Drugi dan sabora u Guči

Ispred Doma kulture nastupaju trubački orkestri, pevačke grupe, a u okviru sportskog centra predstaviće se i dragačevska privreda.

Iako se naredne nedelje u špicu Sabora očekuje najveća poseta, nedelju dana ranije sve više ljudi dolazi u ovu varošicu.

Guča se sve više zahuktava, svakim danom sve više ljudi pristiže u Guču, ali i u susedne gradove.

Događaj prati na desetine stranih medija, ali i ekipa koje snimaju dokumentarni film o Saboru trubača.

„Dolazim iz Pariza u Francuskoj. Za veb tv snimamo dokumentarni film o ovom festivalu, jer je ova muzika već dobro poznata u našoj zemlji.“

„Dolazim iz Njujorka. Snimamo dokumenarac koji se zove „Zemlja truba“. Mi pratimo američki orkestar, koji se inače po prvi put takmiči u Guči. Svakako snimamo i sve što se dešava za vreme ovog Sabora, varošicu, ljude, događaje.“

Prvi put započinje takmičenje za najbolju trubu sveta, zbog čega je iz Amerike doputovao i orkestar Zlatne uste, kaže Njujorčanka Merijen Ajnes.

„Po peti put nastupamo u Guči, ali prvi put kao takmičari. Pripremili smo jednu američku numeru, ali i jednu srpsku, koja će biti iznenađenje“.

Pola veka srpske trube obeležilo je i otkrivanje spomenika pobedniku prvog Sabora, 1961. godine, Desimiru Perišiću.

I ovaj, kao i spomenik srpskom trubaču u centru Guče, delo je ruku akademskog vajara Velimira Karavelića.

„Najverovatnije da je neka viša sila prepoznala u meni ljubav prema trubi. I obzirom da jako volim i poznajem izvornu muziku, po onoj mudrosti da, reka koja nema izvor, presahne, tako i ja verujem da je izvorna muzika ključ za svaku drugu moguću muziku.“

Za žitelje male Guče narednih deset dana biće vrlo malo spavanja, jer će gosti koristiti svaki trenutak za dobar provod i zabavu. Međutim, oni vole da kažu, Brazil ima Rio, a Srbija Guču.