EU popustila zbog Rusije i Turske?

"Rusija je ponudila podršku posustaloj srpskoj ekonomiji i poseta ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva Beogradu nije prošla nezapaženo u Briselu“, navodi američka agencija za strateška istraživanja Stratfor.

U tom kontekstu, agencija pominje planove da se na jugu Srbije uspostavi centar za hitne intevencije "što bi Rusiji moglo da obezbedi logističko uporište u regionu".

"Spoljno-politički potezi (predsednika Srbije Borisa) Tadića doveli su Brisel u nedoumicu, obzirom da se u EU do tada smatralo da je on odlučno u njihovom taboru", ističe se u analizi.

Razlog za zabrinutost u EU bila je i loša situacija u BiH, kao i sve veća uloga Turske u regionu.

Stratfor podseća da je Ankara lobirala u Vašingtonu da SAD povuku svoju podršku ustavnim reformama u BiH "što je izazvalo ljutnju u EU, koja je želela da preuzme rukovođenje tim procesom i nađe konačno rešnje za situaciju u Bosni".

"Tursko i rusko uplitanje u Balkan motivisalo je EU da krene napred u procesu pridruživanja Srbije Uniji, posebno sada kada je Hrvatska na dobrom putu ka članstvu", dodaje se u analizi.

Agencija naglašava da, i pored toga što Holandija može da utiče na usporavanje tog procesa, kao što može i Slovenija u slučaju Hrvatske, sve uglavnom zavisi od toga da li Pariz i Berlin žele da politički podrže proširenje.

Velike zemlje EU su svakako osetile da postoji konkurencija oko uticaja na Balkan, koja dolazi iz Moskve i Ankare, piše u analizi.

Stratfor podseća da je odluka o deblokiranju privremenog sporazuma, koji predstavlja trgovinski deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), usledila posle odluke EU o viznoj liberalizaciji za građane Srbije, koja je krajem novembra doneta u Briselu.

Dodaje se da su EU i Srbija potpisali u aprilu 2008. godine SSP, neposredno pred izbore na kojima su se nadmetale proevropske snage predvođene predsednikom Borisom Tadićem i ultranacionalisti.

"Sporazum je trebalo da poveća šanse Tadića za pobedu i njegova Demokratska stranka je na kraju trijumfovala tesnom većinom", piše u analizi.
EU je potom, navodi Stratfor, predložila privremeni trgovinski sporazum kao neku vrstu sažetog SSP-a koji bi trebalo da obezbedi pristup Srbiji na zajedničko evropsko tržište.

Holandija je međutim, podseća Stratfor, blokirala implementaciju SSP-a i ograničenog trgovinskog sporazuma zastupajući stav da Beograd ne čini dovoljno na pronalaženju optuženog za ratne zločine u Bosni generala Ratka Mladića.

Prema Stratforu, ključne članice EU, Francuska i Nemačka, u tom trenutku nisu želele da vrše pritisak na Holandiju, jer je EU morala da se suoči sa većim izazovima poput rasta nezaposlenosti i recesije. Priorit EU u tom trenutku svakako je bio i Lisabonski sporazum, navodi se u analizi.