Preminuo Desimir Tošić

"U Demokratskoj stranci Davidovića i Grola, kao aktivni član studentske Demokratske omladine, za 45 godina koliko je proveo u emigraciji, od prvih dana 90-ih godina i borbe za višestranačje u Srbiji, kao narodni poslanik i visoki funkcioner Demokratske stranke, do svog poslednjeg dana Tošić je svu svoju impozantnu životnu energiju posvetio razvoju demokratije u Srbiji", piše u saopštenju.

Dodaje se da će DS Tošića, koji je bio član političkog saveta stranke, pamtiti kao optimističnog, uvek kritičnog i objektivnog rukovodioca, čoveka modernih ideja i izvanrednog duha.

"Svi smo od njega mnogo naučili i mnoge generacije će ga pamtiti", navela je Demokratska stranka.

Komemoracija će biti održana u ponedeljak, 11. februara u Svečanoj sali skupštine grada u 10,30 časova, a istog dana Desimir Tošić biće sahranjen u Aleji zaslužnih građana u 12 časova.

Mićunović: Desimir je ostavio trajan trag

Predsednik Političkog saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićunović rekao je danas da je Desimir Tošić ostavio trajni trag u DS-u i čitavoj demokratskoj javnosti Srbije i da je bio evropejac, levi demokrata, moderan čovek koji je jako voleo svoj narod i svoj rodni kraj.

"Mesto Desimira Tošića u istoriji biće visoko u političkom životu Srbije", rekao je Mićnović povodom smrti Tošića sa kojom je osnovao DS i tokom godina bio najbliži prijatelj i saradnik.

"Umro je Desimir Tošić, jedna nesvakidašnja pojava u našem javnom životu. On je na neki način spajao više različitih Srbija. Bio je prvo pero naše političke analitike, sa izvanrednom oštrinom zapažao je slabosti društva i vrlo otvoreno govorio o mnogim zaostalostima, a s druge strane bio je veliki patriota", kazao je Mićunović.

On je ocenio da, kada je reč o Desimiru Tošiću, izraz patriota dobija pravo značenje.

"Desimir je živeo jako dugo u emigraciji, ima porodicu u Engleskoj, ali je njegova vezanost za Pirot i rodni kraj bila dirljiva i uvek mu se vraćao i bio privržen svojoj matici. Kada je kritikovao slabosti društva on je to radio kao otac koji u svom detetu vidi slabosti i uvek ga grdi", rekao je Mićunović.

On je posebno istakao da je Desimir Tošić imao najveću želju da Srbija napreduje, da bude moderna i da se trudio da prenese vrednosti zapadne demokratije, a da je posebno želeo da Srbija bude prosvećena.

Mićunović je za Tošića rekao da je uvek bio otvoren, nasmejan i spreman za šalu, ali i beskrajno principijelan, uvek željan rasprava o bitnim pitanjima društva, a da mu je svakodnevni pragmatizam u koji često uranja politika bio potpuno stran.

"Desimir je u našoj emigraciji bio svetla tačka i nastojao je da pronađemo neki stožer vrednosti zapadne demokratije koji smo mogli presaditi ovde u Srbiji, za razliku od nekih drugih ljudi koji su jedva čekali da razbuktimo mržnje iz Drugog svetskog rata, a koji su naneli veliku štetu našem političkom životu jer su nas vratili temama prošlosti, umesto da gradimo savremeno i razvijeno društvo", kazao je Mićnunović.

Istaknuti opozicionar

Tošić je rođen 19. februara 1920. u Beloj Palanci, u istočnoj Srbiji. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Nišu. U Beograd je prešao 1934. godine i, posle završene Treće muške gimnazije, 1938. upisao je Pravni fakultet i završio dve godine.

Na početku Drugog svetskog rata, 1941, bio je dobrovoljac u Desetom prekobrojnom puku kod Sarajeva, a 1943. ga je uhapsio Gestapo. Posle zatvora na Terazijama, prebačen je u nacistički logor na Sajmištu, a potom deportovan u Nemačku i Austriju na prinudni rad.

Posle kratkog povratka u zemlju, 1945. emigrirao je u Francusku i upisao Pravni fakultet i Slobodnu školu političkih nauka.

Dve godine kasnije osnovao je i počeo da uređuje časopis Naša reč, u kojem je objavljivao ne samo tekstove poznatih političkih emigranata, već i jugoslovenskih disidenata (Đilasa, Gojka Đoga).

Bavio se i istraživačkim radom, radeći u nekoliko istraživačkih centara i instituta, dve godine je živeo u SAD, a 1958. godine je prešao u London, gde će živeti i uređivati Našu reč narednih tridesetak godina. Bio je saradnik-istraživač u Međunarodnom centru slobodnih sindikalista u Parizu, član i osnivač Udruženja srpskih pisaca i umetnika u inostranstvu, saradnik Centra za istraživanje jugoslovenskih problema u Londonu, član jugoslovenskog komiteta u Evropskom pokretu od 1959. godine.

U Beograd se vratio i nastanio 1990. Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS), u kojoj je te godine izabran za potpredsednika. Tošić je i pre Drugog svetskog rata, od 1938, bio član Demokratske stranke Davidović-Grol.

Nakon raskola u DS-u, Tošić, zajedno sa Dragoljubom Mićunovićem, osniva Demokratski centar (DC), u kojem je bio potpredsednik u dva mandata, a nakon kolektivnog pristupanja Demokratskog centra Demokratskoj stranci 2004, Tošić je izabran za člana Političkog saveta DS-a.

Za saveznog poslanika izabran je 1992, a četiri godine kasnije za predsednika Evropskog pokreta.

Objavio je desetak knjiga o nacionalnim i socijalnim problemima, a neke od njih su udžbeničkog i unikatnog karaktera, kao što su: "Kolektivizacija u Jugoslaviji 1945-1954" ili "Snaga i nemoć ovdašnjeg komunizma 1945-1990".

Pisao je za beogradske dnevne listove Borbu (do 1991), Našu borbu i, od 1998, za dnevnik Danas.

Dobitnik je nagrade "Konstantin Obradović" za 2004, koja se dodeljuje za unapređenje kulture ljudskih prava.

Dobitnik je priznanja za oblast politike Najevropljanin za 2006. godinu, koje mu je dodelila Prva evropska kuća, uz pomoć Evropskog pokreta u Srbiji, delegacije Evropske komisije u Beogradu, Grada Beograda i opštine Čukarica.

Govorio je engleski i francuski jezik. Iza sebe je ostavio suprugu i dve kćerke.