SLO: Arbitraža u skladu sa Ustavom

Slovenački ustavni sud dodaje i da pomenuti sporazum omogućava mehanizam mirnog rešavanja slovenačko-hrvatskog graničnog spora, dodajući da slovenački ustav određuje kao administrativnu granicu između ove dve države onu koja je u trenutku osamostaljivanja obe države postala državna granica.

To znači da je kopnena granica tamo gde je tekla granica između dve dotadašnje jugoslovenske republike i to po granicama katastarskih opština, dok granica na moru nije tada bila pravno određena, "ali je u Piranskom zalivu i šire, činjeničnu vlast sprovodila Slovenija", saopštio je Ustavni sud.

Pomenuti sud smatra i da pri određivanju morske granice između Slovenije i Hrvatske treba poštovati činjenicu da je Slovenija priobalna država i da je to bila i u vreme Jugoslavije, kada je i imala dostup do otvorenog mora, zbog čega je ovaj sud mišljenja da dok ne dođe do drugačijeg dogovora između dve države treba poštovati princip "uti possidetis iuris", što znači poštovanje administrativnih granica, njihovu zaštitu, pojačanje i na kraju njihovo priznavanje kao međunarodnih granica.

"Morska granica između Slovenije i Hrvatske ide po crti do koje je Slovenija pred osamostaljivanjem vršila činjeničnu vlast", rekao je sudija Ustavnog suda, Ernest Petrič.