Novosti: Evro pravi haos

"Ne očekujemo veću tražnju deviza, ni bitnije interesovanje građana za njihovu prodaju“, kažu u Udruženju menjača i napominju da je sezona posle Nove godine tradicionalno "mrtva“ za menjačke poslove.

S druge strane, građani i privrednici koji su u prethodnom periodu uzimali kredite sa deviznom klauzulom, ili su se zaduživali u evrima na inostranom tržištu novca, poprilično su zabrinuti.

"Mada nas iz Narodne banke Srbije uporno ubeđuju da nije došlo do ozbiljnijeg pomeranja kursa i da su u pitanju manje, dnevne oscilacije, prosta računica kaže da, recimo, na kredit koji je početkom decembra bio milion evra danas moramo da damo oko 20.000 evra više, i to samo na ime kursne razlike - kaže za "Novosti“ jedan od privrednika i dodaje da je predstavnicima srpskih proizvođača dosta da se putem medija prepucavaju sa guvernerom NBS.

Zato mnogi i ne žele više javno da govore. Jer, kad god je neko od ozbiljnijih srpskih privrednika ukazao na probleme sa kojima se suočava, guverner NBS bi nam, kao da smo mi đaci, a on profesor, održao lekciju iz ekonomike poslovanja.

I građani, pre svega oni sa obevezama po osnovu stambenih kredita, moraju da računaju da će zbog višeg kursa i njihove rate biti veće.

Tako će oni sa mesečnom ratom od 350 evra, u januaru dati 1.300 dinara više nego za anuitet u decembru. A, ovo se dešava u vreme kada su primanja svih u Srbiji realno niža u odnosu na pre godinu dana, bar za 10 odsto, navode "Novosti"

A da su "male“ oscilacije kursa iznenadile i samu državu, govori podatak da je ovogodišnji budžet projektovan na bazi kursa od 95 dinara za evro.

Privrednici su, čini se, bili nešto oprezniji, pa je većina svoje poslovne planove bazirala na projekciji - 100 dinara za evro.

Možda su najviše informacija ipak imale analitičke službe poslovnih banaka u Srbiji. One su, naime, predvidele da će se kurs evra u ovoj godini kretati između 104 i 107 dinara.

U Narodnoj banci Srbije, međutim, kažu da je teško danas proceniti šta će se sa kursom dešavati u toku godine.

To, kako ističu, zavisi od načina trošenja novca koji imamo na raspolaganju kod međunarodnih finansijskih institucija.