Preminuo Desimir Tošić

Medju srpskim politicarima sve manje razloznih,razumnih i pametnih ljudi kakav je bio g.Tosic.Od poruka saucesca i onih:neka mu je laka zemlja,bolje bi bilo da se malo uljudimo i urazumimo i tako budemo onakvi Srbi kakve je pokojnik voleo,nadao se nasem ulasku u EU, da budemo manje optereceni nacionalnim mitovima a vise postenjem,istinoljubivoscu,milosrdjem i drugim ljudskim vrednostima koje smo poslednjih decenija potpuno zaboravili.

DS i Srbija su ostale bez jednog velikog i pravog intelektualca, velikog borca i učitelja demokratije, nepotkupljivog kritičara koji je sa neverovatnim darom umeo da zapazi ključne nedostatke našeg društva i velike greške koje su Srbi kao narod pravili u 20. veku. Zaista imam osećaj velikog gubitka jer sam sa velikim uživanjem i pažnjom pratio njegove tekstove i nastupe na medijima. DS bi mogla da mu se oduži tako što bi izdavačka produkcija stranke nosila njegovo ime.

…Ja sam gajio optimizam od 27. marta 1941, ali od tada do danas nisam video napredak u ovoj zemlji. Zašto da ne budem pesimista? Molim vas, 60 i nekoliko godina ovaj narod ne ide napred. Najteže mi je kada vidim da svi naši napori nisu dali nikakav rezultat. Užasno je to pogledati. Nemate ustanove, imate možda jedan list ili dva, Ekonomist i Danas, koji diskutuju. Pazite, to je vrlo važno za Drugu Srbiju, mi stalno moramo da se raspravljamo, kao preko Peščanika i u Danasu. Mi ne možemo da diskutujemo sa Prvom Srbijom. Tu nema šta da se diskutuje, pošto su oni svi isti. Međutim, u drugoj Srbiji moramo da čačkamo dalje, da stalno ispitujemo i tražimo neka rešenja…

Vecna slava i hvala na svim lepim i pametnim recima.
Nazalost nisi docekao da se ovde dogodi nesto lepo.
Nadam se da ce te tvoja Demokratska stranka barem posthumno obradovati.
Jos jednom hvala ti na svemu!

Bio je beskompromisni borac protiv komunizma. Slava mu!

Srbija je izgubila jednog od najvecih i najskromnijih pregalaca u borbi za demokratiju, za bolju Srbiju.
Hvala mu za doslednost i hrabrost, a pre svega za ljudsku i politicku mudrost.
Ivan

Januar 1940, Desimir Tosic:
"Opsti cilj Demokratske studentske omladine je izgraditi SEBE intelektualno i moralno, politicki i socijalno, i da takva omladina dalje razvija politicku i gradjansku svest kod naroda, da ga moralno podize, te da bi svaki pojedinac kao clan drustvene zajednice bio spreman da doprinese opstem napretku. Pravi demokrat mora da postane novi covek, sposoban da vlada sobom i drugima, da slusa sebe i druge - sve u cilju opste koristi."
Hvala Vam na svemu, ostacu dosledan svemu sto DS predstavlja decenijama postojanja. Nadam se da cemo u narednim godinama zavrsiti posao u koje su zivote ulozili Davidovic, Grol, Djindjic... Srbija ce postati moderna, prosperitetna clanica EU!
Pocivajte u miru, Desimire...
Omladinac DS

Otišao je jedan mudar čovek, kome su se morali diviti i oni koji se nekada i nisu mogli složiti sa njegovim stavovima. Za njega život i događaji nikada nisu mogli da se posmatraju samo u crnoj ili samo u beloj boji. Njegovo teško životno iskustvo nije ga ogorčilo, naprotiv, pomoglo mu je da razume svu složenost života. I to je pokušao da nam prenese u svojim tekstovima i istupanjima. Bojim se da ima suviše malo onih koji mogu da čuju taj glas razuma u ovom "vremenu netrpeljivosti".

Ovim je otisla jedna od najumnijih glava, i moj omiljeni sagovornik Pescanika, retko odmeren i pametan covek. Slava mu i neka mu je laka zemlja.

Na ovoliku politicku i svaku drugu glupost, nesreca kolosalnih razmera je odlazak ovako pametnog coveka.
Neka pociva u miru.

Bio je jedan od ljudi koje cu pamtiti do kraja zivota. Jos uvek rado slusam njegove intervjue date za Pescanik. Cuvam i clanak koji sam pre nego sto sam odlucio da zauvek napusti Srbiju pronasao u Republici. Uspomena na Desimira ce ostati da zivi u mnogima od nas. Neka mu je vecna slava. Aleksandar Nikolic, London

Duboko me je potresla vest o smrti g. Desimira Tosica. O njegovoj aktivnosti tokom godina koje je proveo u emigraciji sam igrom slucaja (posto je moj otac, koji je bio novinar, intenzivno odrzavao prepisku sa mnogim ljudima u emigraciji) znao i tada, i mnogi brojevi casopisa "Nasa rec" koje smo dobijali postom u godinama jednopartijskog sistema su zaista znacili. U godinama bujanja nacionalizma u SFRJ ono sto je objavljivano u "Nasoj reci" je delovalo smirujuce i otreznjujuce. Na zalost malo ljudi u ovoj jadnoj zemlji je to imalo prilike da cita. Desimir Tosic je i tokom svih godina politickog angazmana u zemlji, od 1990. na ovamo, bio jedan od retkih koji je osudjivao ratnohuskacke stavove, i cija je svaka rec bila pre svega usmerena ka stvaranju demokratskog drustva u Srbiji. Hvala, gospodine Tosicu, za sve.

Desimir mi nije dao da mu kazem: "mi matori..." ni kada smo se sreli na Terazijama pre nekih 6 meseci. Sa njim i najkraci razgovor bio je praznik za mene. On je nesto slicno, svetioniku u moru dogadjaja kod nas kroz ove i ovakve decenije nasih zivota. On je, siguran sam, radio do poslednjeg dana.
Nadam se da ce se izdavaci potruditi da objedine raznovrsne tekstove Desimirove. Mozda bi mogli uskoro dobiti nesto kao Udzbenik napisan zarom ovog vecitog mladog i vedrog coveka.To nam je potrebno.Narocito sad.

Neka mu je slava. jako sam ga postovao.

Slava mu...
Eh, da nam je vise takvih...
Ili da barem umemo takve velikane da cenimo...

G.din Tosic je zaista bio velikan srpske politicke misli. Uvek sam uzivao u njegovim komentarima na Pescaniku. Slava mu!

Hvala Ti Desimire na mudrim recima, na Tvojoj veri u uljudniju, pravedniju Srbiju!
Moje najdublje saucesce porodici.

Imao sam privilegiju i čast da poznajem i prijateljujem sa Velikim Gospodinom Desimirom Tošićem od momenta njegovog povratka u zemlju 1990. godine. Zaista je ogromna šteta što današnja Demokratska stranka mnogo više ne uvažava prinicipe političkog delovanja do kojih je on toliko držao. Kao retko ko iz Srbije, suštinski je razumeo stavove Vojvodjana i Vojvodine. Počivaj u miru, dragi Desimire!

http://www.danas.co.yu/20030308/vikend6.htm

Fascinantan život, velika energija i djelo koje se ne smije zaboraviti.

ISKRENO TUGUJEM ZA VELIKIM I PRAVIM INTELEKTUALCEM I DEMOKRATOM, ZALIM STO GA UBUDUCE NECU MOCI SLUSATI UZIVO VEC SAMO SA SNIMLJENIH MATERIJALA KOJE CUVAM, I ZAUVEK POSTOVATI KAO LJUDSKU GROMADU .... SLAVA MU!

RIP. Hvala vam za sve, gospodine Tosicu, i neka vam je laka crna zemlja.

Steta. Veliki covek, kakvih je malo u bilo u Srbiji. R.I.P.

Tihi, mudri i uvek aktuelni veteran srpske i jugoslovenske politicke scene. Otisao je jos jedan od malobrojnih politicara cija je rec i analiza bila primer kako politika moze biti sinteza filosofske, socijalne, psiholoske i prakticne misli a da to bude poucno, inspirativno i pristojno. Neka Vam je vecna slava i hvala g-dine Desimire Tosicu! Ostacete u vecnom secanju.

RIP

Postovanog gospodina Tosica upoznao sam pre 15 godina. Puno puta smo se sreli na sastancima GO Demokratske stranke i Demokratskog centra, dok nisam 2004. izasao iz stranke. Desetak puta smo malo duze popricali. Ja sam pomogao da se objavi nekoliko njegovih clanaka u Borskim novinama, a on mi je poslao razglednicu iz Oksforda i nekoliko pisama. Nazalost, malo toga se ispunilo posle Petog oktobra, od onoga o cemu smo nas dvojica pricali. Neka mu je laka zemlja i vecna slava. Boza Bogdanovic, Bor

Neka je vecna slava velikom demokrati. Pamtice ga mnoge generacije.

Slava mu.

Nepovratno steta. Kakv v je to covek bio. Eh, da je vise takvih ljudi ovde u Srbiji. Steta.

Neka ga se seti Gospod u Carstvu Svome.

Припадам генерацији Десимира и оних који су силом прилика напустили ѕемљу ѕа време рата, формирали се у иностранству и тамо остали. Десимир је мени и многима који су после трагичног искуства ѕа време рата иѕгубили наду у повратак демократије у нашој ѕемљи био и остао једини наш "метр-а-пансе". Својом ретком и несвакидашњом ѕа наше интелектуалце појавом, наступом и приступом је успео да и код мене обнови потиснуте интересе и отвори место нади, скоро потпуно иѕгубљеној 1945. Многи од нас су у њему и "Нашој речи", једном демократском и ненасилном прилаѕу проблемима пред којима се нашла наша ѕемља, видели једини реалан иѕлаѕ иѕ комунистичког режима и нетрпељивости према другомислећима. Али, беѕ Десимира и његовог јединственог оптимиѕма и вере у исправност наших идеја и напора, тешко верујем да би све што је постигнуто било могуће. Десимиров повратак у Београд 1990, улаѕ у активан рад ѕа исте идеале који су га водили иѕван ѕемље, је био докаѕ да је имао право и да је у праву. Уверен сам да ће остати у сећању многим генерацијама и да ће његов допринос схватању и раѕумевању демократије и ненасилним прилаѕима, његове књиге, чланци и студије, предавања и истраживања остати пример и бити тема ѕа дискусије и раѕматрања, васпитање и обраѕовање нашим новим генерацијама.
Ових осамнаест година проведених у својој ѕемљи, приѕнање и поштовање великог броја наших интелектуалаца, политичара и обичних грађања, част и љубав оних који су му били пријатељи у тешким временима и остали, место које му је ѕаслужено намењено је све што остаје једном великом Србину, скромном и далеком од материјалних и вулгарних искушења од првих до ѕадњих дана.
Слава му и нека му је лака ѕемља!
Дубоко ожалошћен ненакнадивим губитком старог пријатеља.
Душко

Mali je broj tako trezvenih ljudi koji su bili na našoj politickoj sceni. Nažalost, u zemlji kao sto je Srbija,politički mislioci poput Desimira Tošića su uvek marginalizovani. Imao sam čast da poznajem gospodina Desimira Tošića. Nadam se da će bar deo njegovih nadanja u pogledu budućnosti ove zemlje biti ostvaren.
Goran Marković Čačak

Sa tugom ali i ponosom prisecam se tih burnih godina i prvih susreta sa istinskim velikanima srpske kulture i politike Dvadesetog veka: Desimirom Tosicem i Borisavom Pekicem. Za Desimira Tosica, licno sam organizovao, mojim kolima sa vozacem, njegovu prvu posetu Pirotu nakon 44 godina emigracije i licno ga dopratio. Igrom sudbine, vozac je bio bratanac jednog drugog velikana srpske politike iz Desimirovog vremena, takodje Pirocanca, Dr Dragoljuba Jovanovica, a zvao se Mile Tancic "Civutka".
Neka im je svima vecna slava i hvala.

Duboko me je potresla vest o smrti g. Desimira Tosica. O njegovoj aktivnosti tokom godina koje je proveo u emigraciji sam igrom slucaja (posto je moj otac, koji je bio novinar, intenzivno odrzavao prepisku sa mnogim ljudima u emigraciji) znao i tada, i mnogi brojevi casopisa "Nasa rec" koje smo dobijali postom u godinama jednopartijskog sistema su zaista znacili. U godinama bujanja nacionalizma u SFRJ ono sto je objavljivano u "Nasoj reci" je delovalo smirujuce i otreznjujuce. Na zalost malo ljudi u ovoj jadnoj zemlji je to imalo prilike da cita. Desimir Tosic je i tokom svih godina politickog angazmana u zemlji, od 1990. na ovamo, bio jedan od retkih koji je osudjivao ratnohuskacke stavove, i cija je svaka rec bila pre svega usmerena ka stvaranju demokratskog drustva u Srbiji. Hvala, gospodine Tosicu, za sve.

Imao sam privilegiju i čast da poznajem i prijateljujem sa Velikim Gospodinom Desimirom Tošićem od momenta njegovog povratka u zemlju 1990. godine. Zaista je ogromna šteta što današnja Demokratska stranka mnogo više ne uvažava prinicipe političkog delovanja do kojih je on toliko držao. Kao retko ko iz Srbije, suštinski je razumeo stavove Vojvodjana i Vojvodine. Počivaj u miru, dragi Desimire!

http://www.danas.co.yu/20030308/vikend6.htm

RIP. Hvala vam za sve, gospodine Tosicu, i neka vam je laka crna zemlja.

Januar 1940, Desimir Tosic:
"Opsti cilj Demokratske studentske omladine je izgraditi SEBE intelektualno i moralno, politicki i socijalno, i da takva omladina dalje razvija politicku i gradjansku svest kod naroda, da ga moralno podize, te da bi svaki pojedinac kao clan drustvene zajednice bio spreman da doprinese opstem napretku. Pravi demokrat mora da postane novi covek, sposoban da vlada sobom i drugima, da slusa sebe i druge - sve u cilju opste koristi."
Hvala Vam na svemu, ostacu dosledan svemu sto DS predstavlja decenijama postojanja. Nadam se da cemo u narednim godinama zavrsiti posao u koje su zivote ulozili Davidovic, Grol, Djindjic... Srbija ce postati moderna, prosperitetna clanica EU!
Pocivajte u miru, Desimire...
Omladinac DS

RIP

Neka je vecna slava velikom demokrati. Pamtice ga mnoge generacije.

Slava mu.

Desimir mi nije dao da mu kazem: "mi matori..." ni kada smo se sreli na Terazijama pre nekih 6 meseci. Sa njim i najkraci razgovor bio je praznik za mene. On je nesto slicno, svetioniku u moru dogadjaja kod nas kroz ove i ovakve decenije nasih zivota. On je, siguran sam, radio do poslednjeg dana.
Nadam se da ce se izdavaci potruditi da objedine raznovrsne tekstove Desimirove. Mozda bi mogli uskoro dobiti nesto kao Udzbenik napisan zarom ovog vecitog mladog i vedrog coveka.To nam je potrebno.Narocito sad.

Neka ga se seti Gospod u Carstvu Svome.

Nepovratno steta. Kakv v je to covek bio. Eh, da je vise takvih ljudi ovde u Srbiji. Steta.

Sa tugom ali i ponosom prisecam se tih burnih godina i prvih susreta sa istinskim velikanima srpske kulture i politike Dvadesetog veka: Desimirom Tosicem i Borisavom Pekicem. Za Desimira Tosica, licno sam organizovao, mojim kolima sa vozacem, njegovu prvu posetu Pirotu nakon 44 godina emigracije i licno ga dopratio. Igrom sudbine, vozac je bio bratanac jednog drugog velikana srpske politike iz Desimirovog vremena, takodje Pirocanca, Dr Dragoljuba Jovanovica, a zvao se Mile Tancic "Civutka".
Neka im je svima vecna slava i hvala.

Припадам генерацији Десимира и оних који су силом прилика напустили ѕемљу ѕа време рата, формирали се у иностранству и тамо остали. Десимир је мени и многима који су после трагичног искуства ѕа време рата иѕгубили наду у повратак демократије у нашој ѕемљи био и остао једини наш "метр-а-пансе". Својом ретком и несвакидашњом ѕа наше интелектуалце појавом, наступом и приступом је успео да и код мене обнови потиснуте интересе и отвори место нади, скоро потпуно иѕгубљеној 1945. Многи од нас су у њему и "Нашој речи", једном демократском и ненасилном прилаѕу проблемима пред којима се нашла наша ѕемља, видели једини реалан иѕлаѕ иѕ комунистичког режима и нетрпељивости према другомислећима. Али, беѕ Десимира и његовог јединственог оптимиѕма и вере у исправност наших идеја и напора, тешко верујем да би све што је постигнуто било могуће. Десимиров повратак у Београд 1990, улаѕ у активан рад ѕа исте идеале који су га водили иѕван ѕемље, је био докаѕ да је имао право и да је у праву. Уверен сам да ће остати у сећању многим генерацијама и да ће његов допринос схватању и раѕумевању демократије и ненасилним прилаѕима, његове књиге, чланци и студије, предавања и истраживања остати пример и бити тема ѕа дискусије и раѕматрања, васпитање и обраѕовање нашим новим генерацијама.
Ових осамнаест година проведених у својој ѕемљи, приѕнање и поштовање великог броја наших интелектуалаца, политичара и обичних грађања, част и љубав оних који су му били пријатељи у тешким временима и остали, место које му је ѕаслужено намењено је све што остаје једном великом Србину, скромном и далеком од материјалних и вулгарних искушења од првих до ѕадњих дана.
Слава му и нека му је лака ѕемља!
Дубоко ожалошћен ненакнадивим губитком старог пријатеља.
Душко

Mali je broj tako trezvenih ljudi koji su bili na našoj politickoj sceni. Nažalost, u zemlji kao sto je Srbija,politički mislioci poput Desimira Tošića su uvek marginalizovani. Imao sam čast da poznajem gospodina Desimira Tošića. Nadam se da će bar deo njegovih nadanja u pogledu budućnosti ove zemlje biti ostvaren.
Goran Marković Čačak

Steta. Veliki covek, kakvih je malo u bilo u Srbiji. R.I.P.

Tihi, mudri i uvek aktuelni veteran srpske i jugoslovenske politicke scene. Otisao je jos jedan od malobrojnih politicara cija je rec i analiza bila primer kako politika moze biti sinteza filosofske, socijalne, psiholoske i prakticne misli a da to bude poucno, inspirativno i pristojno. Neka Vam je vecna slava i hvala g-dine Desimire Tosicu! Ostacete u vecnom secanju.

Neka mu je slava. jako sam ga postovao.

G.din Tosic je zaista bio velikan srpske politicke misli. Uvek sam uzivao u njegovim komentarima na Pescaniku. Slava mu!

ISKRENO TUGUJEM ZA VELIKIM I PRAVIM INTELEKTUALCEM I DEMOKRATOM, ZALIM STO GA UBUDUCE NECU MOCI SLUSATI UZIVO VEC SAMO SA SNIMLJENIH MATERIJALA KOJE CUVAM, I ZAUVEK POSTOVATI KAO LJUDSKU GROMADU .... SLAVA MU!

Postovanog gospodina Tosica upoznao sam pre 15 godina. Puno puta smo se sreli na sastancima GO Demokratske stranke i Demokratskog centra, dok nisam 2004. izasao iz stranke. Desetak puta smo malo duze popricali. Ja sam pomogao da se objavi nekoliko njegovih clanaka u Borskim novinama, a on mi je poslao razglednicu iz Oksforda i nekoliko pisama. Nazalost, malo toga se ispunilo posle Petog oktobra, od onoga o cemu smo nas dvojica pricali. Neka mu je laka zemlja i vecna slava. Boza Bogdanovic, Bor

Medju srpskim politicarima sve manje razloznih,razumnih i pametnih ljudi kakav je bio g.Tosic.Od poruka saucesca i onih:neka mu je laka zemlja,bolje bi bilo da se malo uljudimo i urazumimo i tako budemo onakvi Srbi kakve je pokojnik voleo,nadao se nasem ulasku u EU, da budemo manje optereceni nacionalnim mitovima a vise postenjem,istinoljubivoscu,milosrdjem i drugim ljudskim vrednostima koje smo poslednjih decenija potpuno zaboravili.

Vecna slava i hvala na svim lepim i pametnim recima.
Nazalost nisi docekao da se ovde dogodi nesto lepo.
Nadam se da ce te tvoja Demokratska stranka barem posthumno obradovati.
Jos jednom hvala ti na svemu!

Bio je beskompromisni borac protiv komunizma. Slava mu!

DS i Srbija su ostale bez jednog velikog i pravog intelektualca, velikog borca i učitelja demokratije, nepotkupljivog kritičara koji je sa neverovatnim darom umeo da zapazi ključne nedostatke našeg društva i velike greške koje su Srbi kao narod pravili u 20. veku. Zaista imam osećaj velikog gubitka jer sam sa velikim uživanjem i pažnjom pratio njegove tekstove i nastupe na medijima. DS bi mogla da mu se oduži tako što bi izdavačka produkcija stranke nosila njegovo ime.

Otišao je jedan mudar čovek, kome su se morali diviti i oni koji se nekada i nisu mogli složiti sa njegovim stavovima. Za njega život i događaji nikada nisu mogli da se posmatraju samo u crnoj ili samo u beloj boji. Njegovo teško životno iskustvo nije ga ogorčilo, naprotiv, pomoglo mu je da razume svu složenost života. I to je pokušao da nam prenese u svojim tekstovima i istupanjima. Bojim se da ima suviše malo onih koji mogu da čuju taj glas razuma u ovom "vremenu netrpeljivosti".

Ovim je otisla jedna od najumnijih glava, i moj omiljeni sagovornik Pescanika, retko odmeren i pametan covek. Slava mu i neka mu je laka zemlja.

Na ovoliku politicku i svaku drugu glupost, nesreca kolosalnih razmera je odlazak ovako pametnog coveka.
Neka pociva u miru.

Fascinantan život, velika energija i djelo koje se ne smije zaboraviti.

Srbija je izgubila jednog od najvecih i najskromnijih pregalaca u borbi za demokratiju, za bolju Srbiju.
Hvala mu za doslednost i hrabrost, a pre svega za ljudsku i politicku mudrost.
Ivan

Bio je jedan od ljudi koje cu pamtiti do kraja zivota. Jos uvek rado slusam njegove intervjue date za Pescanik. Cuvam i clanak koji sam pre nego sto sam odlucio da zauvek napusti Srbiju pronasao u Republici. Uspomena na Desimira ce ostati da zivi u mnogima od nas. Neka mu je vecna slava. Aleksandar Nikolic, London

Slava mu...
Eh, da nam je vise takvih...
Ili da barem umemo takve velikane da cenimo...

Hvala Ti Desimire na mudrim recima, na Tvojoj veri u uljudniju, pravedniju Srbiju!
Moje najdublje saucesce porodici.

…Ja sam gajio optimizam od 27. marta 1941, ali od tada do danas nisam video napredak u ovoj zemlji. Zašto da ne budem pesimista? Molim vas, 60 i nekoliko godina ovaj narod ne ide napred. Najteže mi je kada vidim da svi naši napori nisu dali nikakav rezultat. Užasno je to pogledati. Nemate ustanove, imate možda jedan list ili dva, Ekonomist i Danas, koji diskutuju. Pazite, to je vrlo važno za Drugu Srbiju, mi stalno moramo da se raspravljamo, kao preko Peščanika i u Danasu. Mi ne možemo da diskutujemo sa Prvom Srbijom. Tu nema šta da se diskutuje, pošto su oni svi isti. Međutim, u drugoj Srbiji moramo da čačkamo dalje, da stalno ispitujemo i tražimo neka rešenja…