljskog staranja. Većina njih kaže da su bili primorani da napuste svoju zemlju.

„Ja sam napustio Somaliju jer je teroristička organizacija El Šabab htela da me regrutuje u svoje redove. Kada sam to odbio, ubili su mi ženu, decu i sestru. Srušili su mi kuću, pa sam morao da napustim zemlju. Pošto sam u Srbiji prihvaćen, želeo bih da ostanem ovde i dobijem dokumenta“, kaže jedan korisnik Centra za azil.

Ukoliko se nastavi ovakav trend ilegalnog prelaska granice, u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila očekuju da će hiljadu stanaca ući u Srbiju.

„Svaki nemir u svetu reflektuje se na tražioce azila u Srbiji. Tako da mi očekujemo, ako se nastavi pogoršanje odnosa u Severnoj Africi, u Tunisu, Egiptu, Jordanu, sigurno će se odraziti na izražavanje tražnje azila i ovde“, ocenjuje Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Od 522 zahteva za azil, podneta u prošloj godini, većina je obustavljena, dok je u 28 slučajeva doneta negativna odluka. Razlog je to što je većini Srbija samo usputna stanica da se nahrane, obuku i odmore na putu ka Evropskoj uniji.